10. jul 2020.

Novinare niko ne sme da sprečava da izveštavaju sa protesta

Novinari gotovo svih redakcija prethodnih dana suočavali su se sa raznim oblicima brutalnog sprečavanja da obavljaju svoj posao – od privođenja do premlaćivanja. Teško je setiti se kada je poslednji put kod nas viđen tako masivan, moguće čak orkestriran napad na izveštače. Šta novinari da rade u takvim situacijama?

Vojislav Milovančević, novinar Nova.rs (foto: N1)

Od svih do sada održanih antivladinih protesta kod nas, prethodna tri dana ostaće upamćena po nezabeleženom broju i velikoj brutalnosti napada na novinare, foto-reportere i snimatelje koji su sa njih izveštavali. Iako bi obuka o preživljavanju u ratnoj zoni bila najkorisnija, za novinare je veoma važno i da budu dobro upoznati sa zakonom.

„Novinare niko ne sme da sprečava da izveštavaju sa protesta. Zabranjene su sve vrste represije, bilo da ih neko fizički napadne ili da ih tera sa lica mesta i onemogućava u poslu“, kaže za Cenzolovku advokatica Kruna Savović, koja ima mnogo iskustva u odbrani novinara i na čiji pravni savet mogu da se oslone medijski profesionalci koji su pretrpeli bilo kakvu vrstu pretnji ili nasilja tokom protesta.

Dokazi su fotografije, snimci sa sigurnosnih kamera ili snimci televizijskih ekipa. Svedoci su takođe važni. Potrebno je što bolje zapamtiti i opisati sam događaj. Važno je tačno utvrditi i identitet lica koja su počinila neko delo, ukoliko je to moguće

Novinari gotovo svih redakcija suočavali su se prethodnih dana sa raznim oblicima brutalnog sprečavanja da obavljaju svoj posao, od privođenja do premlaćivanja, i teško je setiti se situacija kod nas u kojima je bio viđen tako masivan i moguće čak orkestriran napad na izveštače.

Kruna Savović upozorava da je, pre svega, veoma važno da novinari budu vidno označeni i da se isključi svaka mogućnost da ih policija slučajno pobrka sa demonstrantima, jer zakon posebno štiti sve koji su u službi obaveštavanja javnosti.

Često se pogrešno misli da novinari imaju status službenog lica. Iako to nije slučaj, zakon ih ipak odvaja od običnih građana, a svi koji napadaju ili na drugi način ometaju rad izveštača suočavaju se sa strožim kaznama.

Ko je dužan da štiti novinare?

Policija i tužilaštvo bi trebalo da budu prvi koji štite sve izveštače, ali kad su upravo pripadnici vojske i policije ti koji ugrožavaju novinare, takve slučajeve treba prijaviti službi unutrašnje kontrole.

Takođe, zaštitnik građana bi trebalo da postupi kad god su ugrožena prava novinara. Jer, sprečavanjem novinara da radi svoj posao, ne narušavaju se samo prava novinara već i prava svih građana da budu pravovremeno i tačno informisani u svom interesu.

„Sva zanimanja koja se bave javnim informisanjem imaju poseban status i u Krivičnom zakoniku propisane su strože kazne ako se ugrožava sigurnost novinaru nego običnom građaninu“, kaže Kruna Savović.

Slučajevi kad policija sprečava novinare da rade posao

Ona objašnjava da je bilo slučajeva da su izveštače „pokupili“ kao demonstrante koji su izazivali nerede. Da bi se to predupredilo, veoma je dobra preporuka NUNS-a da novinari na zadatku imaju vidna obeležja, čak da može da se vidi za koji medij rade, i da imaju pres legitimaciju.

„U slučaju da policija potiskuje neke nerede, to potiskivanje mora biti srazmerno sili koju sprečava. Ako su nemiri takvi da policija mora da privodi demonstrante, a novinar se tu zatekne, važno je da on ima jasno vidljiva obeležja da bi policija znala da nije običan demonstrant. Svakako je nedopustivo da se novinar sprečava u radu. Mora mu biti omogućeno da izveštava sa terena i zato je važno da policija može da utvrdi da je u pitanju novinar. Jasnim obeležjima sprečava se svaka dilema policije“, kaže advokatica.

Često se pogrešno misli da novinari imaju status službenog lica. Iako to nije slučaj, zakon ih ipak odvaja od običnih građana, a svi koji napadaju ili na drugi način ometaju rad izveštača suočavaju se sa strožim kaznama

Ako ipak bude priveden, novinar treba da predoči da nikakvo prekršajno ili krivično delo nije izvršio, da je postupao u skladu sa svojim poslom i da zahteva da mu se predoče razlozi zbog kojih je priveden.

Novinar ne bi trebalo da u takvoj situaciji potpisuje bilo kakve zapisnike ili službene beleške pre nego što se dobro upozna sa celom dokumentacijom ili pre nego što pozove one koji mogu da mu pruže stručnu pomoć.

„Ne vidim da može postojati zakonski osnov da policija zadrži novinara u slučaju da samo izveštava o događaju. Policija mora da ima razlog zašto bi nekog zadržala, a u slučaju da je samo izveštavao – ne postoji osnov. Ukoliko to ipak uradi, mi više ne možemo da pričamo o zakonskoj proceduri. U svakom slučaju lišavanja slobode, policija mora da predoči prava onome koga je uhapsila. Pre svega mora da mu omogući telefonski poziv kojim može da obavesti svog advokata. U slučajevima da to ne omogući, u pitanju je situacija u kojoj se ne primenjuje zakon i morao bi da reaguje zaštitnik građana i institucije koje se bave ljudskim pravima“, upozorava Kruna Savović.

Savet je novinarima i da u svim ovakvim slučajevima probaju da izbegnu bilo kakav nepotreban incident ili svađu sa policijom i da jasno predoče da su samo radili svoj posao.

PRAVNA POMOĆ PREKO SLAVKO ĆURUVIJA FONDACIJE

Slavko Ćuruvija fondacija pozvala je medijske profesionalce, novinarke i novinare, foto-reportere, snimatelje… koji izveštavaju sa protesta u gradovima Srbije da se jave Fondaciji ukoliko su tokom izveštavanja pretrpeli nasilje, pretnje, zastrašivanje ili druge vidove onemogućavanja da obavljaju svoj posao. Prijave na mejl pravnapomoc@slavkocuruvijafondacija.rs, uz kratak opis događaja, navođenje imena redakcije i kontakata, ili na brojeve telefona 064 42 62 484 i 062 115 33 10.

Ključni dokazi u slučaju napada

U slučaju fizičkog napada na novinara, važno je da on pokuša da obezbedi dokaze za eventualni sudski postupak, krivični ili parnični svejedno. Da fotografiše povredu, da se obrati lekaru, da ima dokaze za sve što mu se dogodilo da bi mogli da se pokrenu postupci protiv onih koji su to učinili.

Krivična prijava može da se podnese i tužilaštvu i policiji, mada je kraći put obratiti se direktno tužilaštvu. Za sve to treba pribaviti i dokaze.

Dokazi su fotografije, snimci sa sigurnosnih kamera ili snimci televizijskih ekipa. Svedoci su takođe važni. Potrebno je što bolje zapamtiti i opisati sam događaj. Važno je tačno utvrditi i identitet lica koja su počinila neko delo, ukoliko je to moguće.

Šta u slučajevima kad policija krši zakon?

U slučaju da je novinara napao pripadnik policije, Kruna Savović kaže da u samoj policiji postoji evidencija o angažovanim pripadnicima koja može da pomogne pri utvrđivanju ko su policajci koji su prekoračili ovlašćenja ili primenili veću silu nego što je trebalo.

Zaštitnik građana, u slučajevima kada su novinara napali ili povredili policajci, mora da postupa po službenoj dužnosti, ali može i da mu se podnese predstavka. Postoji i mogućnost da se MUP-u podnese pritužba na rad službenika, jer unutrašnja kontrola u tom slučaju utvrđuje da li su povređena ljudska prava. Ako jesu, preduzimaju se mere i sprovodi postupak protiv pripadnika policije ili vojske. Ukoliko se tokom unutrašnje kontrole otkrije da je bilo učinjeno krivično delo, u obavezi su da se obrate tužilaštvu.

Tužilaštvo bi trebalo da samo pokreće postupak, ali to ne radi bez prijave

Po zakonu bi tužilaštvo trebalo da preduzme mere, utvrdi da li je počinjeno neko krivično delo i postupa dalje u skladu s tim. Međutim, tužilaštvo je do sada pokazalo da mu ipak treba spoljni podsticaj.

U slučaju fizičkog napada na novinara, važno je da on pokuša da obezbedi dokaze za eventualni sudski postupak, krivični ili parnični svejedno. Da fotografiše povredu, da se obrati lekaru, da ima dokaze za sve što mu se dogodilo

„Sudeći po dosadašnjem iskustvu, trebalo bi se obratiti i službi unutrašnje kontrole i zaštitniku građana i tužilaštvu. Postoje slučajevi u kojima tužilaštvo nije reagovalo na svoju inicijativu, iako su bili obavešteni preko sredstava javnog informisanja i kroz apel novinarskih udruženja. Pošto postoji hijerarhijska struktura, trebalo bi utvrditi i da li je u slučaju povrede zakona postupano po nečijoj naredbi ili je neko prekršio zakon na sopstvenu inicijativu“, kaže Kruna Savović.

„Bilo bi dobro da novinari mogu da rade svoj posao i da se ne opterećuju time šta može da im se dogodi, ali je važno da budu dobro informisani o svojim pravima. Svako novinarsko udruženje ima svoje pravnike i najbolje je obratiti se matičnom udruženju jer već imaju bogatu bazu iskustava kroz koja su novinari prolazili“, savetuje Kruna Savović.

Hitno postupanje u slučaju napada na novinare

Brzo rešavanje slučajeva napada na novinare trebalo bi da omogući i Radna grupa za bezbednost novinara, u kojoj su pripadnici MUP-a, Republičkog javnog tužilaštva i medijskih udruženja. Postoje interne preporuke tužilaštvima da svi predmeti napada ili ugrožavanja novinara imaju element hitnosti i da se u njima postupa hitno.

„Mi smo tu da u direktnom kontaktu sa novinarima damo pravni savet. Nemamo dovoljno kapaciteta da izlazimo na teren, ali možemo da se savetodavno uključimo u raznim situacijama – od slučaja da je policija pokrenula prekršajni ili neki drugi postupak protiv novinara do slučajeva ako im je učinjena neka šteta. Možemo da posavetujemo šta treba da urade i na koji način da tu štetu nadoknade“, objašnjava advokatica cilj akcije Slavko Ćuruvija fondacije.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend