28. sep 2022.

Insajder dokument: Pravda na Kantaru – drugi deo

U Vranju koje nije tako mali grad, a nije ni tako malo mesto, ipak je to grad u Srbiji, država je izazvana na duel. Apsolutno je bitno da država na lokalu, pa i mi kao država na globalu, to jest na nivou Republike Srbije, pokažemo apsolutnu odlučnost u ovom predmetu, i bez ikakve zadrške ovu situaciju u Vranju rešimo. Jer ukoliko je ne budemo rešili sa potpunom odlučnošću, ovaj predmet i ovaj slučaj će početi da se širi dalje, i kriminalci raznih rangova će pomisliti da je država slaba, da ne postoji i da ne može da ih suzbije. I onda će nastaviti sa svojom kriminalnom aktivnošću još besomučnije i bezobraznije.

Pogled iz prostorija OK Radija

„To što ste izjavile na sudu da se plašite, u pravu ste, imate razloga da se plašite, i ja neću stati.”

  • Dejan Nikolić Kantar

Dejan Nikolić Kantar, lokalni moćnik iz Vranja, pretio je dok je bio na slobodi, preti i dok je u zatvoru. U Vranju se već godinama sa strahom izgovara njegovo ime. Dok je za pojedince Kantar ugledni privrednik, za mnoge druge je nasilnik. Za institucije je, sudeći po svemu što možemo da vidimo – nedodirljiv.

Za Kantara se čulo i dalje od Vranja u junu ove godine, zbog pretnji novinarima OK radija, i to ne zbog onoga što novinari objavljuju, već zbog kafića koji je deo njihovih prostorija. Na tom mestu, firma sa kojom se povezuje Dejan Nikolić, želela je da proširi kladionicu i to tako što bi mu vlasnica OK radija prodala objekat. Ona je to odbila, a odgovor je bio – zaziđivanje redakcije i uništenje unutrašnjosti kafića.

Slušajte, govori Dejan, ovo vam je odgovor na vašu tužbu, ovo je tek početak, kafić nikad neće da radi, imaćete problema.“

  • Dejan Nikolić Kantar

Zbog ovih pretnji koje je početkom juna Dejan Nikolić Kantar uputio zaposlenima u kafiću koji posluje u okviru OK radija u Vranju, danas mu se sudi, ali on i dalje nastavlja da preti.

Insajder: Pa, je l’ to pravda?

Rade Đurić (Nezavisno udruženje novinara Srbije): Pa naravno da nije, naravno da nije i to govori o, mogu da kažem, i određenoj nemoći određenog dela sistema.

Republičko javno tužilaštvo pozvalo je sve institucije države da u slučaju Vranja pokažu svoju moć, ali više od tri meseca kasnije – žrtve se i dalje osećaju ugroženo, a novinarima koji prate ovaj slučaj – policija procenjuje da li im je i koliko bezbednost ugrožena.

Dejan Nikolić Kantar, foto: Insajder TV

Onaj ko se plaši i treba da se plaši!“

– Dejan Nikolić Kantar

PRAVDA NA KANTARU – drugi deo

Slučaj nelegalnog objekta u Vranju, i sve što se u vezi sa tim dešavalo, ostao bi samo jedan od mnogih koji bi se završio tamo gde je i počeo – na lokalu, da se Dejanu Nikoliću Kantaru na meti nije našao lokalni radio koji postoji 27 godina.

„Ja sam vlasnik OK radija i glavni i odgovorni urednik tog radija, tu se nalazi i kafić No comment koji je u sklopu ekonomskog održavanja medija OK radija. Moji problemi krenuli su pre godinu dana, kada su počele pretnje i uzurpacija moje imovine od strane Dejana Nikolića zvanog Kantar.“

  • Zapisnik o ispitivanju svedoka, svedok Olivera Vladković

Ovako je pred sudom vlasnica OK radija Olivera Vladković počela svoj iskaz u postupku koji se vodi protiv Dejana Nikolića Kantara za pretnje i uništavanje njene imovine. Osim njemu, sudi se još dvojici optuženih, i to nakon višemesečnih pritisaka koje je trpela jer se suprotstavila nameri lokalnog moćnika. Odbila je da Kantaru proda svoj objekat pored kojeg se nalazi kladionica koja se sa njim povezuje, a čije proširenje je planirano. Kao vrhunac pritiska, a preko noći, novinarima redakcije radija zagrađen je prozor.

Dragana Bjelica (Udruženje novinara Srbije): Razumem strah vlasnice. Ovo su ljudi koji očigledno traže ekonomsku korist i najopasnije situacije su i za novinare te kad neko nekom ugrožava ekonomske interese. Ovaj čovek je doživeo da mu se ugrožavaju i ekonomski interesi, rešio je da svim silama pritiska, preti, napada…

Jedan događaj, zbog svoje brutalnosti, ali i solidarnosti koju su kolege zaposlenima u OK radiju pružile nakon toga, nije mogao da prođe bez reakcije nadležnih.

Nepoznati muškarac, u sred dana, sa kantom za prskanje voća, ušetao je u kafić „No comment” koji posluje u okviru radija i belom farbom počeo da uništava inventar. Ubrzo nakon toga, u kafić je ušetalo drugo lice sa telefonom u ruci rekavši: „Slušajte, Dejan hoće nešto da vam kaže”. Preko spikerfona, čule su se pretnje Dejana Nikolića Kantara.

Zbog svega ovoga, u Osnovnom sudu u Vranju u toku je suđenje, ali sve što se do sada čulo u sudnici i desilo izvan nje – više liči na novo zastrašivanje žrtvi, nego na put ka pravdi.

Uoči početka suđenja, a u pokušaju da se optuženi predstavi žrtvom – ispred suda se okupilo nekoliko stotina građana koji su, kako su naveli, došli da podrže Dejana Nikolića Kantara.

Ljiljana Stojanović (Jugpress): Koliko znam, njegovi zaposleni su tražili od policije odobrenje da održe jedan takav skup podrške. Odobrenje nisu dobili zato što su se kasno javili, međutim ja sam sve vreme tvrdila da će ipak skupa da bude, upravo zbog tih informacija koje sam dobijala iz Vranja i stvarno se tako i desilo.

Rade Đurić (Nezavisno udruženje novinara Srbije): Pa, čini mi se da je to opet prevođenje samog slučaja u jedan potpuno drugi kontekst, na neki nivo koji se ne odnosi na samu pretnju i odvraćanje pažnje od onoga što zapravo jeste izvršenje samog krivičnog dela i stavljanje na neki potpuno drugi nivo i, da kažem, i očekivanje pomoći tamo gde ne bi trebalo da je bude.

Uz transparente sa natpisom „Pravda za Kantara”, građani su nosili i majice sa likom predsednika Srbije Aleksandra Vučića i porukom – „Vučiću pomozi – tražimo pravdu“.

Ljiljana Stojanović (Jugpress): Na taj način su, zapravo, Kantar, i ti njegovi koji su sve to organizovali, uvezali predsednika države sa jednom kriminalnom aktivnošću i pokazali su prstom da on navodno treba da zaštiti sve to.

Dragana Bjelica (Udruženje novinara Srbije): To su te uniformne podrške za koje znate da očigledno dolaze iz nekog centra, znači neko može da podrži to, da organizuje autobuse, da organizuje štampanje majica, da … To je za policiju da istraži.

Rade Đurić (Nezavisno udruženje novinara Srbije): Potpuno je nelogično da imate ljude, osim ako nisu blisko povezani ili u nekom finansijskom odnosu sa optuženim, da zaista misle da tu nema krivičnog dela i da se, zapravo, spas i potvrda onoga što je uradio traži negde drugde, na nekim političkim nivou i političkim vodama, što mislim da u ovom slučaju ne bi smelo nikako da se dopusti.

Velibor Pejčić (advokat OK radija): Ono što je meni bilo interesantno tu jeste da su nošenjem majici sa likom predsednika na neki način izvršili ruganje toj instituciji predsednika, jer znate, nije Dejan Nikolić neko ko spada u socijalno ugroženu kategoriju lica, niti je taj skup imao bilo kakvu političku konotaciju, već se njemu sudi za jedno delo s elementom nasilja, i u tom kontekstu pominjanja predsednika Republike Srbije je pre svega jedno ruganje toj instituciji.

Sa ruganjem institucijama se nastavilo i u sudnici. Glavni pretres trojici optuženih počeo je čitanjem optužnog predloga.

„Okrivljeni Tanasković Bojan, Kocić Slaviša i Dejan Nikolić, optuženi su da su dana 1.6.2022, oko 17 časova u Vranju u prostorijama objekta NO COMMENT koji posluje u sastavu medijske kuće Ok radio, po prethodnom dogovoru, sa umišljajem i u stanju uračunljivosti, drskim i bezobzirnim ponašanjem, značajnije ugrozili spokojstvo oštećenih i remetili javni red i mir.“

  • Optužni predlog

Da je farbom uništio inventar kafića, tužilaštvo tereti Bojana Tanaskovića. On je pred tužiocem prvo negirao krivično delo da bi se kasnije, pred sudom, pokajao navodeći da mu je žao što je to uradio i da je spreman da nadoknadi štetu. Ipak, izneo je potpuno neobične razloge za svoj postupak, naveo je da tog dana nije bio sasvim svoj i da je, u stvari, želeo da isprska bube koje je video u kafiću pre nekoliko godina.

„Ja pre kritičnog događaja nisam dolazio u kafić “No comment”, ali sam kritičnog dana došao sa kantom na leđima i isprskao kafić. Te insekte što sam spominjao u odbrani pred OJT sam video tada, tih ranijih godina kada sam dolazio. Ne znam zašto sam tog dana došao da prskam, ja sam hteo da prskam i u kafiću pored. Ta kanta je moje vlasništvo, iz moje kuće, ja ponekad sam prskao njome. Ja sam prskao oko 5 minuta, tada se ništa belo nije videlo, bilo je bezbojno, mislio sam da je unutra total za prskanje trave“.

  • Saslušanje okrivljenog Bojana Tanaskovića

Insajder: Kako Vama zvuči takav razlog?

Ljiljana Stojanović (Jugpress): Pa smešno i mislim to je toliko naivno i to samo pokazuje taj stav da nema veze, možemo mi da pričamo šta god hoćemo, sud će ionako to da prihvati jer mi kontrolišemo sve.

Još neobičnije zvuči odbrana drugookrivljenog Slaviše Kocića, koga tužilaštvo tereti da je uneo telefon sa kojeg su upućene pretnje. On tvrdi da ga je tog dana, nakon što je sanjao pokojnu suprugu kojoj su se jele jagode i trešnje, na putu ka piljari zaustavilo nepoznato lice, dalo mu telefon i naredbu da ga odnese konobarima, što je on bespogovorno i uradio.

„Prišao mi je neki dečko koga prvi put vidim, pružio mi je telefon i rekao mi je: „Dečko, molim te, odnesi ovaj telefon konobarima”, bio je preko puta kafića “Demode”. Ja sam zatim odneo telefon u kafić “Demode”, pitao konobare je l’ vaš telefon, oni su rekli da ne, ja sam zatim isti odneo u kafić “No comment”. Ja sam pružio telefon, tu su bile dve konobarice i konobar, na spikerfonu sam čuo nešto, a ne znam tačno šta. Pružio sam telefon da dam i pitao da li je za vas telefon. Čulo se nešto sa spikerfona, ne znam šta tačno, one su se zbunile, pogledale su se, ja sam se zatim uplašio i zatim sa telefonom izašao iz kafića, pogledao levo-desno, i telefon ostavio na vidnom mestu na žardinjerama. A ja sam zatim otišao kako bi našao voće za koje sam i krenuo.“

  • Saslušanje okrivljenog Slaviše Kocića

Okrivljeni tvrde da se međusobno ne poznaju, uprkos tome što je Slaviša Kocić, kako je i sam naveo, bio zaposlen u kladionici čiji je vlasnik Dejan Nikolić Kantar.

Velibor Pejčić (advokat OK radija): Znate kako, okrivljeni su izneli svoju odbranu u dogovoru sa svojim braniocima, i u tom smislu, ja ne bih dalje komentarisao njihovo držanje u tom postupku i načinu odbrane, ali svakako, ako im je bila namera da se podsmevaju pravosudnom sistemu ili nešto slično, to će biti eventualno samo na njihovu štetu.

U sudnici su svoje iskaze dale i vlasnica OK radija Olivera Vladković i zaposlena Svetlana Ivanov. Iz njihovih iskaza, jasno je da su zbog pretnji Dejana Nikolića uplašene za svoju bezbednost.

„Plašim se za svoje radno mesto, zbog egzistencije sebe i svoje porodice. Ja od 3. juna 2022, ne hodam mirno ulicom, a i ne spavam mirno, a ni moja porodica, zbog mene, ne može da spava mirno.“

  • Ispitivanje svedoka Svetlane Ivanov

„Želim da napomenem da je, posle svega, nemoguće raditi, moji zaposleni su preplašeni, uslovi rada su otežani, prozor koji je zazidan, napravljen je vakuum, ne može da se radi, klime su u prostorijama koje je on zagradio, tako da ni njih ne možemo da koristimo, tako da pretnje koje je on izrekao su se ostvarile.“

  • Ispitivanje svedoka Olivere Vladković

Oči u oči, oštećene su se u sudnici srele i sa Dejanom Nikolićem Kantarom. On je u Sud u Vranju došao iz Okružnog zatvora u Beogradu, uz pratnju policije. Kamera u sudnicu ne može, a detalje suđenja prenose direktni učesnici i novinari koji su ročište i pratili.

Ljiljana Stojanović (Jugpress): Sve vreme u sudnici je bilo malo tako opušteno ponašanje jer je on pokazivao da zapravo gospodari situacijom, da tako kažem, uz česte upadice.

Velibor Pejčić (advokat OK radija): Vi na jednoj strani imate dve žene srednjih godina koje su, da kažemo, specifičnih porodičnih prilika, pa možda i materijalnih, koje su se iz čiste ugroženosti za svoju egzistenciju suprotstavile jednoj osobi koja iza sebe ima istoriju događaja sa elementima nasilja.

Da mu nasilje nije strano, Dejan Nikolić pokazao je na samom kraju ročišta. Iako je prvo tvrdio da oštećenima nikada nije pretio, jer je on vitez koji ne preti ženama, na kraju pretresa, iznerviran raspravom oko toga da li će mu biti ukinut pritvor, rekao je sledeće:

„To što ste izjavile na sudu da se plašite, u pravu ste, imate razloga da se plašite, i ja neću stati.”

  • Dejan Nikolić Kantar

Velibor Pejčić (advokat OK radija): Njihov strah je konstantan i taj strah se ne završava zaključenjem jednog glavnog pretresa, niti se završava protekom nekog vremena.

Dragana Bjelica (Udruženje novinara Srbije): Pa, očigledno se radi o čoveku koji ne poštuje institucije, ne poštuje zakon, ne poštuje ljude, ne poštuje ni to što je, što mu je neko rekao, znači da ne želi da proda svoj prostor. Ako neko na jedan najgrublji način vređa institucije, sistem, to je očigledno Dejan Nikolić Kantar.

U sudnici u kojoj mu se sudilo za nasilničko ponašanje, Nikolić je takođe rekao:

„To se u Jasenovcu 1941. godine rešavalo sa tak-tak-tak!“

  • Dejan Nikolić Kantar

Ljiljana Stojanović (Jugpress): Za mene je bilo stvarno šokantno kada je on rekao: To se u Jasenovcu rešavalo sa „tak-tak-tak“. Mislim, koja je to poruka? Znamo kako su se stvari u logoru, u fašističkom logoru Jasenovac, rešavale.

Očigledno nezadovoljan najavom sudije da će odluka o ukidanju pritvora morati da sačeka, pred svedocima, u sudnici, vidno uzrujan Dejan Nikolić je naveo:

„Ću iskršim Vranje ako ostanem u pritvoru!”

  • Dejan Nikolić Kantar

Rade Đurić (Nezavisno udruženje novinara Srbije): Mislim da se to čak i svesno i namerno čini da bi se kompletnom tom okruženju uputila poruka šta može zapravo da vam se desi ukoliko ustanete i prosto se usprostavite takvim moćnicima i to, zapravo, što vidite u javnosti na suđenju, jeste i poruka građanima Vranja.

Nakon četiri sata, suđenje za taj dan je završeno, a nastavak je zakazan za 30. septembar.

Ljiljana Stojanović (Jugpress): One su bile jako potrešene i jako uplašene. Na kraju davanja svojih izjava su počele da plaču, i to jeste bilo za sve to vreme, i njemu je to bilo smešno, i njegovoj ekipi koja je sedela iza njega u sudnici.

U međuvremenu, zbog novih pretnji izrečenih u sudnici, advokati Olivere Vladković i Svetlane Ivanov, podigli su novu krivičnu prijavu protiv Dejana Nikolića. Postupak po toj prijavi je u toku.

Velibor Pejčić (advokat OK radija): On ne oseća strah niti autoritet institucije u kojoj se nalazi i upravo je posledica toga takva njegova reakcija. Znači, on je inače tada u sudnici bio pod jakom policijskom pratnjom i zaštitom, tako da, bez obzira na sve to, on je bio spreman da uputi pretnje.

Da se bahato ponašanje pojedinaca ne sme tolerisati i na lokalne medije vršiti pritisak, želeli su da poruče predstavnici novinarskih i medijskih udruženja, kada su sredinom juna posetili Vranje. Ubrzo je zbog tog slučaja sazvana i vanredna sednica Stalne radne grupe u kojoj zajedno sede predstavnici institucija i novinarskih udruženja. Zamenik republičkog tužioca tada je poručio da država ne sme da se povlači.

„Apsolutno je bitno da država na lokalu, pa i mi kao država na globalu, to jest na nivou Republike Srbije, pokažemo apsolutnu odlučnost u ovom predmetu, i bez ikakve zadrške ovu situaciju u Vranju rešimo.“

  • Zamenik republičkog javnog tužioca Branko Stamenković, vanredna sednica Stalne radne grupe za bezbednost novinara, 17.6.2022.

Umesto toga, a kao očigledan odgovor na javne apele predstavnika Stalne radne grupe da se bahatosti lokalnog moćnika mora stati na put, ulice Vranja bile su oblepljene plakatima sa likom Verana Matića, predsednika Asocijacije nezavisnih elektronskih medija i članom Stalne radne grupe, koji su ličili na poternicu.

Brzom reakcijom policije i tužilaštva, oni koji su plakate lepili su uhapšeni. U prvostepenom postupku su, međutim, oslobođeni. U pitanju su četvorica Albanaca iz okoline Preševa. Sud je odlučio da sadržaj plakata ne sadrži nijednu reč pretnje, pa i da, očigledno, poveruje navodima optuženih da nisu znali ko se na posteru nalazi i da su mislili da su u pitanju plakati za koncert nekog pevača.

Veran Matić (predsednik ANEM-a i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara): Ja sam već rekao da mislim da je presuda skandalozna i naravno da ćemo se žaliti na tu presudu.

Dragana Bjelica (Udruženje novinara Srbije): To su četiri osobe koje su tvrdile da im je za taj posao plaćeno i da nikoga ne znaju, zapravo ništa ne mogu da kažu, ni ko ih je dovezao, ni ko ih je vratio, ni ko im je dao novac za to, tako da … i da su prvi put zapravo učestvovali u nečemu takvom i da su prvi put lepili plakate i da su mislili da se radi o nekoj muzičkoj manifestaciji, što je odmah svima jasno – kad vidite te plakate, vidite da su oni usmereni na… da su oni neka vrsta ataka na nekoga. Drugačiji su plakati za muzičke manifestacije i za najavu koncerata.

Rade Đurić (Nezavisno udruženje novinara Srbije): Čini se da sâm sud nije u potpunosti shvatio taj kompletan kontekst u kom se nalazi sâm grad Vranje i kompletnu tu situaciju oko OK radija.

Veran Matić (predsednik ANEM-a i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara): Zbog čega su ovi plakati nastali…Oni su nastali iz motiva da se zaustavi bilo kakva odbrana OK radija i vlasnice i zaposlenih u OK radiju kojoj smo mi pristupili solidarno.

Nalogodavac ove akcije, ipak, nadležnim institucijama ostao je nepoznat.

Ljiljana Stojanović (Jugpress): Pitanje je kako niko nije hteo da otkrije ko je njima dao plakate, ko je njih dovezao, gde su njih našli, koji je kafić u kome su se oni iz okoline Preševa nalazili u ponoć u Bujanovcu…Mislim Bujanovac nije Njujork, to vrlo lako može da se otkrije, i takođe, nemoguće da vi, da biste otkrili o kome se radi, koristite samo, tražite samo jednu ili dve kamere za video nadzor ako ih već imate mnogo više u Vranju. Popila sam 100 kafa i saznala sam mnogo više stvari o čitavom tom slučaju nego što je tužilaštvo navelo u optužnici.

Istraživanje Insajdera objavljeno u prvom delu emisije „Pravda na kantaru” pokazalo je da se za Dejana Nikolića, privrednika iz Vranja i vlasnika kladionica, već godinama vezuju brojna krivična dela. I dok je do sukoba sa OK radijom širom Srbije malo ko znao ko je Kantar, u Vranju su o njemu svi već znali sve.

Veran Matić (predsednik ANEM-a i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara): On je itekako poznat u Vranju i sve ono što je do sada radio. Međutim, kao što to uvek biva, deo aktivnosti je zaogrnut institucijama kao što su kladionice, kao što su kompanije, firme, koje se bave različitim poslovima. Određena vrsta pranja novca je stavljanje u nekakve tokove koji nisu kažnjivi, odnosno koji su legalni tokovi.

Dejan Nikolić Kantar poznat je po izazivanju brojnih incidenata, a 2014. godine, bio je žrtva gotovo mafijaškog obračuna, kada mu je pod automobil podmetnuta bomba. Tada mu je, usled zadobijenih povreda, amputirana potkolenica.

Hapšen je kao član organizovane kriminalne grupe, koja je, kako se sumnjalo, vršila krivična dela, od izazivanja opšte opasnosti, preko nedozvoljenog prometa oružja, pa sve do nasilničkog ponašanja i zloupotrebe službenog položaja. Sudskog epiloga ovog slučaja i dalje nema. Tako je Kantar, u godinama koje su usledile, uspevao da ostane ispod radara medija. Za to vreme, pretio je kome je želeo, ohrabren slabom ili nikakvom reakcijom pravosuđa.

Rade Đurić (Nezavisno udruženje novinara Srbije): Ovaj put ste imali čoveka koji je smatrao, ili i dalje smatra, da je apsolutno iznad sistema, iznad vlasti i da može da čini krivična dela i prekršaje i da to nesmetano može da se radi.

Prijavljivan je i zbog pretnji visokom policijskom službeniku i advokatu, ali i zbog ugrožavanja sigurnosti bivše devojke. Rad na rešavanju i kažnjavanju ovih krivičnih dela ubrzan je nakon što je šira javnost čula za slučaj OK radija.

Ljiljana Stojanović (Jugpress): Ja sam stekla utisak da je ljudima iz institucija takođe bila potrebna neka vrsta ne medijske podrške, nego prosto da se pokaže ko je, šta je, da bi oni mogli da rade svoj posao, jer pored toga što postoje, bez sumnje, ljudi koje on kontroliše, postoji mnogo više ljudi koji žele da rade u skladu sa zakonom, prosto, da rade posao za koji su plaćeni od strane građana, ali je pitanje koliko su i oni to sami mogli.

Tako je početak suđenja, i to po optužnici koja je podignuta još u novembru prošle godine, Osnovni sud u Vranju zakazao tek za kraj septembra ove godine. U pitanju je optužnica podignuta za pretnje koje je Dejan Nikolić uputio bivšoj devojci. Kako se iz optužnog predloga može zaključiti, razlog je njihov raskid i to što je ona planirala da ga prijavi policiji za nasilje. Samo deo poruka koje je oštećena primila glase:

„Razvaliću ti stan… udaviću te, napraviću ti haos, sedi mirna…”

„I ti ćeš da patiš dok si živa…“

„Za ono što si rekla, to ćeš ceo život da patiš, niko na ovom svetu neće da ti pomogne.”

  • Dejan Nikolić Kantar

I ovo nisu jedine Kantarove pretnje. U aprilu prošle godine, ispred zgrade Policijske uprave, naočigled svedoka, pretio je načelniku policije u Vranju. Optužni akt, kojim se Nikolić tereti za ugrožavanje sigurnosti, otkriva da je načelniku, između ostalog, rekao:

„Zapamtićeš ti mene i tebe će neko da sredi… i tvoja deca će da ispaštaju…”

  • Dejan Nikolić Kantar

 

Ljiljana Stojanović (Jugpress): Bilo je održano ročište, nije se pojavio ni načelnik ni advokat Kantarov i ono je odloženo. Meni je čudno da i taj slučaj toliko dugo traje, prošle godine se sve to dešavalo jer, prosto, radi se o pretnjama službenom licu, u instituciji, znači on je pretio načelniku policije na ulazu u PU Vranje.

Velibor Pejčić (advokat OK radija): Dakle, vi imate jednu situaciju da se preti načelniku policije, policija po prirodi stvari služi i posao joj je da obezbedi sigurnost i bezbednost građana, a ovde imate situaciju da se upravo nosiocu takve funkcije preti – pa kakvu… Zamislite kakav osećaj može imati običan čovek kada onaj ko treba da ga zaštiti, dobija sâm pretnje.

Rade Đurić (Nezavisno udruženje novinara Srbije): Mislim da je ogroman pritisak sada na tužilaštvu, policiji i sudstvu i čini mi se da je ovo pravi ispit i vreme da zaista pokažu da su na onoj liniji na kojoj, prosto, očekujemo da budu.

Da taj ispit država prethodno nije položila sa visokim ocenama, možda najbolje pokazuju postupci i odluke koje su nadležni organi donosili kada je Dejan Nikolić u pitanju.

Zvanično, do skoro, Nikolić je bio samo vlasnik firme Colosseum Game, registrovane za kockanje i klađenje. Nezvanično, povezuje se sa brojnim firmama u oblasti građevine, kao i kockarnicama širom Srbije.

Kako je pokazalo istraživanje Insajdera, Kantar je do sada osuđivan čak šest puta – pet puta zbog neovlašćenog organizovanja igara na sreću i jednom zbog ugrožavanja sigurnosti.

U četiri navrata, sud mu je u slučaju nelegalnog klađenja dodeljivao novčane kazne.

Dragana Bjelica (Udruženje novinara Srbije): Ukupno je on kažnjen, ja mislim, sa nekih nekoliko stotina hiljada dinara i oduzima mu se ta sprava, rulet, pretpostavljam, je l’ da, jer valjda nešto nije prijavljivao… Prijavi jednog igrača, a ne prijavi više pozicija ili nešto, to su te neke stavke koje mi ne znamo, ali da, upoznati su oni koji se time bave.

U junu prošle godine zbog istog krivičnog dela – neovlašćeno organizovanje igara na sreću, osuđen je na četiri meseca kućnog zatvora bez elektronskog nadzora.

Prema Zakonu o igrama na sreću, svako ko želi da priređuje i organizuje igre na sreću, pa i vlasnici kladionica, moraju imati dozvolu Vlade, odnosno odobrenje ili saglasnost Uprave za igre na sreću. Dozvola se izdaje na osnovu dostavljene dokumentacije koju bi trebalo da čini i akt državnog organa kojim se potvrđuje da vlasnik, saradnik ili imenovano lice nije osuđivano.

Kako zakon nedovoljno jasno opisuje za koja dela i privredne prestupe se dozvola oduzima, a kako je Kantar nekoliko puta osuđivan, novinari Insajdera su pitali Upravu za igre na sreću kako on onda može biti vlasnik firme koja se bavi klađenjem.

Odgovor koji je Uprava za igre na sreću dostavila Insajderu otkrio je svu nelogičnost sistema – Uprava nije bila obaveštena da je Dejan Nikolić Kantar osuđivan jer je, po zakonu, on dužan da je o tome obavesti.

Dragana Bjelica (Udruženje novinara Srbije): Pretpostavljam da svi imaju u sistemu pravosuđa ili policije, tužilaštva, sudova, dostupnost istim podacima.

Veran Matić (predsednik ANEM-a i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara): Meni je potpuno neverovatno bilo da osoba koja je osuđena, bez obzira na koju kaznu, izdržavanje kazne četiri meseca zatvora u kućnim uslovima za ilegalnu kocku ima licence za kockanje, za kockarnice, kladionice, itd. To je, u stvari, možda najbolji primer šta se, u stvari, tu događa. Odjednom kada se dođe do velike količine novca, onda se veoma lako može kupovati situacija u kojoj ste nedodirljivi.

U međuvremenu je, nakon naših pitanja, Uprava obaveštena, pa je pokrenula i kontrolu.

U vezi Vašeg pitanja koje se odnosi na postupanje Uprave za igre na sreću u odnosu na  presudu Osnovnog suda u Trsteniku u slučaju Dejana Nikolića, obaveštavamo Vas da je Uprava preduzela odgovarajuće mere iz svoje nadležnosti, odnosno da je postupak provere ispunjenosti uslova za priređivanje igara na sreću pravnog lica Colosseum Game d.o.o. Vranje u toku.“

  • Odgovor Uprave za igre na sreću novinarima Insajdera
Vranje

Do danas, međutim, nije poznato kakvi su rezultati sprovedene kontrole. Ni Ministarstvo finansija nije dostavilo odgovor na pitanje zašto se ne primenjuje Zakon o igrama na sreću, iako je Vlada 2020. prilikom usvajanja njegovih izmena najavila jaču kontrolu i smanjenje sive ekonomije.

„Novim zakonom će se povećati društvena odgovornost priređivača igara na sreću i unaprediti zakonski okvir za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma.“

  • Saopštenje Vlade Srbije

Dve godine kasnije, međutim, u slučaju Kantar otkriveno je da zakon dopušta da od savesnosti samih vlasnika zavisi da li će obavestiti državu da su osuđivani i da li je možda potrebno preispitati dobijenu dozvolu za organizovanje igara na sreću. Na pitanje kako država očekuje da neko sam sebe prijavi i koja je onda uloga Uprave za igru na sreću – Ministarstvo finansija nije odgovorilo.

Dragana Bjelica (Udruženje novinara Srbije): Poraz i za institucije u Srbiji jer ne šaljete baš dobru poruku ako neko ko ima kladionicu, to je… Ima presude da ne sme tim poslom da se bavi jer je to zloupotrebljavao, zloupotrebljavao je zakon, pokušao je da prevari državu u više navrata…

Ljiljana Stojanović (Jugpress): Vranjanci kažu „da, ali njegova ekipa, svi rade posao i dalje, nema veze što on nije tu, organizacija funkcioniše“, kako smo došli do toga da svi znaju da postoji organizacija, a da se ništa ne radi da se ta organizacija, uslovno rečeno, stavi u zakonske okvire?

U međuvremenu, dok nadležne institucije ne reaguju adekvatno, Dejan Nikolić koristi zakonske nelogičnosti.

Prema javno dostupnim podacima iz Agencije za privredne registre, pre mesec dana, svoju firmu Colosseum Game preneo je na brata, Milorada Nikolića.

Ljiljana Stojanović (Jugpress): Pa, on je ranije uspevao da izigra zakon zato što većina tih firmi koje poseduje, kladionice i ostalo, ona je isto na njegovo ime, znači prosto i vi imate neverovatnu situaciju kada vam ljudi koji rade u institucijama sistema kažu da oni to znaju, ali zapravo da se niko nije ozbiljnije bavio time, niti je to traženo od njih da istraže…

Da li je prebacivanjem firme na brata izbegao oduzimanje licence – još jedno je od pitanja Insajdera koje je ostalo bez odgovora. Nadležni do danas ćute i o tome zbog čega je nekome sa kriminalnom prošlošću i ranijim presudama za ugrožavanje sigurnosti dozvoljena olakšica da za vreme izdržavanja kazne zatvora napušta prostorije radi odlaska na posao.

Naime, Dejan Nikolić je 30. marta ove godine trebalo da se javi na izdržavanje kazne zatvora zbog nelegalnog organizovanja igara na sreću. Tu kaznu je trebalo da služi u kućnim uslovima, bez elektronskog nadzora. On, međutim, 31. marta, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, podnosi molbu da mu se u toku trajanja kazne odobri napuštanje prostorija radi obavljanja posla. Tu mogućnost predviđa zakon, a konačnu odluku donosi direktor Uprave na osnovu dokumentacije koju dostavlja osuđeni.

Damir Joka (bivši zamenik direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija): Kad smo počinjali sa uvođenjem sistema alternativnih sankcija, tamo negde 2007. i 2008. godine, prvobitna ideja je bila da to bude za, recimo, ranjive kategorije osuđenih lica. To je bilo namenjeno, bilo je predviđeno da bude namenjeno mlađim punoletnim licima, licima koja su prvi put počinila krivično delo, ženama, starijima, invalidima, nekim kategorijama sa posebnim potrebama, itd. Vrši se procena rizika, vrši se procena kapaciteta osuđenog, vrši se procena njegove kriminogene prošlosti, porodičnih okolnosti, svega ostalog što može uticati na odluku da se dodeli određena vrsta olakšice tokom izvršenja kazne.

Nekoliko dana kasnije, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Dejan Cerović odobrio je Dejanu Nikoliću napuštanje prostorija u kojima služi kaznu zatvora.

U slučaju osuđenog lica Dejana Nikolića, svi zakonom predviđeni uslovi za njegovo radno angažovanje kod poslodavca su bili ispunjeni… Prema toj odluci, Nikoliću je bilo odobreno da radnim danom napusti prostorije u periodu od 7.45 časova do 15.15 časova, i subotom u periodu od 9.45 časova do 15 sati i 15 minuta časova, u cilju radnog angažovanja.“

  • Uprava za izvršenje krivičnih sankcija

Prema dokumentaciji do koje su došli novinari Insajdera, Dejan Nikolić je odobrenje dobio na osnovu dopisa privatne firme iz Vranja koja potvrđuje da je u njoj angažovan kao šef gradilišta. U pitanju je firma Profi dinamic iz Vranja, osnovana 2018. i registrovana za pripremu gradilišta. Kako je ranije otkrio Insajder, upravo ova firma u zvaničnim registrima prijavljena je na istoj adresi gde i firma koja gradi sporni objekat pored OK radija, koja se vezuje za Dejana Nikolića.

I to nije sve što je u ovom slučaju sporno. Kako otkriva Udruženje novinara Srbije, Dejan Nikolić Kantar zaposlio se samo dan pre nego što je trebalo da počne da izdržava kaznu.

Dragana Bjelica (Udruženje novinara Srbije): U malim sredinama je uvek teže, i ja se nadam da će ovo okuražiti i policiju i tužilaštvo i sudstvo, jer i to su sve ljudi od krvi i mesa, koji se svaki dan moraju susretati sa različitim izazovima, ako vide da sistem dobro funkcioniše, funkcionisaće i oni dobro. Ako vide da neko se zaposli danas, a već za koji dan dobije od Ministarstva pravde slobodan tretman da može da se šeta dok služi, dok je na izdržavanju zatvorske kazne, onda će i oni razumeti tu poruku, znate.

Ono što je činjenica jeste da je Kantar beneficije koje je ostvario izigravanjem sistema – izgubio jednim, naizgled nepromišljenim, potezom. 16. juna ušetao je u prostorije kafića u okviru OK radija. Tu posetu je iskoristio i da se vlasnici OK radija Oliveri Vladković obrati sledećim rečima:

„Nemoj da me uzimate u usta i moje ime provlačite kroz novine.”

  • Dejan Nikolić Kantar

Dan nakon posete kafiću i upućenih pretnji – Kantar je priveden zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje i do danas se nalazi u pritvoru u Beogradu. Kako saznaje Insajder, nastavio je da preti i u pritvoru. Ovog puta na meti mu se našlo obezbeđenje u pritvorskoj jedinici, kome je, između ostalog, rekao:

„Daću za tebe i tvoju porodicu 30 hiljada evra… Videćeš ti ko sam ja.”

  • Dejan Nikolić Kantar

Iako je u pritvoru, njegovo ime i dalje prouzrokuje strah. Novinarima i članovima Stalne radne grupe za bezbednost novinara koji od početka prate slučaj OK radija u Vranju, danas policija procenjuje bezbednost.

Ljiljana Stojanović (Jugpress): Policija je na zahtev i Stalne radne grupe radila procenu moje bezbednosti, i zapravo, ja sam pod nekom vrstom nadzora, znači redakcija, mesto stanovanja, moje kretanje i ostalo se nadzire, da tako kažem, i s druge strane, takođe imam obavezu da gde god da krenem, da se prosto javljam policiji, kontakt tačkama. Znači, nije to obaveza, nego prosto, to je taj mehanizam zaštite.

Jedan od najglasnijih u borbi da se lokalni medij zaštiti od samog početka je i Veran Matić.

Rade Đurić (Nezavisno udruženje novinara Srbije): Imamo situaciju gde se širi broj ljudi koji, zapravo, uzimaju učešće u samom postupku, a sutra su…sutra im je prećeno ili se na drugi način dovode u neki potpuno negativan kontekst i, aj da kažem, i neku vrstu zamene teza u odnosu na kompletan taj događaj, pa vi imate ozbiljne verbalne pretnje, ugrožavanje sigurnosti, u odnosu na, recimo, Verana Matića, i sumnju možda da se ugrozi sigurnost još jedne od naših koleginica iz Stalne radne grupe za bezbednost, i čitava ta slika šalje jednu potpuno negativnu poruku.

Veran Matić (predsednik ANEM-a i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara): Mi sad dolazimo u situaciju gde se jedan relativno jednostavan postupak toliko iskomplikovao da od jednog nelegalnog objekta koji je izgrađen, umesto da se sruši i tu završi cela priča, ulazimo u situaciju u kojoj se policija bavi zaštitom novinara, objekata, ali se bavi i zaštitom zaštitnika, onih ljudi koji su tu u različitim radnim grupama za bezbednost novinara. To je potpuno jedna paradoksalna situacija koja je i očekivana kada vi niste efikasni.

Ljiljana Stojanović (Jugpress): Ako se Veran Matić i ja, kao članovi Stalne radne grupe, nalazimo pod nekom vrstom policijske zaštite zbog tog slučaja, šta da onda mi govorimo o drugim našim kolegama i koleginicama.

Da se sprovede zakon i sruši nelegalni objekat i zid kojim je zazidan OK radio, već mesecima traže članovi Stalne radne grupe za bezbednost novinara. A OK radio nije bio na meti pritisaka i pretnji zbog svog izveštavanja, već zbog toga što je firma, koja drži kladionicu pored njihove redakcije, želela da proširi svoje prostorije.

Investitor ovog objekta zvanično je Stefan Ilić. Nezvanično – Dejan Nikolić Kantar. Od samog početka nisu poštovani propisi, niti pribavljene potrebne dozvole, pa je gradska građevinska inspekcija, u nekoliko navrata, donosila rešenje o uklanjanju objekta. Ne samo da on nije uklonjen, već je sagrađen i veći. Do danas nije srušen jer ne postoji nijedna firma koja želi da taj posao obavi.

Velibor Pejčić (advokat OK radija): Ta nelegalna gradnja i zaziđivanje prostorija OK radija nije sama sebi bila cilj od samog početka, već je cilj Dejana Nikolića bio da prinudi na neki način vlasnicu OK radija da mu taj lokal proda po ceni koja bi bila znatno niža od tržišne vrednosti, realne tržišne vrednosti.

Grad Vranje je tender za firmu koja bi srušila nelegalne objekte u gradu raspisivao nekoliko puta. Svaki se završio na isti način – bez ijedne ponude. Na poslednjem, čiji je rok istekao 14. septembra, promenjeni su i uslovi – povećana je cena koju je Grad spreman da plati, kao i mogućnost sklapanja okvirnog sporazuma na tri godine za uklanjanje nelegalnih objekata. Odgovarajući na kritike da ne sprovode zakon, Grad tvrdi da se nijedna firma ne javlja da taj posao uradi. Poziv firmama i dalje je na snazi.

Dušan Aritonović (načelnik Gradske uprave Vranje): Pa znate kako, na našem sajtu su svi naši kontakti, evo, naposletku, vaša je emisija dosta gledana, pa neka ovo na kraju bude i neki poziv svima koji su registrovani za obavljanje ove delatnosti, neka se jave, imaju kontakte, grad Vranje, gradska uprava, postoji naš sajt, tu su naši kontakti. Naravno, zaključićemo ugovor i u najboljem interesu Grada.

To što se mesecima nijedna firma ne javlja, praktično znači da, uprkos tome što bi to značilo siguran posao, pa i zaradu za privatnu firmu koja bi posao sa Gradom sklopila, u Srbiji za to nema zainteresovanih. I dok nedozvoljenu nadogradnju kladionice niko ne sme da sruši, nastavljaju se i novi radovi na starom nelegalnom objektu.

Dušan Aritonović (načelnik Gradske uprave Vranje): Svi naknadni radovi, ukoliko oni budu izvođeni, do trenutka dok se ne izvrši rušenje tog objekta, tako da to u krajnjoj liniji kad dođe dotle da taj objekat bude rušen, biće porušeni svi ti radovi, e sad, to što kažete vi, verovatno postoji sad, eto, kod naroda „ovi ništa ne preduzimaju, to se i dalje tamo gradi na terenu“… Ono što je u našoj moći i što je u našoj nadležnosti, sve je pokrenuto, dalje čekamo da vidimo koji će da bude ishod javnih nabavki.

Redakcija OK radija

Nelegalno izgrađeni zid koji niko ne sme da sruši, posle svega što se dogodilo, simbolično predstavlja zid odbrane Dejana Nikolića Kantara i od zakona i od pravde.

Rade Đurić (Nezavisno udruženje novinara Srbije): Čini mi se da je neku vrstu nemoći upravo lokalna samouprava pokazala, jer bez obzira na tehničke finese, postupke koje morate da sprovedete i načine koje morate da uradite da biste ispoštovali zakone koji to uređuju, mislim da je potreban pre svega stav ozbiljan da objekat koji je nelegalno građen i za koje postoji obaveza da se poruši, on prosto mora biti porušen. I tu i sama lokalna samouprava mora da pronađe adekvatan način i da pokaže da je iznad pojedinaca i moćnika.

Dragana Bjelica (Udruženje novinara Srbije): Zamislite da vi sutradan isto tako zateknete svoje prozore zazidane i sad ispada da niko tu ništa ne može, a uz to imate i pretnje i raznovrsne pritiske. Jasno je da sistem mora da reši problem, odnosno da institucije moraju da reaguju na odgovarajući način i da postupe tako kako bi trebalo, a to je da zaštite vlasnicu, da zaštite zaposlene u radiju, da… oslobode straha ljude koji tamo žive.

I tako je pravda, zbog procedura, ali i očiglednog straha, u Vranju ostala na početnoj stanici. Priča OK radija, zbog brutalnosti i bahatosti lokalnog moćnika, prevazišla je Vranje – ali se za nju čulo i van granica države. Podršku i solidarnost sa zaposlenima pružile su brojne međunarodne organizacije novinara, pozivajući vlast da ih zaštiti.

Jan Bratu (šef misije OEBS-a u Srbiji): Kada postoje pretnje novinarima, bilo da su fizičke ili verbalne, moramo da reagujemo. Sistem mora da reaguje. To je jedna stvar. Druga stvar je da onda kada se istrage završe, optužnice podignu i to pređe u pravosudni sistem…Ne želim da komentarišem pravosudni sistem jer bi on trebalo da bude nezavisan i ne bi trebalo da se mešam, ali mi želimo da vidimo rezultate tih slučajeva. Želimo da vidimo ne samo optužnice, nego tamo gde ima dokaza, želimo da vidimo i kažnjavanje.

Umesto toga, situacija na terenu je poražavajuća. Žrtve su iznova u ulozi žrtve. Ugrožena im je egzistencija jer se od prihoda kafića izdržavao OK radio. U tom kafiću, danas niko, zbog straha, ne želi da radi. Dok je radio, u njemu zbog straha, niko nije želeo da popije kafu.

Veran Matić (predsednik ANEM-a i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara): Videli ste da je on rekao svojevremeno da će prestati sa radom taj kafe od kojeg živi OK radio, u okviru kojeg se nalazi, i to se zaista i dogodilo. Normalna bi bila reakcija građana jednog takvog grada, koji je velik grad, koji nije mali, da upravo obrnuto, većom posećenošću tom kafeu pomognu otporu OK radija i pomognu zaštitu, ovako sad imamo situaciju u kojoj i ljudi napuštaju OK radio.

Rade Đurić (Nezavisno udruženje novinara Srbije): Vranje više nije malo mesto i to je čak i još ozbiljniji problem, gde vi, zapravo, vidite da je strah apsolutno opravdan i da to što se optuženi nalazi u zatvoru, zapravo, ne daje čak ni neku vrstu, odnosno taj oblik potpune sigurnosti, gde novinari mogu zaista slobodno da izađu, da možda nastave da rade sa svojim kafeom, oko kog je, zapravo, nastao najveći problem.

Dragana Bjelica (Udruženje novinara Srbije):  Ako institucije, kao što je u ovom sad slučaju, recimo, nemogućnosti da se sprovede zakon da se sruši nelegalno izgrađeno, zataje, onda već tu, vi vidite da i građani povlače kočnicu, misle da je neko mnogo moćan, da ima zaštitu u samom vrhu vlasti i da to tako ne ide, da se tim ljudima ne treba zamerati.

Ljiljana Stojanović (Jugpress): U Vranju se i dalje veruje da Kantar može da radi šta hoće, da njemu niko ništa ne može.

Veran Matić (predsednik ANEM-a i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara): Potrebno je potpuno raskrinkati hobotnicu koja je napravljena, hobotnicu koju demonstrira ova moć. Mislim da je to dosta važno kako bi se zaista rešio problem, a ne jedan mali deo problema, pa da ponovo živimo u istom sistemu jedne strahovlade.

Institucije treba da kažnjavaju nasilnike, a ne da se pred njima povlače. Umesto što se skrivaju iza procedura, trebalo bi da odgovore primenom zakona – prema svima isto. Jedino tako niko, pa ni pojedinac, u ovom slučaju – Dejan Nikolić Kantar, neće biti jači od sistema, države i svih njenih institucija i zakona. U ovom trenutku, zahvaljujući upravo sistemu – on to jeste, a to je, na kraju, ne samo poraz države, već i svih njenih građana.

Tekst je transkript emisije Insajder dokument – Pravda na kantaru – drugi deo, emitovane 27.9.2022 na Insajder TV. Fotografije su takođe preuzete iz navedene emisije.

Autorke: Mina Milanović i Ivana Stojanović
Izvor: Bezbedni novinariInsajder

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend