15. avg 2018.

Hodanje po minskim poljima etike

Prema anketi koju je prošle godine sprovela Asocijacija novinara Kosova među svojim kolegama, na pitanje koji faktori utiču na njihov rad, 84 odsto njih je odgovorilo da u potpunosti, veoma mnogo ili delimično taj uticaj imaju njihovi urednici, 44 odsto menadžeri, dok vlasnici medija 42 odsto.

Prema istoj anketi, 14 odsto anketiranih novinara je izjavilo da političari i vladini zvaničnici manje više utiču na njihove napise. Oni su takođe istakli i faktor cenzure, uglavnom od njihovih nadređenih, i autocenzure, kao posledicu političkih ili ekonomskih interesa.

Ako se ovome doda i to da se mediji suočavaju i sa nestabilnom finansijskom situacijom, pošto uglavnom preživljavaju od marketinga, kao i činjenica da su poslednjih godina otvoreni brojni medijski portali, čiji vlasnici obično nisu poznati, onda se postavlja i pitanje, koliko su danas mediji i novinari profesionalni u obavljanju svog posla.Ljavdim Hamidi, glavni urednik dnevnog lista „Zeri“ smatra da upravo brojni portali, u kojima radi veoma mali broj novinara, vesti plasiraju na osnovu stavova političara na društvenim mrežama.

„Ako jedan političar uputi optužbu na račun  političkog rivala, članak se objavljuje  neizbalansiran mišljenjem druge strane, i tu dolazi do kršenja standarda, pravila novinarstva na Kosovu“, kaže Ljavdim Hamidi.

Povezane priče

Serbeze Hadžiaj, urednica na Radio televiziji Kosovo, koja se bavi i istraživačkim novinarstvom, kaže da u svim kosovskim medijima dominira mlađa generacija novinara, što znači da oni nemaju dovoljno iskustva i da često „hodaju po minskim poljima etike“.

„Izloženi ne tako dobrim sigurnosnim uslovima na poslu, radeći u neprofesionalnim medijima koji ne poštuju etičke i profesionalne standarde, ovim se novinarima, kako bi zadržali radno mesto, lako manipuliše ili postaju, da tako kažem, produžena ruka vlasnika u službi određenih agendi. Ovo je odlika uopšte medija na Balkanu, gde imamo novinare koji su malo plaćeni, koji imaju malo iskustva i kojima je lako manipulisati“, tvrdi Serbeze Hadžiaj.

„Postoji veliki broj novinara kod kojih je Inspekcija rada pronašla da je samo prošle godine 34 novinara radilo bez radnog ugovora. U nekim medijima se kasni sa platama i radi se prekovremeno. To na neki način utiče i na kvalitet članaka koji se objavljuju  kako u štampanim tako i online medijima i TV“, kaže Ljavdim Hamidi.

Ljavdim Hamidi ipak smatra da bez obzira na nezadovoljstva, uključujući i razne pritiske i cenzuru uopšte, na Kosovu postoji sloboda izražavanja, za razliku od Serbeze Hadžiaj koja kaže da na Kosovu nema pune slobode medija. Kao problem navodi i činjenicu da mnogi novinari sebe privremeno vide u ovoj profesiji koja im služi samo kao prelaz u neko ministarstvo ili povezivanje sa nekim biznisom u cilju obezbeđivanja većih povlastica.

„I ova oblast dosta cveta na Kosovu. Kao što rekoh ranije, mediji se sastoje od plaćenika koji služe određenim strukturama i to manje više postaje glavna odlika medija na Kosovu. Jer vlast, kao i sve drugo pogađa i medije. Sa određenim udarcima, pritiscima, pretnjama, cenzurom, automatski je smanjila volju i spremnost novinara da idu dalje. Na kraju dana postavlja se pitanje da li je vredelo borbe, svih pretnji i požrtvovanja, ako nisi dobro plaćen, ako nisi zaštićen, ako sutradan izgubiš posao? Znači, puno je stvari koje se kalkulišu u glavi jednog novinara kako bi ušao u rizik obavljanja posla koji je za dobrobit zajednice ili koji iznosi na površinu polaganje računa, zloupotrebe ili druge stvari…“, kaže Serbeze Hadžiaj.

U Izveštaju pod nazivom “ Svetski indeks slobode medija”, koji je ove godine objavila organizacija “Reporteri bez granica”, Kosovo zauzima 78 mesto na listi medijskih sloboda, što je napredak za četiri mesta u odnosu na prethodnu godinu.

U ovom Izveštaju se takođe navodi da mediji na Kosovu pate od direktnog i indirektnog političkog mešanja, finansijskog pritiska i preterano koncentrisanog vlasništva.Ljavdim Hamidi ističe da upravo politika koja ima potencijal reklamiranja i biznisi koji su povezani sa politikom, odlučuju koji medij treba da podrže.

„Uglavnom ne podržavaju medije koji su kritični prema vlastima i koji svoj posao rade nezavisno.  S druge strane, imamo i reklame iz budžetskih institucija u medijima. Takođe su i one pod političkim uticajem pošto se rukovode od strane političara. Reč je o ministarstvima, predsednicima opština, itd…“, kaže Ljavdim Hamidi.

I pored poteškoća sa kojima se danas suočavaju mediji i novinari, Hamidi smatra da je Savet štampe Kosova znatno doprineo da mediji primenjuju etiku novinarstva.

Nehat Isljami, direktor Saveta štampe Kosova kaže i da je ovaj Savet samo u 2015. godini  doneo preko 100 odluka protiv jezika mržnje i neprihvatljivog  govora.

„Poznato je da su se sa povećanjem broja portala povećale i rublike komentara čitalaca gde je bilo dosta govora mržnje i to iz razloga što su ti portali bili van svake kontrole i osnivali su se u funkciji partijske borbe i klanovskih borbi i interesa raznih grupa i grupacija.

S druge strane, naši članovi od kojih je većina iz portala, našli su za shodno da u potpunosti uklone rubrike čitalaca, ne da bi sprečili ili kršili slobodu izražavanja, već zato što nisu bili u stanju da procesuiraju tako veliki broj kršenja koja su vršena u rubrikama komentara čitalaca“, kaže Nehat Isljami.

Isljami ističe da u poslednje tri godine nisu primili ni jednu žalbu kada je reč o govoru mržnje, posebno u odnosu na manjinske zajednice.

Ovaj je Savet tokom 12 godina postojanja doneo odluke za 700 žalbi medija ili novinara. Samo u 2017. godini od 67 primljenih žalbi, donete su odluke za 33 slučaja, a pripremljena su i mišljenja za  34  žalbe protiv medija koji nisu članovi ovog Saveta.

Isljami  podseća da su sankcije ovog Saveta samo moralnog karaktera i da u Evropi samo švedski Savet štampe izriče novčane kazne.

„Ali, mi smo faktički prvi stepen odlučivanja o žalbama u vezi etike, a oni koji nisu zadovoljni našim odlukama ili traže novčanu odštetu idu na sud. I zatim se kao drugi stepen, sudovi bave time.

Međutim, iskustvo nam govori da je većina ljudi zainteresovano da što pre reše nepravdu koja im je učinjena u medijima preko Saveta, jer mi odlučujemo u roku od mesec dana, dok se u sudovima odlučuje i do pet godina“, tvrdi Isljami.

Prema Serbeze Hadžiaj, nedovoljna efikasnost kosovskog pravosuđa i to da su izrečene simbolične kazne zbog pretnji novinarima, šalju samo jednu poruku „Pazi se, jer ćeš biti kažnjen“.

„Mislim da će to pothranjivati strah, pritisak i autocenzuru u medijima, jer ljudi uviđaju da ne postoji mehanizam koji štiti. Ja mislim da za medije na Kosovu, osim zakona, ne postoji drugi mehanizam koji ih štiti, a ako nema vladavine zakona, onda je veoma teško očekivati da novinari budu bezbedni“, kaže Serbeze Hadžiaj.

Kada se izuzmu javni servis Radio televizije Kosovo, koji finansira skupština Kosova, i neki periodični mediji koji su se zatvarali nakon što su njihovi vlasnici postigli svoje političke i poslovne ciljeve, na Kosovu nije bilo značajnijih investicija u medijskoj industriji.

Za razliku od regiona, na Kosovu nema inostranih investicija, što takođe može doprineti ne samo da mediji sigurnije obezbeđuju prihode od reklama, nego da budu nezavisniji od politike i interesnih grupa. I što je najvažnije, izveštavaju slobodno, bez  kalkulacija.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend