Jelena Kleut – profesorka koja doživljava odmazdu zbog podrške svojim studentima

„Prvo čega se setim s Filozofskog fakulteta u Novom Sadu jeste da smo na vežbama kod Jelene Kleutgledali neke stare kasete o ‘Otporu’. Odmah je ostavila utisak na nas. Govorili smo o devedesetim. O uticaju vlasti na medije, o pokušajima otpora režimu Slobodana Miloševića, o pritiscima. Sve to sada kao da je preslikano.“

Maja Dragić, voditeljka i urednica na Televiziji N1, za Cenzolovku govori o periodu provedenom na Odseku za medijske studije, gde je bila studentkinja Jelene Kleut, priznate naučnice u oblasti komunikologije i osobe kojoj je Senat Univerziteta osporio izbor u zvanje redovne profesorke.

Sve to, po oceni akademska mreže „Slobodan univerzitet“, zato što je poslednjih godinu dana „bila među najglasnijima u odbrani studenata, akademskog integriteta i vrednosti“.

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) slučaj je nazvao „pokušajem osvete režima“ i „čistim političkim revanšizmom“.

Poslednjih godina Kleut važi za jednu od najuglednijih domaćih istraživačica medija.

Važna za stvaranje novih generacija novinara

„Na njenim časovima, između ostalog, govorili smo o studentskoj borbi. I, evo, sad upravo zbog toga, odnosno zbog njene aktuelne podrške studentima, ona doživljava odmazdu. Nemam sumnju da se sve ovo događa isključivo zbog njenih stavova, to jest zbog toga što je stala uz svoje studente od samog početka protesta. Nažalost, to me uopšte ne čudi“, priča Dragić.

Voditeljka N1 je u međuvremenu, kako kaže, „imala tu sreću“, da joj bivša nastavnica Kleut u više navrata bude gošća u studiju.

„U svakom njenom javnom nastupu videla sam iskrenu želju da bude uz te mlade ljude. Uopšte, ona je važna figura u stvaranju novih generacija novinara. Mislim da joj je stalo do toga da mladi žele da se bave novinarstvom“, dodaje ona.

Maja Dragić priseća se da, kao mlada osoba, nije u tolikoj meri razumela i razmišljala o značaju obrazovne institucije koju je pohađala.

„Kad si mlad, sve ti brzo prolazi. Ali kada smo bili pozvani da prisustvujemo jubileju Odseka za medijske studije, u jesen 2024, sve mi se odjednom vratilo. Setila sam se tog osećaja da je Filozofski fakultet mesto autentičnosti i slobode. U tom prostoru, osetila sam se ponovo kao studentkinja, kao neko ko je slobodan da misli i iskazuje svoje stavove. A profesori su tu da ti ponude kontekst. Jelena je osoba koja te razume i osoba koja ti pruža činjenice, a one su toliko važne za novinarstvo.“

Studenti su moj Senat

U sredu, 26. novembra, ispred Rektorata Univerziteta u Novom Sadu okupili su se kolege, studenti i građani da pruže podršku profesorki Kleut.

Na skup je pozvala akademska mreža „Slobodan univerzitet“, kao i novosadski studenti u blokadi.

„Hvala svim mojim studentima. Vi mi dajete snagu, vi ste moj Senat. Dolaskom ovde, vi ste mene već izabrali i zbog vas ću se boriti svim silama da ostanem na univerzitetu“, kratko je rekla Kleut.

Njen student Boris Kojčinović nazvao ju je „ženom koja je uvek znala da je obrazovanje više od ispita i ocena“.

„Studenti od prvog dana Jelenu Kleut doživljavaju kao mnogo više od profesora. Ona je svojim stavom i dostojanstvom, kao i tihom snagom, postala primer kakav bi profesionalac trebalo da bude. Njena smirenost u trenucima kada bi drugi posustali učinili su je našim uzorom“, kazao je Kojčinović.

„Profesorka koju branimo nije samo predavač, ona je simbol onoga što bi univerzitet trebalo da bude. Simbol institucije u kojoj se misli slobodno, govori otvoreno i gde se ljudi cene po delu. Simbol zajednice u kojoj se odgajaju slobodni ljudi, a ne poslušni podobnici.“

Kojčinović je istakao da Jeleni Kleut radno mesto nije ugroženo zato što nije dobra u onome što radi.

„Naprotiv. Ona je u ovoj poziciji zato što je najbolja. Oni to znaju, a njima najbolji smetaju. U ovom društvu još uvek nema mesta za pravdu. Mi se za nju moramo izboriti“, smatra Kojčinović.

Prema njegovim rečima, Jeleni Kleut sude oni koji joj „ni profesionalno ni moralno ne mogu ni prići“ i oni „koji su zaboravili šta znači imati vrednosti“.

„Studenti od profesora nikad nisu očekivali bezrezervnu podršku, već sposobnost da prepoznaju šta je ispravno, da razumeju za šta se njihovi studenti zalažu. Da vide gde leži smisao borbe za bolje obrazovanje, bolje društvo. U trenutku kad su pokušali da ućutkaju profesorku Kleut, mi smo se još više ujedinili, tu smo da joj se zahvalimo za sve što je uradila za nas.“

Podršku potpisalo gotovo 300 njenih studenata

Podršku Jeleni Kleut pružili su mnogi profesori i akademske mreže iz Srbije i inostranstva. Pismo podrške potpisalo je gotovo 300 njenih bivših i sadašnjih studenata.

U fokusu njenog interesovanja i istraživanja su studije publike, virtuelno komuniciranje i novi mediji, kao i kritička analiza medijskog diskursa.

U tekstu u listu Danas novinar Aleksandar Latas piše da je Kleut „savest uništenih medija“ i „glasnik upokojenog društva“.

Za Cenzolovku Latas ističe da se ona kroz javno delovanje bori za pravednije i poštenije društvo s „uvek dragocenim analizama stanja naših medija“.

„A u zemlji u kojoj je medijska scena dovedena na nivo čistog sadizma, imati jednog od najboljih komunikologa i medijskih stručnjaka u ovom delu Evrope na ‘svojoj strani’ jeste dragoceno. Kako za ovaj trenutak, tako i za generacije koje dolaze i koje će o ovome jednog dana tek čitati“, smatra Latas.

„Pretpostavljam da Jelena može da bira univerzitet u Evropi na kojem može da predaje, ali i nekako znam da to neće učiniti.“

On opisuje profesorku Kleut kao jednu od nevelikog broja predavača koji su bili uz svoje studente „i pre svega ovoga što nam se desilo 1. novembra“. Kako kaže, čak i onda „kad bi se petoro njih skupilo u holu Filozofskog da upozore na neku nepravdu, često za javnost nezanimljivu“.

„Jedna je od najposvećenijih predavača koje uopšte imamo na Univerzitetu u Novom Sadu. Tu predanost prepoznali smo mi studenti prve generacije žurnalistike pre sad više od 20 godina. Pa tako i današnje generacije koje studiraju na Odseku“, ističe Latas.

„I to je zapravo ono što ovakve autoritativne režime zaglavljene u sistemsku korupciju najviše plaši. Kad megafon uzmu ljudi s briljantnim karijerama čije biografije nisu uspeli da zamažu svojim vašarskim kombinatorikama. Koji znaju, a ne plaše se. I kojima se, najvažnije od svega, zbog onoga što su uradili, veruje“.

Po njemu, Kleut je bila jedna od prvih na redu koja se ne sme preskočiti u odmazdi režima prema profesorima koji su podržali studente.

„Način na koji se zvanično vrh Univerziteta – a suštinski poslušnici porodice Vučić – kroz Senat obračunavaju s njom, govori da je taj posao urađen poprilično brzo i aljkavo. Problem za njih je i što su za prvog profesora kojem se svete izabrali jednog od najboljih. Tu vidim prostor da će od svega – uplašeni, a ne posramljeni, jer obraza nemaju – na kraju odustati“, kaže Latas.

„Ipak, ovde je sve moguće i uvek se treba podsećati gde živimo. Setimo se Zakona o univerzitetu koji je kreirao Vojislav Šešelj ili tragične činjenice da je s novosadskog univerziteta devedesetih oteran jedan Tibor Varadi.“