Novinari u Srbiji su dvadeset puta više izloženi posttraumatskom stresnom sindromu, dvostruko više njih ima psihičke poremećaje nego u opštoj populaciji, a više od dve trećine se smatraju ciničnim osobama. Dobrodošli u svet rezultata „Analize mentalnog zdravlja novinara“ OEBS-a u Srbiji, predstavljene danas u Beogradu.
Potplaćenost, prezaposlenost, neizvesnost…
Dve trećine koleginica i kolega rade pod visokim ili veoma visokim nivoom stresa. Finansijska nesigurnost ili potplaćenost zahvata čak 55 odsto ispitanika.
Na drugom mestu zastupljenosti uzroka stresa su kratki rokovi i veliki broj radnih sati (49,5 odsto), a pomenuti neizvestan posao, odnosno opstanak je izvor stresa za 42,7 odsto.
Spoljni pritisci i pretnje su kao uzrok stresa porasle na 47,2 odsto, sa 37,8 od prošlog istraživanja, koje je objavljeno 2024. godine.
Odnos nadređenih (18,8 odsto) i loši odnosi u kolektivu (16,1) se među izvorima stresa verovatno preklapaju u značajnoj meri, ali su istaknuti kao dvocifreni.
Ništa od ovoga nema direktne veze sa situacijom u društvu, vrstom novinarskih zadataka ili spoljnim pritiscima i pretnjama. Jednostavno, u Srbiji je stres ugrađen u posao i bez spoljnih faktora.
Mobing, cinizam, sagorevanje
Ni mobing nije daleko od srpskih redakcija. Čak 41,7 odsto ispitanika ima iskustvo zlostavljanja na radu, od čega su urednici najčešći počinioci (23,9 odsto), zatim menadžment (16,5 odsto) i kolege (9,2 odsto). Vlasnici su takođe tu, sa „samo“ 7,3 odsto.
Ukratko, previše je ovo mobinga za nešto što je u Srbiji krivično delo. Malo teši činjenica da je 56,4 odsto ispitanika koji su imali ovakvo iskustvo – pokrenulo sudski postupak zbog zlostavljanja na radu.
Sagorevanje više puta doživelo je 67,4 odsto, dok ga je jednom doživelo 14,7 odsto – ukupno više od 81 odsto novinara je iskusilo sagorevanje.
Prilikom odgovaranja na upitnik sagorevanja (Maslach Burnout Inventar) – 81,2 odsto sebe doživljava kao visoko ili umereno efikasne, što je važno zato što zadovoljstvo profesionalnim uspehom može da kompenzuje druge stresogene faktore posla.
Ne čudi onda ni rezultat od 68,3 odsto onih koji sebe doživljavaju kao „visoko cinične“, a zajedno sa „umereno ciničnima“, ova grupa čini gotovo 90 odsto ispitanika i ova je vrednost značajno veća nego u prethodnom istraživanju.
Za 42,7 odsto novinarki i novinara koji su ispunili anketu, izvor stresa su i teme koje pokrivaju.
Teme koje su ispitanici naveli kao one koje traumatično utiču na njihovu psihu idu ovim redom: kriminal i korupcija (65,6 odsto), fizičko nasilje (58,7), nesreće i prirodne katastrofe (57,3), teške i neizlečive bolesti (45,4), i tako dalje.
Procenat onih koje stres značajno pogađa skočio je između dva istraživanja sa 6,7 odsto na 11. Kada se na to doda i 66,1 odsto sa blagim posledicama, to nas dovodi do 77,1 odsto novinara koji trpe posledice stresa, što je svakako previše.
Kada uzmemo u obzir i procenat novinara koji uopšte ne izveštavaju o traumatičnim temama (13,3 odsto), procenat onih koji trpe posledice stresa zbog izveštavanja o teškim temama je još veći.
Na kraju, treba reći i da je procena novinarki i novinara o privremenom uznemirenju koje nema velike posledice pod izvesnim znakom pitanja, pošto se posledice stresa akumuliraju i ako se na njima ne radi blagovremeno, vremenom postaju mnogo veći problem, čega oni ne moraju biti svesni.
SVE GORE
U anketi koju su za Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) dva puta u prethodne tri godine sproveli Tamara Džamonja Ignjatović, Jovana Gligorijević, Veran Matić, Miroslav Jankovič i Branko Čečen, moglo bi se reći da su i tako veoma loši rezultati u poslednjoj, turbulentnoj godini, sasvim logično uvećani.
Evo nekoliko važnih saznanja iz uzorka od 218 koleginica i kolega, uz neka poređenja sa prethodnim istraživanjem o pretežno istim pitanjima.
Više od 70 odsto novinarki i novinara radi u medijima 10 ili više godina, a preko trećine više od 25 godina. Ovako mali broj mladih osoba u novinarstvu pokazuje jasne probleme u zanavljanju (i verovatno atraktivnosti) profesije. U isto vreme, više od trećine uzorka čine osobe starije od 50 godina.
Za stalno je zaposleno 56,4 odsto, što je slično sa prosekom u EU, ali dramatično manje od svih zemalja u okruženju – u Mađarskoj i Rumuniji je to 95 odsto, u Hrvatskoj 85.
U redovnom istraživanju rizika koji se odnosi na uslove rada novinara u Evropi, Srbija je na trećem najgorem mestu po stopi rizika od neželjenih događaja, iza Turske i Grčke.
Kada se u obzir uzmu i rezultati ovog istraživanja o tome da najveću ulogu u uzrocima stresa igra potplaćenost, odnosno finansijska nesigurnost, a da je na četvrtom mestu neizvestan posao, odnosno opstanak, jasno je da je situacija za novinare i u ovom smislu izuzetno teška i da svakako ne doprinosi njihovom mentalnom blagostanju. No, ova nam anketa daje i mnogo konkretnija, i teža saznanja i trendove.
Pretnje, vređanje, fizički napadi
Između dva istraživanja, položaj novinarki i novinara se drastično pogoršao. Dovoljno je napisati samo da je broj fizičkih napada i pretnji skočio, dok je broj presuda za ova dva vida ugrožavanja pao sa 13 na samo jednu pravosnažnu.
Onlajn vređanje je doživelo 67,4 odsto ispitanika, onlajn pretnje 42,7, vređanje telefonom ili pisanim putem 37,6, pretnje istim putem 27,1.
Još je strašnije što je više od svake desete osobe u istraživanju doživelo fizički napad, sličan procenat i napad na imovinu, praćenje ili proganjanje gotovo petina, a seksualno uznemiravanje 7,3 odsto.
Ukratko, ništa od svega ovoga i još nekih oblika ugrožavanja nije doživelo samo 15,6 odsto ispitanika i to je jednostavno neodrživ trend.
Pomoć psihijatra nije zatražilo, iako misli da bi trebalo, gotovo 40 odsto ispitanika, što sa onima koji jesu ranije i trenutno primaju profesionalnu pomoć čini više od 60 odsto, ali samo 10 procenata je redovno i dobija, što je poraz zdravstva i zdravstvene kulture u Srbiji i srpskim redakcijama.
Preko 71 odsto ispitanika smatra da njihove porodice trpe „donekle“ ili „značajno“ zbog njihovog posla. Iskustva govore da je ovo izuzetno osetljiva oblast života i rada novinara, koja značajno utiče na njih. Od brige za člana porodice koji radi u medijima, do izmeštanja iz zemlje porodica novinara zbog pretnji i pritisaka, načini na koje porodice novinara trpe i raširenost ove pojave pokazuju koliko široke delove društva zahvata rat protiv informisanja koji se odvija nesmetano i gotovo nekažnjivo.
Anksioznost, depresija, napadi panike
Više od trećine novinara ima dijagnostikovan mentalni poremećaj, ili misli da ga ima iako se nisu obratili za pomoć, više nego dvostruko veći procenat nego u opštoj populaciji Srbije.
Pored anksioznosti (31,7 odsto), tu je depresija (40,4), idu i napadi panike (31,7), posttraumatski stresni poremećaj (PTSP – 19,2), i tako dalje.
Kako je ovaj procenat PTSP-a skoro dvadeset puta veći nego u opštoj populaciji, jasno je da je vezan za novinarstvo u meri koja daleko prevazilazi bilo šta što se može nazvati normalnim.
Naravno da toliko psihičkih pritisaka, stresa i posledica ne ostaje samo u domenu psihe. Čitavih 86,2 odsto onih koji imaju hronična (fizička) oboljenja smatra da je stres uticao na njihova stanja. Čini se, po rezultatima ankete, da je novinarima potrebna i edukacija o fizičkim posledicama stresa i psihičkim poremećajima, kao i istraživanje o ovom, najtežem delu posledica novinarske profesije po njene radnike.
Na kraju, neverovatno je da skoro 96 odsto novinarki i novinara smatra da stres doživljavaju povremeno ili svakodnevno.
Red propagande, red rijalitija: REM pokušava da izbaci obavezu prikazivanja dečjeg, obrazovnog i kulturnog programa
Grozev: Vrednost FSB izveštaja o zvučnom oružju je nula, duboko je uvredljiv za svakog ko kritički razmišlja
Novi rijaliti na Pinku pred presudu za ubistvo Slavka Ćuruvije: Ponižavanje žrtve i relativizacija tragedije novinara koga je ubila država
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.