04. feb 2020.

Lalić: Sa gnušanjem odbijam zahtev Ministarstva kulture

Sa gnušanjem odbijam zahtev Ministarstva kulture i informisanja za pokretanje prekršajnog postupka u kojem se traži da se Nedeljnik oglasi krivim zato što je u tekstu o vršnjačkom nasilju učinio dete prepoznatljivim, izjavio je FoNetu glavni i odgovorni urednik Nedeljnika Veljko Lalić.

Foto: N1

On je u serijalu razgovora Presstup taj slučaj označio kao čudan i podsetio da je tekst objavljen pre dva meseca.

Urađen je po svim novinarskim standardima i skreće pažnju na problem vršnjačkog nasilja, objasnio je Lalić i napomenuo da, pri tome, nisu objavljene fotogradije deteta, dok je ime maloletnika sakriveno.

On je odbio ideju da je Kragujevac mala sredina i naglasio da je to četvrti grad po veličini u Srbiji, a da se incident o kojem se u tekstu govori dogodio u najvećoj gradskoj školi koja ima više od 1.000 učenika.

Lalić ukazuje da je tužba puna grešaka i paušala i smatra da služi tome da se posle tuženja nekoliko tabloida, zatim nedeljnika Vreme i na kraju Nedeljnika, pokaže da su svi mediji isti, ali da je „Ministarstvo to koje prema svima postupa isto“.

Upitan o daljim koracima, Lalić je odgovorio da im određeni ljudi savetuju i da imaju ideju da sami sebe tuže Savetu za štampu i da vide šta će stručni ljudi reći o tom slučaju.

On je istakao da Nedeljnik za osam godina nije imao nijedan postupak pred Savetom, niti sudski postupak.

Osvrćući se na medijsku situaciju u Srbiji, Lalić je ocenio da je ona u medicinskim terminima kritična, i to sa više strana, materijalno i politički, da postoje pritisci i da je došlo do „brutalne tabloidizacije“ društva.

Kao suštinu problema izdvoji je potpuno nedefinisanu vlasničku i drugu strukturu u medijima, dok je, kao izdavač, predočio da situacija kakva je u Srbiji ne postoji nigde.

„U Kini imate državne medije, u Rusiji medije koje kontroliše država, na Zapadu ne postoje državni mediji“, rekao je Lalić, koji smatra da je u Srbiji „papazjanija“ u kojoj ima državnih medija, iako to, prema Medijskoj strategi, nije moguće.

Kako je objasnio, „imate državne medije, paradržavne medije, velike korporacije, male korporacije i medije stranih država, koji mogu nekontrolisano da daju sredstva“.

„Imate fondove koji služe da nešto spakuju i preprodaju dalje, imamo situaciju koja je toliko neuređena i čudna da to niko nije mogao da zamisli“, naglasio je Lalić.

Prema njegovoj oceni, najmanje bi trebalo osuđivati novinare „koji rade za plate ispod plata ljudi u bankama koji rade najobičnije poslove“.

Kada je reč o krivcu za današnju situaciju, za Lalića nema dileme – to je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Krivca za današnju situaciju nema šta da tražimo, pošto se on svuda nameće i meša u sve stvari – to je sigurno predsednik države“, precizirao je Lalić.

Voli da se meša u sve i najviše iskustva, osim politike, ima u medijima, rekao je glavni urednik Nedeljnika, uveren da Vučić poznaje više novinara od njega.

Lalić je ispričao da je Vučića davno u jednom intervjuu pitao da li bi pre živeo u državi bez medija ili bi imao medije bez države, a da je on odgovorio „ovo drugo“.

Lalić ne vidi izlaz iz sadašnje situacije i podseća da je Srbija imala dobro novinarsko nasleđe 1990-ih, u vreme poslednjeg talasa velikog broja kvalitetnih ljudi koji su ušli u novinarsku profesiju.

Tada je bilo „odgovorno boriti se protiv Miloševića“, dok je danas profesija sve manje atraktivna, a niko ni među mladima se ne pojavljuje, zaključio je Lalić“.

Da podsetimo, glavni urednik Nedeljnika Veljko Lalić uputio je otvoreno pismo Ministarstvu kulture i informisanja povodom zahteva za pokretanjem prekršajnog postupka koji je stigao u redakciju.

Nakon toga oglasilo se i samo Ministartsvo u kojem se navodi da su „veoma iznenađeni reakcijom i Lalićevim nerazumevanjem suštine postupka Ministarstva“.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend