08. feb 2018.

Johanes Han na pitanja Insajdera o tome da li je pronašao dokaze o ugroženosti slobode medija u Srbiji (VIDEO)

Evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han je odgovarajući na tvrdnje da je sloboda medija u Srbiji ugrožena 2015. godine izjavio da je „više puta čuo te primedbe“, ali da su mu „potrebni određeni dokazi“. Na pitanje novinara Insajdera da li je u međuvremenu, nakon mnogobrojnih kritičnih izveštaja i domaćih i stranih organizacija koje se bave medijima, pronašao dokaze za ugrožavanje slobode medija, Han priznaje da je ta izjava bila „provokativna“, ali da EU ne beži od pitanja o slobodi medija.

Insajder: Evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han
Foto: Insajder / Evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han

„Pa, u međuvremenu sam dobio izveštaje o stanju i mi to stalno pratimo. To ćete videti i u sledećem izveštaju o napretku Srbije. Mi ne bežimo od tog pitanja. Ja razumem da je u to vreme to bila veoma provokativna izjava, ali je odražavalo ono što sam hteo da postignem“, rekao je Han.

Na pitanje novinara Insajdera da li je promenio mišljenju o tome da nema dokaza za ugroženost slobode medija, Han odgovara da nema potrebe da menja mišljenje, jer je uvek spreman da se time bavi zbog generalne posvećenosti vladavini prava.

„Nije bilo potrebe da menjam mišljenje. Moje razumevanje toga je da ja mogu samo da delujem ako imam dokaze za nešto. Onda sam spreman da se time pozabavim, jer sam veoma posvećen vladavini prava. Vladavina prava, po mom mišljenju, uključuje i slobodu izražavanja, nezavisnost medija, nezavisnost sudstva. Postoji jasan katalog evropskih vrednosti čiji je cilj da pomogne zemlji da napreduje i u tom smislu je neophodno ukazati na takve stvari“, izjavio je Han.

Novinar Insajdera je pitao Hana da li je zadovoljan situacijom u medijima u Srbiji, međutim, moderatorka je procenila da je bilo dovoljno pitanja za Hana. Ipak, novinar Slobodne Evrope koji je bio sledeći na redu ponovio je isto pitanje, na koje je komesar Han ponovo izbegao direktan odgovor:

„Pa, to je posao koji je u toku. Postoje nedostaci, ali postoje nedostaci i u drugim zemljama. To se takođe mora napomenuti. Postoje ne samo problemi sa medijima koji su političke prirode, već i oni ekonomski.  Potrebna nam je povoljnija ekonomska situacija koja stvara uslove za medijsku utakmicu i ohrabri novinare da rade za nezavisne medije, ali je važno i da se napravi dobar zakonski okvir za javne servise. Takođe, značajno je uređenje finansiranja javnim novcem. Postoje dobri primeri u nekim drugim evropskim zemljama. Lično, mislim da ne postoji savršeni model, ali treba učiti od drugih zemalja. To je sve proces koji je u toku“, rekao je Han.

EU i evropske novinske organizacije kritično o stanju u medijima u Srbiji

Podsetimo, u poslednjih nekoliko godina mnoge domaće i strane organizacije koje se bave medijima, isticali su da je sloboda medija u Srbiji ugrožena.

Ekspertska misija za zaštitu novinara u Krivičnom zakonu (TAIEX), koja deluje pri Evropskoj komisiji, ocenila je u izveštaju za Srbiju u novembru ove godine da su mediji pod stalnim pritiskom vlasti.

„Zbog kontrole koju vlada ima nad televizijama i radijskim stanicama, onlajn mediji postaju veoma važni izvori vesti, ali je problem u tome što su ti mediji pod stalnim pritiskom vlade i lokalnih vlasti“, navodi se u izveštaju TAIEX-a.

U izveštaju se, između ostalog, navodi i da „dodatni problem predstavlja činjenica da je od ukupno 191 konkursa za sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa, u čak 132 uočena neka vrsta nepravilnosti“.

Takođe, Evropska komisija je u svom izveštaju o napretku u poglavljima koja se tiču vladavine prava, krajem prošle godine naveo da se Srbija i dalje suočava s krupnim izazovima kad je reč o slobodi medija i izražavanja i uspostavljanju valjanih uslova za pluralističku medijsku pozornicu.

U izveštaju se navodi i da se poreske inspekcije koriste da bi se „vršio ekonomski pritisak na medije“, a upozorava se i REM da „mora zajamčiti punu primenu zakona o ravnopravnom pristupu medija svim kandidatima u izbornim kampanjama“, što je jedna od glavnih kritika opozicije u Srbiji.

Takođe, Međunarodna federacija novinara (IFJ) i Evropska federacija novinara (EFJ) u septembru prošle godine, nakon što su ugašenje Vranjske novine, a glavni urednik Vukašin Obradović započeo štrajk glađu, pozvale su srpske zvaničnike da javno osude pretnje za slobodu medija i napade na novinare.

Novinari Insajdera o „medijskom mraku“ u Srbiji

Novinari redakcije Insajder, nakon što su odlučili da podrže akciju „Ovako izgleda medijski mrak“ u kojoj je učestvovao preko 130 medija i organizacija, istakli su nekoliko razloga zbog čega su mediji koji promovišu odgovorno novinarstvo u Srbiji ozbiljno ugroženi:

–          Predstavnici vlasti otvoreno se zalažu za tabloidno novinarstvo.

–          Sa građanima komuniciraju isključivo preko medija koji ih promovišu umesto da im postavljaju pitanja.

–          Predstavnici vlasti na pitanja, svih ostalih medija, odgovaraju ali samo na konferencijama za novinare gde jednostavno nije moguće, dodatnim pitanjima,  insistirati na odgovoru.

–          Gotovo da nije moguće dobiti bilo kakav odgovor od bilo koje nadležne institucije ili ministarstva  osim po Zakonu o dostupnosti informacija. To znači odgovor na aktuelnu temu  novinari mogu da dobiju u najboljem slučaju za  15 dana, a možda i nikada.

–          Predstavnici vlasti  podelili su novinare, sada i otvoreno,  na građane prvog i drugog reda.

–          Zloupotrebom podataka iz nadležnih institucija, mediji bliski vlasti obračunavaju se sa svim novinarima koji ukažu na problem ili otkriju neku zlouptrebu.

–          Opstanak medija bi trebalo da zavisi pre svega od tržišta. Međutim, u kontrolisanim okolnostima samo određeni mediji imaju mogućnost opstanka i profita. Kod podobnih medija svi bez straha mogu da se reklamiraju dok oni koji insistiraju na novinarstvu u interesu javnosti, kao po pravilu, ostaju uskraćeni za reklame.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na konferenciji za novinare nakon akcije „Ovako izgleda medijski mrak“ izjavio da zaključci redakcije Insajder o ključnim problemima koji guše odgovorno novinarstvo nisu tačni. Nakon konstatacije novinarke Insajdera da ima deset potpitanja u vezi onim što je naveo u svom odgovoru, predsednik Vučić je javno obećao da će do 25. oktobra odgovoriti na sva pitanja redakcije Insajder.

Intervju koji je nakon toga sa Vučićem radila autorka Insajdera Brankica Stanković je izazvao brojne reakcije već od same najave emitovanja – od podrške do optužbi da je sve unapred dogovoreno.

Međutim, to je jedini intervju u poslednjih šest godina intervju u kome je Aleksandar Vučić odgovarao na pitanja o konkretnim aferama, a koja se do tada nisu mogla čuti ni na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom.

Podsećamo na intervju u kojem je predsednik Srbije odgovarao na pitanja o neispunjenim obećanjima, spornom načinu finansiranju SNS-a, poreklu novca za stan ministra Vulina, stručnosti Bratislava Gašiću, bratu.

 

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend