02. jun 2022.

Napadači sa Vučićeve prve inauguracije ostali nekažnjeni

Tužilaštvo još 2018. godine odbacilo krivičnu prijavu za ugrožavanje sigurnosti novinara sa opravdanjem da su time sprečili veće incidente

Napad na novinare tokom inauguracije Vučića za predsednika (foto: E-stock/ Aleksandar Bačlija)

Nasilje nad novinarima koji su pre tačno pet godina izveštavali sa prve predsedničke inauguracije Aleksandra Vučića prošlo je nekažnjeno.

Naime, tužilaštvo je još 2018. godine i definitivno odustalo od krivičnog gonjenja odgovornih, nalazeći da u svemu onome što se tog majskog popodneva dogodilo u centru Beograda nema elemenata krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti.

A bilo je tu, podsetimo, svega. Novinarka Danasa Lidija Valtner je bila fizički onemogućena da prati protest pojedinaca okupljenih u pokret “Protiv dikatuture”. Kada je pokušala da fotografiše kako su pripadnici neformalnog obezbeđenja skupa “uhvatili u kragnu” demonstranta Marka Radosavljevića, iste osobe su joj pretile da prestane da slika, a potom i fizički odneli u Pionirski park.

Verbalne pretnje zbog fotografisanja upućene su i novinarima Insajdera i Vajsa.

„Jebaćemo vam mater, prebićemo vas, ne smete da nas fotografišete. Ko ste vi? Za koga radite? Ovo ne sme nigde da bude objavljeno jer ćete se loše provesti, ni policija vam ne može pomoći“, troje svedoka je reklo tužilaštvu, opisujući pretnje kojima su bili izloženi.

Kada je desetak muškaraca napravilo kordon u Terazijskom tunelu, onemogućivši prolaz, novinarka Radija Beograd ih je pitala ko su i koga predstavljaju. Umesto odgovora, izbili su joj diktafon iz ruke.

Svi ovi incidenti prijavljeni su tužilaštvu koje ih je objedinilo u jedan predmet. Pet meseci nakon inauguracije, Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu je saopštilo da su odbacili krivičnu prijavu navodeći da u konkretnom slučaju nije bilo ugrožavanja sigurnosti ili nasilničkog ponašanja.

Tužilaštvo je istaklo da iz izjava saslušanih svedoka „proizilazi da su videli događaje koji su se desili i to one koji se tiču izvodjenja pojedinih novinara iz mase“ i „svi su izjavili da bi došlo do mnogo većih incidenata i ‘linča’, samim tim i težeg telesnog povređivanja učesnika skupa, da ovi novinari, kao i neki građani nisu izvedeni iz mase“. Oni su dodali i da su se osobe koje su učestvovale u tome „ponašale pristojno, da nikome nisu pretile, da su upućivale molbe da se prestane sa provokacijama…“.

Saopštenje tužilaštva bilo je na tragu izjave predsednika Vučića koji je, priznajući da su “možda mogli i blaže da ih sklone”, ipak istakao da su to morali da urade kako bi sprečili masakr. Neformalno obezbeđenje koje je novinare sprečavalo da rade Srpska napredna stranka je u saopštenju oslovila “redarima stranke”.

Među tim redarima, kako je otkrio Krik, nalazio se i Borko Aranitović, čovek koji je obezbeđivao brojne beogradske klubove i bio blizak grupi koju je predvodio Aleksandar Stanković, vođa navijača osuđivan zbog dilovanja narkotika. Podsetimo, nakon Stankovićevog ubistva, grupu je preuzeo Veljko Belivuk kojem se sudi za sedam teških ubistava i niz drugih dela.

Nakon što je tužilaštvo odbacilo prijavu, novinarka Danasa Lidija Valtner je uložila prigovor. Po njenom prigovoru, Više tužilaštvo je naložilo Prvom tužilaštvu da ponovo otvori predmet. Oni su ponovo saslušali novinarku Danasa i trojicu muškaraca osumnjčenih da su joj onemogućili da radi. U aprilu 2018. godine, tužilaštvo je ponovo donelo odluku da odbaci krivičnu prijavu, nalazeći da nema dokaza da su trojica muškaraca počinili krivično delo ugrožavanje sigurnosti, niti „bilo koje drugo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti“.

„Naime, iz svih izvedenih dokaza ne proizilazi osnov sumnje da je bilo ko od osumnjičenih na bilo koji način ugrozio sigurnost oštećene pretnjama da će napasti na njen život ili telo“, istakli su tada iz tužilaštva.

Perica Gunjić, glavni urednik portala Cenzlovka ističe da je napad na novinare tokom prve inauguracija Aleksandra Vučića bio logična posledica atmosfere koju je vlast u tom trenutku već pet godina stvarala.

– Nije to bio prvi takav incident, do 2017. godine napadi na novinare su postali već česta pojava. Odnos vrha države prema medijima, prepun osionosti i bahatosti, kreirao je klimu u kojoj su se mogli predvideti ovakvi incidenti, navodi Gunjić.

Prema njegovim rečima, daleko skandaloznije je postupanje tužilaštva koje je i pored fotografija i brojnih svedoka donelo odluku da ne tereti osobe koje su napale novinare.

– To je ogolilo odnos pravosuđa prema bezbednosti novinara, pa je nakon toga postalo moguće da tužilaštvo pretnju “zapaliću vam redakciju” počne da tretira kao slobodu govora. Ovakvo odsustvo reakcije tužilaštva presudno je uticalo da novinari počnu da se osećaju nebezbedno. A tamo gde se novinari ne osećaju bezbedno, autocenzura je široko raširena pojava, kaže Gunjić.

Sličan stav deli i novinar Dinko Gruhonjić koji se i sam često susreće sa pretnjama. Kako navodi, inertnost pravosuđa je osnovni metod države u zastrašivanju novinara.

– Poruka je jasna – nećemo vas zaštiti. Sve vaše prijave i pozivi će ostati zarobljeni u večnom vakuumu. A sa takvim porukama novinarima ne ostaje ništa drugo do da gataju da li će i kada ponovo neko odlučiti da ubije nekog novinara, kaže Gruhonjić. Nekažnjivost napada na novinare, dodaje on, uticala je na to da slika novinara kao vreće za udaranje prodre među građane podsećajući na nedavno istraživanje iz Bosne i Hercegovine gde je svaki deseti ispitanik rekao da su napadi na novinare opravdani u određenim okolnostima.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend