03. maj 2020.

Gosti N1: Položaj novinara veoma težak, najteže u lokalnim i štampanim medijima

Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić i predsednik UNS-a Vladimir Radomirović ocenili su u Novom danu da je položaj novinara u Srbiji veoma težak, kao i da su u najtežoj situaciji novinari u lokalnim i štampanim medijima, a da većina redakcija u unutrašnjosti Srbije "jedva sastavlja kraj s krajem".

Oni su govoreći o 3. maju, Svetskom danu slobode medija, ocenili da su novinari i mediji u Srbiji u nezavidnom položaju.

„Mediji koji su posebno ugroženi u ovoj krizi su štampani mediji i lokalni mediji. Njima je potrebna pomoć. Ističem da je važno da mediji poštuju kodeks novinara Srbije i poštuju radna prava svojih zaposlenih. Konkursi za pomoć medijima u lokalnim samoupravama nisu dobro vođeni. Novac je odlazio medijima koji ne poštuju kodeks novinara Srbije, i koji ne izveštavaju u interesu građana i tih opština i gradova. To mora da se promeni. Važno je da reprezentativna novinarska udruženja imaju predstavnike u tim komisijama koja odlučuju o sredstvima. Vidimo da je ove godine, pre proglašenja epidemije, bila takva situacija, da je većina konkursa bila raspisana, ali da je bilo mnogo manje naših udruženja nego što je bilo prethodnih godina“, istakao je Radomirović.

„Ovo je je jedinstven 3. maj, jer se dešava u vreme vanrednog stanja. Mi smo i do sada radili u neprijateljskom okruženju, a to je sada poprimilo daleko veće razmere. Mnogo je lošije u ovih mesec i po dana vanrednog stanja, i mi svi osećamo na svojoj koži kako je teško raditi profesionalno i odgovorno. U vreme vanrednog stanja zbog centralizovanih informacija, zbog pokušaja uvođenja cenzure, novinarima je još više otežan posao, a naročito novinarima u lokalnim medijima. Male redakcije jedva sastavljaju kraj sa krajem, to je usloženo u ovom vremenu, a do informacija teško dolaze“, navodi Bodrožić.

Dodaje da pojedini mediji u našoj zemlji koji podržavaju vlast targetiraju novinare koji profesionalno obavljaju svoj posao. Naglašava da  se poslednjih godina i javne ličnosti koje javno iskažu svoj stav „vređaju i blate do besvesti“.

„To što rade provladini mediji, vidimo kako je eksplodiralo u ovom vanrednom stanju. Od početka vanrednog stanja imamo 27 zabeleženih napada i pritisaka na novinare. Vidimo na primeru vaše televizije kako kampanja poprima drastične razmere, i kako ste i vi, kao najuticajniji nezavisni medij, doživeli da vas vlast proglašava neprijateljem države i naroda“, naglasio je Bodrožić.

Prema rečima Radomirovića, zabeleženi su drastični primeri kršenja kodeksa novinara i na teritoriji Kosova i Metohije.

„Na početku epidemije je jedan portal objavio spisak od 210 imena Srba, Roma i Goranaca kojima je bila izrečena mera samoizolacije ili podatak da su inficirani koronavirusom, a onda smo videli da je na javnom servisu, RTK, objavljeno da se SPC koristi ruskim metodama u borbi protiv koronavirusa, i da su srpski manastiri puni ruskih agenata. To je zaista veliko kršenje svih pravila novinarstva i meni je žao što međunarodne organizacije nisu reagovale na to, pogotovo kada imamo u vidu da je 2004. godine taj RTK, javni servis doprineo progonu Srba i drugih manjina objavivši vest da su Srbi krivi za smrt albanske dece“, kaže Radomirović.

On je naveo primere pritiska na rad novinara i u centralnoj Srbiji, navodeći slučajeve napada na zaposlene u KTV Zrenjanin i Ane Lalić, novinarke portala Nova S.

„To je ozbiljna pretnja profesionalnom izveštavanju. Dobro je što su sve naše kolege puštene iz pritvora, ali do pritvora nije smelo ni da dođe. Verujem da smo svi izvršili pritisak na vladu kojim je centralizovala izveštavanje u vezi sa epidemijom. Protestovali smo, i Vlada Srbije je vrlo brzo povukla taj zaključak, ali ostaje taj utisak da je neko pokušao da centralizuje informacije“, navodi Radomirović.

Bodrožić dodaje da profesionalni novinari trpe svakakve pritiske i da novinari i ne prijavljuju sve što im se događa.

„Mi dolazimo do međunarodnih organizacija, prijavljujemo i beleži se sve to. Druga stvar je što svaku pretnju i pritisak treba shvatiti ozbiljno. Mi svo svikli na različite prozivke preko društvenih mreža, ali treba svaki slučaj prijaviti. Mi smo iz godine u godinu sve neslobodnije društvo, i nama se preti i proganjaju nas, i mnogi ljudi rade u ovakvim teškim okolnostima“, poručuje on.

Bodrožić i Radomirović su podsetili i na primere ubistva novinara koji nisu još uvek rasvetljeni i pozvali nadležne organe da ih reše.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend