08. apr 2019.

Ko je ubio Dadu – pitanje je već četvrt veka!

Danas se navršava 25 godina od nerasvetljenog ubistva novinarke Radislave Dade Vujasinović. Njen ubica je i dalje nepoznat, a istraga je, više puta obnavljana i "dopunjavana" veštačenjima i obećanjima, u predistražnoj fazi!

Udruženje novinara Srbije (UNS) podseća da istraga još uvek nije odredila da li je smrt novinarke nastupila kao posledica ubistva, samoubistva ili nesrećnog slučaja, prenosi RTS.

Pre dve godine i devet meseci Više javno tužilaštvo (VJT) dobilo je izveštaj Holandskog forenzičkog instituta u Hagu, na osnovu dokaznog materijala koji je mu je 2015. godine prosledilo Ministarstvo pravde.

Zaključak izveštaja dostavljenog VJT jula 2016. godine je da „povrede koje je kritičnom prilikom zadobila pokojna Radislava Dada Vujasinović mogu biti rezultat ubistva, samoubistva ili nesrećnog slučaja“.

Na pitanje UNS-a šta je VJT od tada uradilo i dokle se stiglo sa rasvetljavanjem smrti Dade Vujasinović, u VJT su rekli da je Tužilaštvo pre veštačenja Forenzičkog instituta „preduzelo niz dokaznih radnji proverom svih raspoloživih informacija dobijenih od UNS-a, Komisije za istraživanje ubistava novinara i drugih izvora, pre svega ispitivanjem svedoka, kao i potrebnim veštačenjima“.

UNS je upitao šta dosadašnji rad ukazuje, da li je u pitanju samoubistvo, ubistvo ili nesrećni slučaj, u VJT su rekli da nalaz Forenzičkog instituta nije isključio ni jednu od tri mogućnosti.

„Prema dostavljenom veštačenju, a nakon analize dostavljenih tragova, veštaci nisu mogli da isključe nijednu od ove tri mogućnosti, iako veštačenjem tragovi trećeg lica nisu otkriveni“, rečeno je UNS-u u VJT.

Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić za UNS kaže da Komisija nema novih informacija o istrazi okolnosti smrti Dade Vujasinović.

„Kao što znate skoro 15 godina ovaj slučaj je vođen kao samoubistvo. Naš manevarski prostor nije bio velik, ali sve što smo mogli da proverimo uradili smo uključujući i predlog da se uradi superveštačenje od strane relevantne svetske institucije, kako bi se ustanovile činjenice koje su bile sporne kada je reč o forenzičkom i sudsko medicinskom aspektu“, rekao je UNS-u Matić.

Radislava Dada Vujasinović pronađena je mrtva 9. aprila 1994. godine u svom stanu u Trećem bulevaru broj 118 u Novom Beogradu.

U zapisniku koji je sačinjen posle obavljene obdukcije navedeno je da je umrla dan ranije, u 1.30.

Zvanična verzija događaja tada bila je da je Dada Vujasinović izvršila samoubistvo, pucnjem u grudi iz lovačke puške.

Porodica Dade Vujasinović je angažovala i privatnog balističara Zorana Jovanovića koji je utvrdio da je na fotelji osim Dadine, bila još jedna krvna grupa.

Njegov nalaz dostavljen je Tužilaštvu u decembru 1994. godine, ali je odbijen.

Balističar Vladimir Kostić 2008. godine obavio je niz veštačenja. On je predao sudu svoj nalaz u kome se navodi i da su u telu Dade Vujasinović pronađena dva filcana čepa, što bi značilo da je sebe usmrtila sa dve patrone iz lovačke puške, odnosno, da je u sebe morala da puca dva puta, što nije moguće.

Nakon toga, Okružni javni tužilac u Beogradu u januaru 2009. godine, prekvalifikovao je slučaj u ubistvo umesto samoubistva i pokrenuo pretkrivični postupak.

Holandski forenzički institut u Hagu utvrdio je u svom izveštaju da je u telu Dade Vujasinović pronađen jedan filcani čep, a ne dva, kako je tvrdio balističar Vladimir Kostić.

Inače, veštačenje Vladimira Kostića rađeno je 2008. godine, u vreme kada nije bio pronađen dokazni materijal iz istrage smrti Dade Vujasinović i kada se verovalo da je on uništen u NATO bombardovanju policijskog objekta.

Kostić je praktično veštačio veštačenja, odnosno stručne nalaze drugih veštaka, a ne sam dokazni materijal.

Tek na insistiranje Komisije za istraživanje ubistava novinara, dokazni materijal je pronađen i utvrđeno je da se on nalazio u ormanu policajca koji je preminuo.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend