02. jun 2022.

Gosti N1 o Blic TV, monopolu Telekoma i „adutu“ – petoj nacionalnoj frekvenciji

Direktor NewsMax Adria Slobodan Georgiev i bivši član REM Slobodan Cvejić govorili su u Novom danu o dodeli nacionalne frekvencije, kao i o tome kome bi ona trebalo da se dodeli. Cvejić ističe da mu je to "što čuvena peta frekvencija nije ponuđena sa ostalima pokazatelj da je ostavljen adut da sa njim može da se trguje", kao i da u slučaju "Telekomovih televizija" ne ulazi u priču objektivnosti, ali da je to "pitanje monopola, koji je takođe zakonom zabranjen".

Prema rečima Georgieva, „priča koja postoji već u gradu je da Blic priprema televiziju“. Kako je rekao, trebalo bi da je tržište otvoreno, da ljudi mogu da prave TV projekte, a „institucije treba da odlučuje kome se šta dodeljuje“.

List „Danas“ izneo je saznanja da se „Blic TV“ pokreće da bude glavni konkurent Novoj S.

Prema rečima Georgieva, „to je priča koja postoji već u gradu, da Blic priprema televiziju“.

„To ljudi znaju, ono što je u Danasu objavljeno mislim da je manje više sve tačno. Ljudi koji su angažovani na tom projektu ispred kompanije koja izdaje Blic već rade regrutovanje ljudi po gradu i onda se to pročuje“, kaže.

Kako je rekao, trebalo bi da je tržište otvoreno, da ljudi mogu da prave TV projekte, a „institucije treba da odlučuje kome se šta dodeljuje“.

„Mislim da mi trčimo pred rudu, koliko znam, konkurs je otvoren do 30. juna“, kaže.

Cvejić objašnjava da obično kad se kaže „nezavisni medij misli se na političke krugove, centre moći“.

„Mogu biti i tajkunski, ali da li su zavisni u smislu da je objektivnost programa i informisanja ugrožena time“, kaže on.

Georgiev kaže da „položaj Blica na tržištu pokazuje ovo stanje koje sada imamo“.

„Kada je ova vlast došla na vlast, to su bile na neki način dnevne novine broj jedan, druga ekipa je to radila, uređivala, ta stvar se na tržištu promenila, s druge strane portal Blica je najposećeniji portal u Srbiji, tako da oni na osnovu toga, te digitalne potpore baziraju svoju snagu. A to šta oni objavljuju, ja mislim da su oni davno prestali da budu relevantan časopis, ne sećam se kada su nešto važno objavili, istini za volju imali su priču o Miroslavu Aleksiću. Na nekom političkom nivou su dosta rezervisani, razumeli su šta je poenta, da se jedan čovek ne pominje, osim kada on reši da se tu pojavi i oglasi. Imaju uređivačku politiku koja je postojala u komunizmu, kada ste imali verbalni delikt, teško ih možemo svrstati u rang sa drugim tabloidima“, kaže Georgiev.

Kako je rekao Cvejić, kada Savet REM bude odlučivao o ovim stvarima, on ovo o čemu su pričali „formalno neće uzimati u obzir“.

„Savet REM zapravo razmatra da li je informisanje bilo objektivno, zapitajte se ko će procenjivati to da li je bilo objektivno“, kaže on.

Georgiev ističe da „misli da je za srpski medijski ekosistem korisno da ima neke televizije koje se trude da na jedan profesionalan način rade svoj posao“.

„Ne bih komentarisao javni servis, to je posebna priča, sadašnje televizijske stanice to ne rade, te stanice su sve mogle biti zatvorene odavno, jer se nisu pridržavale elaborata“, kaže on.

Cvejić kaže da čuje izjave predsednika i ljudi oko njega da „ovde postoje i drugi mediji, da ljudi mogu da se informišu na drugi način“.

„Govorim baš o objektivnosti, priča da je svima sve dostupno je apsurdna, ali imate i drugu okolnost, da ljudi koji žele da čuju drugu informaciju, mogu da nađu način da je čuju, radi se o tome da li većina građana želi da čuje i drugu stranu. Javna frekvencija je opšte dobro, kao voda koju ne želimo da nam neko otruje, ne želimo da nam kroz etar puštaju razne laži, manipulacije“, kaže Cvejić.

Georgiev ističe da nema „druge strane“.

„Istina nema dve strane. Novinari se bave time, oni pokušavaju da utvrde istinu“, kaže.

Cvejić o „Telekomovim televizijama“: Pitanje monopola, koji je zakonom zabranjen

Danas piše da je „Telekom ‘priznao’ kontrolu nad pet privatnih televizija“. Cvejić kaže da „ne ulazi u priču objektivnosti“, ali da je ovo „pitanje monopola, koji je takođe zakonom zabranjen“.

Georgiev kaže da su „sada to samo javno priznali“.

„Vi možete da budete vlasnik čega hoćete, zna se ko je dao kapital da se to napravi“, kaže.

Prema Cvejićevim rečima, „ovde se samo kopira veština koju je Orban razvio nešto ranije“.

„Ambicije su da se ima određeni regionalni uticaj. U propisima koji regulišu elektronske medije čak postoji jedan član koji govori da Savet REM kad odlučuje o dodeli nacionalnih frekvencija ima obavezu da ustanovi ko je pravi vlasnik za svakog onog ko se prijavi na konkurs. Ovo bi podrazumevalo da treba da se uđe u jednu istragu i vlasničku strukturu, da ne govorimo o tome ako se ustanovi da je Telekom vlasnik ili ima vlasničkog udela, onda ne mogu da konkurišu. Osnivač Telekoma je Republika, to piše u zakonu“, kaže on.

Georgievu se čini da se, kao i neke druge stvari u Srbiji, „i ova stvar internacionalizuje“.

„Pitanje dodele frekvencije se internacionalizuje, pitanje informisanja građana je ključno ako želimo da imamo neko demokratsko društvo“, kaže on.

To što „čuvena peta frekvencija“ nije ponuđena ostalima, kaže Cvejić, „pokazatelj je da je ostavljen adut da sa njim može da se trguje“.

Georgiev se osvrnuo na kreiranje „stanja bespomoćnosti“.

„Kao da mi shvatio da smo bespomoćni, sad mi kao zavisimo od volje nekog jednog čoveka, ja ne želim u to da verujem, ja ne verujem da smo mi bespomoćni. Ja mislim da je sada taj trenutak kada mnoge stvari u Srbiji treba da se promene“, kaže on.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend