27. apr 2022.

Izveštaj Saveta Evrope: Srbija među zemljama sa najviše pretnji novinarima

U 2021. godini u zemljama članicama Saveta Evrope drastično je skočio procenat pretnji medijskim slobodama, pokazao je izveštaj 15 medijskih organizacija, partnera Saveta Evrope. U njemu se konstatuje da je u 2021. godini zabeleženo 41 odsto više ozbiljnih pretnji slobodi medija, odnosno njihov broj je skočio sa 200 u 2020. na 282 u prošloj godini.

Navodi se da je ukupno 110 upozorenja koja se tiču maltretiranja i zastrašivanja novinara objavljeno na Platformi za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara Saveta Evrope u 2021. godini, u poređenju sa 70 u 2020.

„Najveći broj slučajeva je zabeležen u Poljskoj, Ruskoj Federaciji, Srbiji, Sloveniji i Britaniji. Maltretiranja i klevetničke kampanje imaju jak obeshrabrujući efekat na novinare i medijske radnike. Mogu da im nansesu znatnu psihološku štetu i takođe mogu da predstavljaju rizik po fizičku bezbednost žrtvi, koje mogu da se okrenu autocenzuri kako bi izbegli da budu na meti“, ocenjuje se u izveštaju.

Dodaje se da je najviše pretnji novinarima u 2021. bilo usmereno na njihov život, zdravlje i fizički integritet. Najveći broj ovih pretnji uputile su nepoznate osobe u pisanoj i onlajn komunikaciji, a kao novi trend su zabeležene i pretnje preko telefona. U ovom smislu, posebno se izdvajaju Rusija, Srbija, Kipar i Bugarska.

„Takvi akti ukazuju na zabrinjavajući nivo napada na medije širom Evrope, što potkopava slobodu novinara i snižava branu za nasilje protiv štampe“, navodi se u izveštaju.

Ističe se da su u regionu Zapadnog Balkana zabeleženi slučajevi u kojima su državni zvaničnici napadali novinare nacionalnih medija.

Spominje se primer hrvatskog predsednika Zorana Milanovića koji je novinara HRT nazvao „varalicom“, „plaćenikom“ i „sramotom za zemlju“. Dodaje se da je srpski krajnje desničarski političar Vojislav Šešelj vređao novinarku RTRS na privatnoj osnovi, a slovenački premijer Janez Janša optužio dopisnika nemačkog ARD za nacističku propagandu.

Novinari su bili izloženi napadima u mnogim situacijama, uključujući i mitinge i proteste, posebno demonstracije protiv kovid mera, a u svim tim situaicjama prijavljena su 32 napada na novinare u Jermeniji, Hrvatskoj, Francuskoj, Gruziji, Nemačkoj, Grčkoj, Italiji, Crnoj Gori, Španiji, Britaniji, Holandiji, Turskoj, Ukrajini i Srbiji, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da je bezbednost medijskog osoblja na tim događajima toliko bila ugrožena da su u nekim slučajevima medijske organizacije i njihovo osoblje prestali da pokazuju svoj logo dok su izveštavali sa terena.

Ističe se da je bilo i pretnji smrću novinarima, posebno u Francuskoj, Rusiji, Španiji, Holandiji i Srbiji.

Polovičan uspeh Srbije u zaštiti novinara

Međutim, ukazuje se da je bilo i pozitivnih pomaka, odnosno, nekoliko zemalja je usvojilo planove čiji cilj je bolja bezbednost novinara u skladu sa britanskim, holandskim i švedskim akcionim planovima o bezbednosti novinara, među kojima je i Srbija, za koju se navodi da je u tome imala polovičan uspeh. Naime, podseća se da je srpska vlada u decembru 2020. godine uspostavila Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara.

Ali, dodaje se, u martu 2021. pet novinarskih i medijskih udruženja se povuklo iz nje, navodeći kao razlog nedostatak poverenja u institucije i orkestriranu kampanju kleveta i pretnji upućenih vodećoj grupi istraživačkih novinara KRIK.

Ističe se da su u Srbiji „SLAPP tužbe uobičajena taktika protiv nezavisnih medija, a posebno je na meti neprofitna istraživačka mreža o kriminalu i korupciji – KRIK“.

„Uobičajeno, tužitelji traže da sud primora novinare i medije da uklone publikacije, izvine se, objave ispravku i da se obavežu da neće izveštavati u budućnosti o određenoj temi“, navodi se u izveštaju.

U izveštaju se, takođe, pominje da su u decembru 2021. godine partneri Platforme za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara Saveta Evrope i druge grupe koje se bore za slobodu medija pozdravile presudu kojom je potvrđena krivica četiri bivša zvaničnika srpske službe Državne bezbednosti za ubistvo, kako se navodi, „vodećeg novinara i glavnog urednika“ Slavka Ćuruvije 1999.

Ukazuje se i na slučajeve nekažnjivosti za ubistva novinara na Kosovu, koje nije članica Saveta Evrope i samim tim i Platforme, ali, kako se ističe, razvoj na polju slobode medija na toj teritorijii zavređuje pažnju. Navodi se da nije zabeležen značajan napredak u istragama o ubistvima novinara između 1998. i 2005.

Dodaje se da bi Kosovo trebalo da bude dodato u Platformu kako bi se omogućilo partnerima da prikupe i provere informacije o ozbiljnoj zabrinutosti za slobodu medija i bezbednost novinara u toj zemlje. Takođe, ovakvi slučajevi u jugoistočnoj Evropi, uključujući i slučajeve nekažnjivosti, zahtevaju regionalnu saradnju i zbog toga i učešće samog Kosova.

Priložena je i lista srpskih i albanskih novinara od 1998-2005, za čija ubistva i nestanke niko nije kažnjen.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend