17. dec 2020.

ISTRAŽIVANJE: Mediji i novinari u vreme vanrednog stanja – gaženje ustava iIi samovolja vlasti

Osnovni cilj vlasti bio je da kanališe put prikupljanja i objavljivanja informacija, bez bojazni da bilo koja vest, koja je po donosioce odluka nepovoljna, bez obzira na to što je tačna, može da dospe u javnost

Foto: Unsplash, Engin Akyurt

Neke odluke Vlade Srbije bile su u suprotnosti sa Ustavom i zakonima, a nekim postupcima, kakav je udaljenje novinara sa javnog obraćanja Kriznog štaba, predstavljale su autoritarno odlučivanje o režimskoj selekciji informacija koje dolaze do javnosti.

Vlast je stvorila uslove za stvaranje atmosfere straha, te neistinito prikazivanje stanja u zdravstvenom sistemu,  objavljivanje netačnog broja zaraženih i preminulih građana, stvoreno je trajno nepoverenje prema odlukama, ali i merama koje dolaze iz Kriznog štaba, novinari su lišeni pomoći institucija i prinuđeni da do podataka kojima raspolažu državni organi dolaze zaobilaznim putevima i računskim radnjama koje su otkrivale očigledne, sračunate neistine.

Vanredno stanje na teritoriji Republike Srbije proglašeno je 15. marta 2020. Odlukom o proglašenju vanrednog stanja. Proglašenje vanrednog stanja, kasnije odluke i postupanje prema novinarima su u velikoj meri uticali na rad novinara i medijskih kuća.

Kako do akreditacije

Niz uredba Vlade, donetih u vreme vanrednog stanja, onemogućavao je ili otežavao rad novinara. Naredba o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije doneta je 18. marta i uticala je na slobodno kretanje novinara; oni su morali da pribave posebne propusnice koje su izdavale Kancelarija za saradnju sa medijima Vlade RS i Pres služba Vlade RS. Prva nedelja stupanja Naredbe na snagu značila je i direktno ograničavanje kretanja novinara. Najveći problem imali su slobodni novinari (frilenseri) kojima su bez jasno određene procedure dodeljivane akreditacije ili su bili odbijani.

Vlada je nastojala i da reguliše medijsku sferu podzakonskim aktema, pa je  31. marta donet  Zaključak Vlade o informisanju stanovništva o stanju i posledicama zarazne bolesti kovid-19 izazvane virusom SARS. Zaključkom se predviđa da za obaveštavanje javnosti o stanju i posledicama zaraze bude zadužen Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti kovid-19 a da sva obaveštenja javnosti daje predednica Vlade ili lica koje ovlasti Krizni štab.

Sadržinski, Zaključak je bio u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Zakonom o javnom informisanju i medijima ali i Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koji predstavlja osnov za donošenje Zaključka.

Predviđenim odredbama sužavaju se i ugrožavaju Ustavom zagarantovana prava da svako ima pravo na potpuno i blagovremeno obaveštenje o pitanjima od javnog značaja jer se Krizni štab određuje kao jedini „organ“ koji prikuplja podatke i donosi odluku o tačnoj i proverenoj informaciji.

Karikatura: Stripolovka Marka Somborca (Cenzolovka)

Konferencije za javnost bez novinara

Osnovni cilj zaključka bio je da spreči lokalne organe i zdravstvene ustanova da pruže informacije medijima, putem izjava i saopštenja i na taj način kanališe put  prikupljanja, donošenja odluke o objavljivanju i samoj objavi informacije bez bojazni da bilo koja informacija, koja je po donosioce odluka nepovoljna bez obzira na to što je tačna, može da dospe u javnost.

Novim Zaključkom Vlade RS prestao je da važi Zaključak Vlade o informisanju stanovništva o stanju i posledicama zarazne bolesti kovid-19 izazvane virusom SARS. Usledila je neverovatna odluka Vlade od 10. aprila kojom se zabranjuje prisustvo novinarima na konferencijama koje održava Krizni štab. Prema saopštenju Kancelarije za saradnju sa medijima Vlade RS, predviđeno je da se novinarska pitanja dostavljaju onlajn putem. Na njih će članovi Kriznog štaba odgovarati (čitati) na konferencijama za novinare.

Uslovi rada novinara i njihova bezbednost

Početkom aprila 2020. NUNS je sproveo među svojim članovima anketu koja je imala za cilj da utvrdi potrebe novinara za nesmetano obavljanje novinarskog posla, kao i da detektuje najveće prepreke u njihovom radu  tokom vanrednog stanja. U onlajn anketi je učestvovalo 228 novinara iz cele Srbije.

Da bi nesmetano obavljali  svoj posao u ovom trenutku, novinarima je urgentno potrebna zaštitna oprema. Za obezbeđenje rukavica, maski i dezinfikacionih sredstava opredelilo se gotovo 58 odsto ispitanika. Potom, novinarima je pomoć potrebna u osiguravanju digitalne komunikacije (33,9 odsto) pa slede, pravna pomoć i podrška (28,4 odsto) i psihološka pomoć (8,7 odsto).

Da bi nesmetano obavljali  svoj posao, novinarima je urgentno potrebna zaštitna oprema. Za obezbeđenje rukavica, maski i dezinfikacionih sredstava opredelilo se gotovo 58 odsto ispitanika. Potom, novinarima je pomoć potrebna u osiguravanju digitalne komunikacije (33,9 odsto) pa slede, pravna pomoć i podrška (28,4 odsto) i psihološka pomoć (8,7 odsto). U isto vreme najveći problem za obavljanje novinarskog posla tokom vanrednog stanja, predstavlja zatvorenost institucija za pružanje relevantnih informacija

U isto vreme najveći problem za obavljanje novinarskog posla tokom vanrednog stanja, predstavlja zatvorenost institucija za pružanje relevantnih informacija. Gotovo dve trećine ispitanika se odlučilo da ovaj odgovor postave kao glavnu prepreku za kvalitetno obavljanje posla. Slede nepostojanje dovoljnog broja dozvola za rad tokom zabrane kretanja (37,6 odsto), a potom slede zloupotrebe ovlašćenja od strane određenih organa vlasti (23,3 odsto).

Istraživanje NUNS takođe ukazuje na to da je tokom vanrednog stanja uočen porast incidentnih situacija na štetu novinara u odnosu na period koji je prethodio vanrednom stanju, ali i isti period (mart – april) iz 2019. godine.

Za vreme vanrednog stanja, u periodu od uvođenja do 2. maja zabeleženo je ukupno 47 slučajeva incidentnih događaja prema novinarima. Od tog broja, zabeleženo je 32 pritiska i 15 slučajeva različitih oblika napada na novinare. Od 15 napada zabeleženi su dve (2) pretnje smrću, dva (2) pritvaranja kao oblika fizičkog ugrožavanja novinara, sedam, (7) verbalnih pretnji, dva (2) fizička napada na novinare i dva (2) napada na imovinu.

U odnosu na period pre uvođenja vanrednog stanja gde je u dvostruko dužem vremenskom periodu zabeleženo 12 napada i 11 pritisaka, za vreme vanrednog stanja, u samo 47 dana, zabeleženo je povećanje napada od 70 odsto.

Od zabeleženih slučajeva napada i pritisaka, u 20 događaja pritisci i pretnje su stizali od strane predstavnika vlasti.

Kraj epidemije - izazovi infodemije

Vanredno stanje, zaključuje NUNS u Izveštaju, karakterisalo je pojačano širenje dezinformacija, zlonamernih tvrdnji. Ta pojava je globalna i Svetska zdravstvena organizacija je čak skovala novi termin „infodemija“, koji opisuje veliki porast i opasnost koju nosi dezinformisanje javnosti u vreme pandemije. U Srbiji su se ovim fenomenom bavili i bave se portali Fakenews tragač i Raskrikavanje.

Najviralnija lažna vest bila je da je Kina proglasila kraj epidemije (29. mart): prenela su je najmanje 43 medija, a dostigla je gotovo 47.000 šerova. Neki od uočenih lažnih narativa potiču iz stranih izvora, pa su prevedeni na srpski i preneti putem medija i aplikacija za komuniciranje, ali su ipak dominantni sadržaji izvorno nastali u Srbiji, budući da čine više od dve trećine (71 odsto) ukupnog korpusa. Mediji koji su kreirali objavili najveći broj lažnih vesti su Informer, Srbija Danas i Espreso. Dok je sajt Raskrikavanje otvorio lajv blog o dezinformacijama o korona virusu na kom je zabeležio 16 tekstova sa spornim sadržajem koji su bili netačni.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend