Nekad i sad: Pre 28 godina donet Vučićev Zakon o informisanju

• Narodna skupština Srbije usvojila je 20. oktobra 1998. Zakon o javnom informisanju, koji se pamti kao jedan od najrepresivnijih propisa prema medijima u novijoj istoriji zemlje. Za njega je glasalo 170 poslanika, a pet je bilo protiv.
• Zakon je predložila vlada Mirka Marjanovića, u kojoj je ministar za informisanje bio Aleksandar Vučić, pa se u javnosti naziva i „Vučićevim”, a ponegde „Šešeljevim” zakonom.
• Od usvajanja do ukidanja 15. februara 2001. mediji su kažnjeni 67 puta sa ukupno oko 30 miliona dinara, tadašnjih oko 2,5 miliona maraka.
• Slavko Ćuruvija, čiji su listovi prvi kažnjeni, ubijen je 11. aprila 1999, nepunih šest meseci posle usvajanja zakona.
• Kako je to izgledalo

Zakonu je prethodila Uredba o posebnim merama, koju je Vlada donela početkom oktobra 1998. i kojom je medijima zabranjeno „širenje defetizma”. Na osnovu nje su izvršitelji 14. oktobra zapečatili redakcije listova Danas i Dnevni telegraf, zbog „širenja straha, panike i defetizma”, a sutradan je privremena zabrana stigla i Našoj Borbi. Pečaćenje Dnevnog telegrafa usred noći predvodio je Miljkan Karličić, pomoćnik ministra Vučića, a Vučić je pre toga javno upozorio Slavka Ćuruviju da će list biti zabranjen ako nastavi da piše na isti način. „Dok Srbija odlazi na spavanje s pitanjem ko je na redu, teško svima”, rekao je tih dana glavni urednik Naše Borbe Mihal Ramač.

Pod različitim obrazloženjima zabranjen je program Radio Indeksa, Radio Sente, Radio Kikinde, Radio Sitija i TV Pirota, dok su tri dana kasnije privremeno zapečaćene redakcije „Danasa“ i „Dnevnog telegrafa“.

Zakon je pisan u tajnosti i usvojen po hitnom postupku. Poslanici Srpskog pokreta obnove napustili su salu, a tadašnji portparol SPS-a Ivica Dačić branio ga je rečima da će ostati upamćeno ko je odgovarao za „izdaju zemlje”, i da se neki mediji mogu nazvati „kvislinškim”.

Cilj zakona bio je da po kratkom postupku finansijski uništi kritičke medije, drakonskim kaznama i oduzimanjem imovine. Prvi su stradali listovi Slavka Ćuruvije, Dnevni telegraf i Evropljanin: finansijska policija je uz tridesetak policajaca zaplenila celokupnu imovinu Dnevnog telegrafa i firme De-Te pres, kao i ceo tiraž, a stolice su procenjene na 50, stolovi na 70, a računari na 1.500 dinara.

Iz stana Ivana Tadića odnet je sav nameštaj. Mnogi novinari su tih meseci završili u zatvoru.

Teško vreme za „Vreme“

Nedeljnik „Vreme“ kažnjen je po tom zakonu najmanje dva puta: u aprilu 2000. sa 350.000 dinara zbog intervjua u kome je Nebojša Bradić tvrdio da ga je sa mesta upravnika Narodnog pozorišta smenio tadašnji ministar kulture Željko Simić.

U maju 2000. tuženi su Blic, Danas, Studio B i Vreme zbog izveštavanja o pripadnicima Otpora u Požarevcu.

Urednici nisu došli na ročište, a presuda „Vremenu“ nikada nije naplaćena. Filip Švarm, tada odgovorni urednik „Vremena“, prisećao se da se u to doba u redakciji redovno pojavljivao pozivar sa pozivima za sud.

Vučić je kasnije rekao da je taj zakon bio „glup” i da to priznaje, a tada je tvrdio da je „vrlo liberalan” i da je njegova suština „afirmacija slobode javnog informisanja, a ne represija”.

Zašto je ovo i dalje važno

Godišnjica pada u poslednjoj nedelji izborne kampanje, kada je odnos vlasti prema medijima ponovo u središtu pažnje, a N1 je upravo odbio da Vučić predstavi listu „Ujedinjena Srbija“ u njihovom programu.

Na Indeksu slobode medija Reportera bez granica za 2026. Srbija je na 104. mestu od 180 zemalja, osam mesta niže nego godinu ranije, u grupi zemalja sa „teškom situacijom”, a u Evropi su lošije rangirane samo Gruzija, Belorusija, Azerbejdžan i Rusija.

Prema Fondaciji Slavko Ćuruvija, Vučić je za šest meseci najmanje 105 puta targetirao medije i novinare, najčešće N1 i Novu S, a novinarska udruženja ga pozivaju da prestane, jer takve izjave izazivaju mržnju i ugrožavaju njihovu bezbednost.

Vučić, s druge strane, tvrdi da su upravo on i njegova strana meta tih medija, i da bi oni oštro osudili one koji bi o novinarima N1 i Nove govorili onako kako opozicija govori o njima.

Za novinare i javnost, godišnjica je i podsetnik na to kako su se pravila za medije koristila protiv kritičara, što je i danas tema u izveštajima o izbornom okruženju.