26. jul 2022.

Kantar naše realnosti

Tako mi i treba kada, poput većine poznatih ličnosti i ovdašnjih političara, nisam poslao čestitku Srpskom telegrafu zbog izdavanja 2.000 broja.

Dejan Nikolić Kantar, foto: Insajder TV

Njihove najlepše želje zauzele su 8. i 9. stranu subotnjeg izdanja, a ja sam dobio trećinu stupca na baksuznoj 13. strani zato što me je u tekstu „Nisam nikome pretio, neko bi da me uništi“ na nekoliko mesta pomenuo Dejan Nikolić Kantar. Nažalost ili na sreću, ovaj monolog nije još uvek našao mesto na sajtu ovog tabloida. U državi u kojoj se bitne poruke šalju između redova, ova činjenica mi je indikativna. Evo zbog čega sam ovaj tekst pročitao i kao nastavak ugrožavanja bezbednosti novinara – neodoljivo me podsetio na intervju „Dejan Nikolić Kantar: nisam pretio novinarima OK radija“ koji se pojavio 17. juna u Danasu, dan pošto sam sa delegacijom koleginica i kolega (iz NUNSa, UNSa, Asocijacije online medija i Lokal press-a) posetio Vranje.

Dejan Nikolić se već skoro mesec dana nalazi u pritvoru, gde je smešten sa izdržavanja kazne zatvora kod svoje kuće sa pravom da odlazi na posao od 8 do 15, a potom i da šeta dva sata, na šta imaju pravo i zatvorenici u zatvoru, kako mi rekoše u Upravi za izvršenje sankcija, ne praveći razliku između toga da neko inače šeta po gradu, kao jer radi puno radno vreme, a potom mu treba još dva sata kao i zatvornicima u zatvoru (Uprava je ovu meru ukinula odmah po privođenju Dejana Nikolića). Trenutno je u beogradskom Okružnom zatvoru. Logično je pitanje kako je moguće da svetlost dana ugleda ovakav monolog. U tekstu potpisanom inicijalima B.K. u rubrici „Hronika“ piše da su „kontaktirani preko posrednika“.

Zanimljiv primer koji pokazuje poroznost sistema koji Nikoliću omogućuje nešto što velika većina pritvorenika ne može ni da zamisli. On iz pritvora „želi da se čuje i druga strana“ jer „nikada u životu nisam bio nasilan prema novinarima“.

Smatra da je sve što se desilo „veliki nesporazum ili velika nameštaljka“. Po njemu „istina je da sam otišao da razgovaram sa gospođom Vlatković koja je vlasnica jednog kafića“.

Dejan Nikolić ne prećutkuje tek tako da je kafić No comment sastavni deo OK Radija koji se pod tim imenom nalazi pod istim krovom. Gospođa Vlatković je vlasnica i pomenutog radija i kafića, što daje značajno drugačiju konotaciju iskazu pritovorenika.

U „iskazu“ Srpskom telegrafu šokirani Nikolić još izjavljuje: „Nisam nikome pretio“.

U zvaničnom odgovoru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija stoji sledeće: „U tom smislu, naglašavamo da smo istog momenta kad smo dobili informaciju od Policijske uprave u Vranju (17. 6. 2022 – petak) da je osuđeno lice Dejan Nikolić 16. 6. 2022. godine u periodu odobrenog boravka van prostorija u 15.20 časova sedeo u kafiću i tom prilikom se obratio vlasnici kafića No comment rečima – „nemoj da me uzimate u usta i moje ime provlačite kroz novine“ od čega se vlasnica kafića Olivera Vlatković osetila uznemireno“.

Dejan Nikolić Kantar kaže: „Tek sam bio u šoku kada se pojavio gospodin Veran Matić u Vranju uz obrazloženje da je došao da zaštiti prava i bezbednost novinara“.

Nisam došao sam već sam u Vranju boravio sa delegacijom predstavnica i predstavnika novinarskih i medijskih udruženja, članica Stalne radne grupe za bezbednost novinara, sastavljene od predstavika RJT i MUPa, kako bi saznali sve detalje o napadu na prostorije i pretnjama koje su dobijali, i kako bi dali podršku zaposlenima u OK radiju, kafiću No comment i vlasnici Oliveri Vlatković. Tada smo se videli i razgovarali sa predstavnicima medija, novinarima i vlasnicima o situaciji u Vranju i dobili vrlo ubedljiva svedočenja o ovom i drugim slučajevima pretnji i napada, i nekažnjivosti.

Kantarovo žaljenje „što su novinari OK radija uopšte upleteni“ i što je „Veran Matić mislio da treba da ih brani od mene“ su u toj meri nelogični da zaslužuju komentar.

Od novinarke OK Radija dobili smo informacije o pretnjama Dejana Nikolića, direktno ili preko zaposlenih u kafeu, o tome da će posle razbijanja izloga i uništavanja nameštaja i prostorija kafea, uslediti i nešto gore – ako se ne povuku prijave koje su dovele do rešenja građevinske inspekcije da se sruši nelegalno izgrađen objekat kojim je zazidan deo OK Radija, da se u porukama koje su prenošene pominjalo i paljenje kuća, zbog čega je inače Dejan Nikolić, bar prema postojećem press klipingu, već hapšen. Vranje je upravo poznato po tome što se često događaju paljenja automobila i druge imovine svih koji se suprostave kriminalnom klanu u ovom gradu.

Odsustvo reakcije prominentnih medijskih radnika iz Vranja koji se oglašavaju po raznim osnovama (ali ne i po pitanju poslednjih aktivnosti Dejana Nikolića Kantara) i sporadični prilozi u pojedinim medijima najbolji su dokaz koliko je situacija u Vranju komplikovana. Jedini koji smeju da se oglase su oni koji žive i rade van Vranja. Najbolji dokaz je emisija Televizije Insajder o svemu što se događa na jugu Srbije.

Vara se Dejan Nikolić ako misli da će me smiriti iskazom: „Gospodina Matića, koga mnogo poštujem još od devedesetih godina zbog hrabrosti u borbi protiv tadašnjeg režima, neko je debelo slagao, obmanuo da ja imam nešto s tim“.

Neću odustati. Ne mislim da sam obmanut. Upravo suprotno – tek sada sam izuzetno zabrinut pošto iz dana u dan razumem kakvu smo Pandorinu kutiju otvorili. I ovo obraćanje javnosti posmatram kao oblik prikrivene pretnje i izražavanje moći: evo kako i iz pritvora mogu da se pojavljujem u javnosti i šaljem poruke, koje najbolje razumeju njegovi sugrađani i institucije u ovom gradu. Ovo su su prvo shvatili u preduzeću Polet koje ima ugovor sa gradom upravo za rušenje nelegalnih objekata, koji su dan pred rušenje javili da ne mogu (čitaj ne smeju to da urade), pa lokalna samouprava koja je posle toga pozvala samo devet preduzeća da se jave na poziv. Bilo je jasno da se niko neće prijaviti jer ne žele da rizikuju da im imovina bude zapaljena kao u brojnim drugim slučajevima u deceniji iza nas. Do prošlog petka je trebalo da se odredi firma koja je trebalo da sruši nelegalno sagrađen objekat kojim je zazidan deo OK Radija. Pa je rok produžen do danas. I niko se nije javio. Očekuje se novi Javni poziv, i ovako možemo u nedogled. Da građani budu u još većem strahu, da institucije sležu ramenima… a da pritvorenici dobijaju prostor i u režimskim i antirežimskim medijima.

Nikolićev iskaz da su plakati protiv mene „deo igre“ nema utemeljenje izuzev ako je to deo Nikolićeve igre. Znajući za njegovu neformalnu moć, teško da mogu da prihvatim da su ih „lepili oni koji su imali za cilj da se javnost okrene protiv mene (Nikolića)“.

Njegovo navodno žaljenje zbog neprijatnosti postaje zabrinjavajuće zbog iskaza da sam, bez obzira na iskustvo, „bez provere, bez dokaza, samo na osnovu lažnih tvrdnji jedne osobe, uperio prst u mene (Nikolića)“. Ovo je nova, neprikrivena pretnja. Sve što sam govorio zasnovano je upravo na svedočenjima u koja nisam samo ja uveren posle posete Vranju, posle razgovora u institucijama policije, tužilaštva, lokalne samouprave ali i sa novinarima, urednicima i vlasnicima medija u Vranju.

Formulacija „jedna osoba“ predstavlja poruku i zna se na koga cilja.

Tim pre nema razloga da se i pored predloga iz iskaza Srpskom telegrafu vidim sa Nikolićem i „pogledam u oči“.

Zna Nikolić vrlo dobro da se preigrao i da je pogrešno procenio razvoj događaja.

Tome i služi ovaj sramni, pritvorski, krizni PR.

Na stranicama pre ove 13. kojom dominira Dejan Nikolić Kantar, bez druge strane, objavljene su brojne čestitke jubilarnom 2000-tom broju (sa izuzetkom s razlogom ili bez razloga, čestitki Ane Brnabić, Maje Gojković i Maje Popović).

Bilo bi dobro da je jedan od razloga i principijelan odnos prema zaštiti bezbednosti novinarki i novinara.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend