29. dec 2021.

Novinari sa Zapadnog Balkana prvi u borbi za pravdu, ali je teško dobijaju za sebe

Novinari su često u prvom redu kada pravdu treba tražiti u ime drugih, ali poslednji kada čekaju pravdu za sebe, zaključuje se u istraživanju sprovedenom u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, u kojima je u poslednje tri godine zabeleženo mnoštvo pretnji upućenih novinarima, kao i napada na njih dok su na radnom zadatku

Foto: pikist (cc)

Protesti, štrajkovi, nesreće, izbori, izveštavanje o ljudskim sudbinama i problemima građana – novinari na prostoru Zapadnog Balkana su često u prvom redu kada pravdu treba tražiti u ime drugih, ali poslednji kada čekaju pravdu za sebe.

Ovo se može zaključiti analizom položaja medijskih radnika u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, gde su samo u poslednje tri godine zabeležene desetine napada, pretnji i ometanja novinara na radnom zadatku.

Društveno-političke tenzije, podele, govor mržnje na društvenim mrežama direktan su uzrok ovakvog stanja, a spore istrage i procesuiranje počinitelja dodatan su podstrek onima koji na najsurovije načine guše medijske slobode i ugrožavaju bezbednost novinara.

Da nema mnogo prostora za pohvale i optimizam, upozorava i poslednji indeks bezbednosti novinara po kojom su sve države na Balkanu osrednje ocenjene, ako se zna da su se ocene kretale od jedan kao najlošije do sedam kao najbolje.

Crna Gora nalazi se na trećem mestu u regionu kad je u pitanju indeks bezbednosti novinara sa ocenom 3.59, nakon Severne Makedonije koja ima ocenu 3.93 i Hrvatske koja ima ocjenu 3.73.

Sledi Kosovo sa 3.39, Albanija sa 3.38, Bosna i Hercegovina 3.00 i najlošije rangirana je Srbija sa 2.95.

Srbija: Mnoge prijave za pretnje i napade ostanu zaglavljene u tužilaštvu

Od početka 2019. godine do 1. novembra 2021, kako kažu u Nezavisnom udruženju novinara Srbije (NUNS), formirano je 186 predmeta povezanih sa pretnjama i napadima na novinare u Srbiji. Od toga je presudama ili oportunitetom okončano njih 28, dok su u čak 72 slučaja donete odluke o odbačaju. Brojni sudovi čak i ne vode posebne evidencije o “novinarskim” slučajevima, a u mnogim tužilaštvima predmeti su i dalje u istražnoj fazi.

Jedan od onih koji je prošao ceo put – od pritisaka do pretnje, pa onda tužilaštva i suda je nekadašnji glavni i odgovorni urednik i osnivač “Južnih vesti” iz Niša Predrag Blagojević. Iz Srbije je otišao pre nekoliko godina, a i dalje traži pravdu u svojim slučajevima.

Jedan je povezan sa snimanjem iz automobila u centru Niša koje se desilo 21. marta 2017, ali je taj predmet i dalje u tužilaštvu.

Predrag Blagojević (foto: MCB)

Mislim da je u međuvremenu MUP (konačno) odgovorio Tužilaštvu da nisu uspeli da pronađu ni automobil sa traženim karakteristikama, niti da je i jedna od desetina kamera u centru grada uspele da snimi incident. Vredna pažnje je informacija od osobe iz tadašnjeg vrha Osnovnog tužilaštva u Nišu da se na njih iz Republičkog tužilaštva vrši pritisak da prekvalifikuju krivično delo po kome su pokrenuli istragu – umesto „ugrožavanja bezbednosti“ u „neovlašćeno snimanje i narušavanje privatnosti“. „Ugrožavanje bezbednosti“ je krivično delo koje se „goni po službenoj dužnosti“, odnosno tužilaštvo vodi istragu, prikuplja informacije i dokaze, dok bi u drugom slučaju teret dokazivanja bio na meni, a tužilaštvo i policija ne bi imali baš nikakve obaveze u tom delu – kaže Blagojević.

Da u ovim i sličnim predmetima istraga zna da potraje pokazuje i statistika Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu za period od početka 2019. do 15. novembra 2021. godine. Prema zvaničnim podacima OJT u pomenutom periodu evidentirano je 5 krivičnih dela povezanih sa pretnjama i napadima na novinare – 4 ugrožavanja sigurnosti i jedno krivično delo proganjanje.

Nijedno od njih, kako piše u zvaničnom odgovoru OJT, još nije došlo do suda.

– U svim postupcima je u toku preduzimanje istražnih radnji pa još nisu donete javnotužilačke odluke – kažu u OJT.

Slično je i u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu gde je u pomenutom periodu evidentirano 6 krivičnih dela koja se dovode u vezu sa ugrožavanjem novinara. Od njih je samo jedan predmet završio na sudu i taj postupak je u toku, a čak 3 prijave su odbačene, dok se kod dve još izvode dokazne radnje.

Iz Osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu nisu odgovorili na zahtev, ali je zato najviše slučajeva ugrožavanja novinara evidentirano u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Prema zvaničnim podacima ovog pravosudnog organa u periodu od početka 2019. godine do 15. novembra 2021. podneto je ukupno 57 prijava. Najviše u 2019. godini – 22. Od toga je 8 dobilo sudski epilog, 4 je odbačeno, 9 je u toku, a jedna je prebačena u nadležnost drugog tužilaštva.

VJT u Beogradu je u 2020. godini registrovao jednu prijavu manje, a od njih je 8 odbačeno, doneto je 5 presuda, 7 je u toku, a jedna je prebačena u drugo tužilaštvo. Do novembra ove godine bilo je 14 prijava, a nema donetih presuda. Jedna prijava je odbačena, a 12 je u toku.

U niškom Višem tužilaštvu nije bilo prijava povezanih sa novinarima, dok je VJT Novi Sad evidentiralo dve. Jedna je još u istražnoj fazi, a jedna je prebačena u Beograd u Posebno odeljenje za visokotehnološki kriminal.

Prema pravosudnim organima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu gravitira veći deo Srbije i većina prijava i predmeta se tu evidentira. Ipak, Marija Babić pravnica NUNS-a, pozivajući se na podatke Republičkog javnog tužilaštva, kaže da je u pomenutom periodu, u celoj Srbiji, formirano 186 predmeta povezanih sa pretnjama i napadima na novinare.

– U 23 slučaja donete su presude, od toga 21 osuđujuća presuda, a u 2 slučaja su oslobađajuće presude. U 5 slučajeva je primenjen oportunitet, odnosno odlaganje krivičnog gonjenja. U 72 slučaja doneta je odluka o odbačaju krivične prijave ili je doneta službena beleška da nema mesta pokretanju krivičnog postupka. NUNS je u svojoj Bazi napada i pritisaka u 2019. godini zabeležio 27 verbalnih napada i 11 fizičkih napada. U 2020. godine je zabeležio 50 verbalnih napada, 32 fizička napada, 14 napada na imovinu i 1 pretnju imovini. Dok je do kraja novembra 2021. godine zabeležio 34 verbalna napada, 4 fizička napada i 2 napada na imovinu. U našoj bazi beležimo i različite vrste pritisaka na novinare, kojih je u 2019. zabeleženo 80, u 2020. zabeleženo 92, a do kraja novembra 2021. godine 73 – kaže Babićeva.

NA PRESUDU ZA UBISTVO ĆURUVIJE ČEKALO SE 22 GODINE

U Srbiji su tri ubistva novinara i dalje nerešena. Nedavno je prvostepeni sud potvrdio presudu i izrekao iste kazne odgovornima za ubistvo Slavka Ćuruvije, urednika i osnivača „Dnevnog telegrafa”, koje se desilo još 1999. godine, ali konačnu reč daće apelacija.

Babićeva kaže da je ovo prvi korak u dostizanju pravde, ali činjenica da je prošlo 22 godine od ubistva, a 7 godina od podizanja optužnice nije ohrabrujuća i stvara još veće nepoverenje u pravosudne organe.

Marija Babić (foto: NUNS)

– Slobodno možemo reći da je u ovom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, a ono što je takođe zabrinjavajuće ukazuje nam na naše institucije i njihovu nedovoljnu efikasnost i na stvaranje još većeg nepoverenja u pravosudne organe – kaže Babićeva.

Razrešenje decenijama čekaju i ubistva Dade Vujasinović i Milana Pantića, a Predrag Blagojević kritikuje mešanje politike i sudstva, što utiče, kako smatra, i na odluke sudija i tužilaca, kao i na efikasnost pravosuđa uopšte.

Uz navođenje brojnih primera u kojima su tužioci i sudije procenili da novinarima nije prećeno, iako su im upućene reči kao što su „dao bih ti metak u čelo“, „treba zapaliti novinare, da ne postoje“ ili „pazite kako prelazite ulicu“, Blagojević pravi paralelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i pita šta bi se desilo sa građaninom koji bi, na primer, takve reči uputio njemu.

Severna Makedonija: Spora pravda za napade na makedonske novinare

Od ukupno 23 slučaja kršenja prava novinara u poslednje tri godine, koliko je registrovalo Udruženje novinara Makedonije (ZNM), za samo dva postoji sudska presuda u slučaju kada je kažnjen jedan izvršilac.

Makedonski novinari su često žrtve onlajn pretnji i uvreda, sa akcentom na seksističke napade na novinarke – trend koji je dobio na zamahu poslednjih godina.

Predsednik Nezavisnog sindikata novinara i medijskih radnika (SSNM) Pavle Belovski kaže da je ove godine situacija sa napadima na novinare pojačana u odnosu na prošlu, kada je bilo 14 napada. On je, međutim, istakao da su onlajn napadi i dalje prisutni i da u društvu vlada atmosfera u kojoj se medijski radnici doživljavaju kao neka vrsta krivaca za sve.

Pavle Belovski

Naravno, tu mnogo doprinose političke podele i naelektrisani odnosi u društvu – kaže Belovski.

Prema Registru napada i pretnji na novinare koji vodi Udruženje novinara Makedonije, u 2019. godini bila su 4 slučaja, od kojih je jedan fizički napad na novinara, a ostali verbalni.

TV reporterku Mirjanu Mirčevku-Jovanović fizički je napao pripadnik jedne bezbednosne agencije dok je izveštavala o verskom događaju u Skoplju. Napad je prijavljen. Ona kaže da za sada nema informacija o statusu slučaja i nije odlučila da tuži privatno.

Ona je razočarana u institucije koje je, kako kaže, nisu zaštitile.

2020 – crna godina za medijske radnike

U 2020. godini registrovano je rekordnih 14 napada i pretnji na novinare i medijske radnike. Od toga su dva fizička napada, a ostalo su pretnje, pretnje po život i verbalni napadi. Neki od njih nisu registrovani u nadležnim institucijama. Dva slučaja su okončana sa jednom pravosnažnom presudom, gde je počinilac osuđen na zatvorsku kaznu. On je bivši portparol Centralnog registra, koji je verbalno napao novinarke Meri Jordanovsku i Iskru Korovešovsku.

– Često sam ćutala pred uvredama, ali ono što nisam mogla da prećutim je ono što mi se desilo 2020. godine kada je tadašnji portparol Centralnog registra, član stranke VMRO-DPMNE Emil Jakimovski počeo da šalje preteće i uvredljive poruke preko „Telegrama”. „Vidimo se u čitulji“, „Strani plaćenik“, „Znam gde tačno živiš“, fotografije sa lisicama, samo su samo deo poruka koje mi je Jakimovski slao, što je bilo užasno uznemirujuće – kaže Jordanovska.

Meri Jordanovska

Ona je odlučila da prijavi slučaj nakon što je saznala da je nasilnik prijavljen i zbog nasilja u porodici. Jakimovski je osuđen na godinu i 8 meseci zatvora i upućen je na prinudno psihijatrijsko lečenje.

– Odslužio je zatvorsku kaznu i sada je na slobodi. Upravo kroz ovaj primer apelujem da ne smemo da ćutimo pred uvredama i pretnjama, jer je to jedini način da se podigne svest i da se sankcionišu počinioci – rekla je ona i dodala da mora da postoji opasnost za život da bi institucije reagovale.

U 2021. godini, prema Registru koji vodi Udruženje novinara Makedonije, bilo je pet napada na novinare, od kojih je jedan pretnja po život, jedan napad na novinarsku ekipu, a ostali su pretnje i uvrede.

U Krivičnom sudu u Skoplju za period od 2019. do novembra 2021. godine vođeno je šest sudskih postupaka koje se odnose na napade na novinare. Dva slučaja, u kojima se novinari pojavljuju kao žrtve, okončana su pravosnažnom presudom.

Novinari ne prijavljuju svaki napad

Ministarstvo unutrašnjih poslova Severne Makedonije je u 2019. godine registrovalo 15 povreda prava novinara. Za sedam su pripremljene opomene, za jedan dostavljeno obaveštenje Osnovnom javnom tužilaštvu, za dva su pokrenuti prekršajni postupci i za tri sačinjena službena beleška.

U 2020. godini bilo je 10 povreda prava novinara. Za tri su pripremljene opomene, za jednu dostavljeno obaveštenje Osnovnom javnom tužilaštvu, za dva pokrenut je prekršajni postupak, a za tri su podnete krivične prijave zbog sumnje da su počinili krivično delo “ugrožavanje bezbednosti“.

Prema podacima MUP-a, do oktobra 2021. registrovano je 8 slučajeva napada na novinare. Za jedan su dostavljena obaveštenja Osnovnom javnom tužilaštvu, za jedan je pokrenut prekršajni postupak, a za tri su podnete krivične prijave zbog sumnje da su izvršili krivično delo „ugrožavanje bezbednosti“ putem računarskog sistema i “povreda autorskih i srodnih prava“.

U MUP-u kažu da su tokom 2020. godine registrovali devet prijava za uvredljive ili preteće reči na račun novinara, upućene onlajn ili verbalno.

– U periodu od jula 2020. do oktobar 2021. registrovano je 9 prijava onlajn pretnje novinarima i medijskim radnicima. Svi su raščišćeni i predati na dalje postupanje javnom tužilaštvu – saopštio je MUP.

Uvrede i posle napada

Novinari često ne prijavljuju da su napadnuti, posebno ako je u pitanju verbalni napad, psihičko nasilje ili pretnja na internetu. Ova vrsta nasilja se intenzivira, posebno nakon nekog registrovanih napada na novinara o kome se piše u medijima. Upravo to se desilo novinarki Mirčevskoj-Jovanović.

– Nazivali su me pogrdnim imenima, govorili da sam zaslužila batine. Reakcija javnosti je za mene razočaravajuća, posebno kada su u pitanju žene koje aplaudiraju seksističkim komentarima i stavljaju lajkove. Ko može da nas zaštiti od toga“, pita ona.

Katarina Sinadinovska

Katarina Sinadinovska, predsednica Saveta za medijsku etiku u Makedoniji (CEMM), ima svoj primer u pogledu pasivnost institucija kada je u pitanju zaštita novinara od pretnji, iako je podnela i privatnu tužbu.

– Prošle godine je bio slučaj kada sam, na predlog advokata Udruženje novinara, prvi put pokušala da zatražim sudsku zaštitu. Bio je to čovek koji me je dve godine vređao i pretio mi preko privatnih poruka na mojim Fejsbuk i Instagram profilima. Osoba je bila zaposlena u privatnoj bezbednosnoj agenciji, što znači da je posedovala vatreno oružje – rekla je Sinadinovska.

Krivičnu prijavu je podnela u julu 2020. godine i ona je odbijena jer se, navodno, nije odazvala pozivu da svedoči, koji, zapravo, nije dobila iako je uredno ostavila i telefon i e-mail adresu. Međutim, nakon što je uvažena žalba Višeg tužilaštva, predmet je ponovo na sudu.

– Godinu i po od krivične prijave i tri godine od prve onlajn pretnje – veliko ništa. Zamislite šta je moglo da se desi meni ili mojoj porodici tokom čitavog ovog perioda – kaže Sinadinovska.

UDRUŽENJA SE ZALAŽU ZA VEĆE KAZNE I STATUS SLUŽBENOG LICA

Predsednik Udruženje novinara Makedonije (ZNM) Mladen Čadikovski zatražio je od Osnovnog javnog tužilaštva formiranje posebne jedinice koja će procesuirati napadače na novinare. Takođe, inicirao je izmene Krivičnog zakonika koje bi trebalo da prošire nadležnost tužilaštva u slučajevima  napada na novinare i medijske radnike i poveća kazne za napadače.

Stiglo je i obećanje predsednika Skupštine da će ključne izmene, koje se nalaze se u skupštinskoj proceduri, uskoro biti usvojene. U Udruženju novinara smatraju da će to doprineti demotivaciji budućih napada, ali i bržem delovanju institucija kada su u pitanju napadi na novinare.

Inače, ZNM i SSNM su predložili da se napadi na novinare smatraju napadima na službena lica, a da Osnovno javno tužilaštvo goni po službenoj dužnosti.

Iz javnog tužilaštva je saopšteno da za sada nema potrebe za osnivanje specijalizovane jedinice za suzbijanje krivičnih dela počinjenih nad predstavnicima medija, ali da će, ukoliko dođe do zakonskih izmena, one biti ispoštovane.

Crna Gora: Tenzije udvostručile napade, na udaru cela medijska zajednica

Crna Gora beleži trend rasta broja napada na novinare, a u prethodne tri godine Sindikat medija Crne Gore (SMCG) registrovao je čak 45 pretnji, napada i incidenata na štetu medija i medijskih radnika.

Radomir Krackovic (foto: PR Centar)

– Tokom ovog perioda registrovano je 11 fizičkih napada na novinare, devet prijetnji smrću i četiri napada na novinarske ekipe tokom izvještavanja sa događaja. Registrovano je i 13 drugih prijetnji novinarima i osam koje su upućene medijima, uglavnom putem društvenih mreža. Nažalost, primijetan je negativan trend jer smo 2019. godine registrovali samo tri, tokom 2020. 17, a tokom 11 mjeseci ove godine čak 25 napada, prijetnji, vrijeđanja i ometanja novinara na radnim zadacima – kazao je potpredsjednik Sindikata medija Crne Gore Radomir Kračković.

Promjena vlasti u Crnoj Gori, 30. avgusta prošle godine, kreirala je napet društveni ambijent sa naglašenim podelama, naročito kada su posredi identitetska pitanja. Rezultat takve atmosfere je i udvostručen broj napada na novinare u odnosu na prošlu  godinu, a posebno zabrinjava trend rasta u kategoriji “pretnje smrću”.

Sindikat medija je policiji prijavio 20 slučajeva napada. Sudski epilog je dobilo 10, a u četiri slučaja su donijete osuđujuće presude.

– Da su te tenzije direktni uzrok velikog broja napada pokazuje i činjenica što su na meti bili novinari različitih medija, različitih uređivačkih politika, što ukazuje da je cijela medijska zajednica na udaru – rekao je Kračković.

Sa druge strane, Vladina Komisija za istrage napada na novinare je, od 2018. godine do danas, zabeležila 25 napada, u koje spadaju pretnje (ugrožavanje bezbednosti), fizičko nasilje i pokušaj ubistva.

– U toku su mnoge istrage od osamdesetak napada koje je Komisija registrovala od 2004. godine, kada je ubijen vlasnik i urednik “Dana” Duško Jovanović – kazao je predsednik Komisije Mihailo Jovović.

Aktivnosti policije i sudova

Podaci Uprave policije pokazuju da je, od 1. januara 2019. do 1. novembra 2021. godine, registrovan 51 događaj u kojem su oštećeni bili novinari. Nadležni državni tužilac je 16 događaja kvalifikovao kao krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti, a 12 su bili prekršaji iz Zakona o javnom redu i miru. U 13 događaja nadležni državni tužilac je utvrdio da nema elemenata izvršenja krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, dok su spisi predmeta, u osam slučajeva, dostavljeni tužilaštvu na ocenu i odlučivanje.

– Jedan predmet po nalogu državnog tužioca je, zbog mjesne nadležnosti, putem NCB Interpola dostavljene drugoj državi na postupanje, a u jednom događaju policijski službenici su izrekli mjeru upozorenja – saopšteno je iz Uprave policije.

Službenici Uprave policije su, u istom periodu podneli 14 krivičnih prijava protiv 14 osoba zbog sumnje da su počinili krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti. Sudovima za prekršaje su podneti zahtevi za vođenje prekršajnog postupka protiv 16 osoba zbog izvršenja prekršaja iz Zakona o javnom redu i miru.

– Od 16 događaja koje je nadležni državni tužilac kvalifikovao kao krivična djela koja se gone po službenoj dužnosti, službenici Uprave policije su rasvijetlili 14 događaja i protiv izvršilaca podnijeli krivične prijave. U 12 događaja protiv počinilaca su podnijeti zahtjevi za vođenje prekršajnog postupka iz Zakona o javnom redu i miru – dodali su u policiji.

Za to vreme u Višem sudu u Podgorici nije bilo postupaka koji se odnose na napade na novinare, dok je Osnovni formirao pet krivičnih predmeta. Četiri predmeta su dobila sudskih epilog, dok je jedan postupak iz 2020. u toku.

Bez pomaka u rešavanju starih slučajeva

Komisija za istrage napada na novinare konstatuje da su od promene vlasti gotovo svi napadi na novinare u 2021. rešeni efikasno i na zadovoljavajući način. Međutim, još nema pomaka u rešavanju starih slučajeva.

Mihailo Jovovic (foto: PR Centar)

Prema dosadašnjim nalazima Komisije, istrage su najspornije u najtežim slučajevima, ubistvima medijskih radnika, fizičkim napadima i ranjavanju novinara vatrenim oružjem.

  • Nekoliko istraga traje već 17, odnosno 14 i deset godina – saopštio je Jovović.

Skoro decenija i po borbe za pravdu nije dala rezultat ni u slučaju novinara Tufika Softića koji je široj javnosti poznat po seriji istraživačkih tekstova o organizovanom kriminalu na severu Crne Gore.

On je pretučen u klasičnoj sačekuši ispred svoje kuće u Beranama 2007, da bi šest godina kasnije usledio novi napad. Na njegov automobil je, takođe ispred porodičnog doma, bačena bomba 2013. godine. Nedelotvorna istraga nije uticala na stav Softića prema profesiji, ali je poljuljalo poverenje u institucije sistema.

– Moj odnos prema novinarstvu se nije promijenio zbog toga što se dogodilo. Vjerovatno zbog činjenice da sam školovani žurnalista i da jednostavno ne znam da radim drugi posao. Nije bilo jednostavno nastaviti poslije svega kao da se ništa nije desilo, ali eto, skoro deceniju i po poslije tog prvog napada koji je kvalifikovan kao pokušaj ubistva, trudim se da radim čestito i profesionalno, kako sam uvijek radio – kazao je Softić.

U CRNOJ GORI ZA OŠTRIJE KAZNE, ALI NE I ZA STATUS SLUŽBENOG LICA

U Komisiji za istragu napada na novinare i Sindikata medija smatraju da bi predlog izmena Zakonika o krivičnom postupku, koji je u skupštinskoj proceduri, promenio ovu situaciju i unapredio položaj medijskih radnika sa bezbednosnog aspekta.

Tim prijedlogom predviđeno je, između ostalog, uvođenje novih krivičnih dela kao što su: sprečavanje novinara u vršenju profesionalnih zadataka, napad na novinara u vršenju profesionalnih zadataka i dopunama postojećih krivičnih dela teško ubistvo i teška telesna povreda.

Predlaže se, između ostalog, da se ubistvo novinara pri vršenju, ili u vezi sa vršenjem profesionalnih zadataka, tretira kao teško ubistvo za koje je propisana kazna zatvora od najmanje 10 godina ili kazna dugotrajnog zatvora.

U Sindikatu pojašnjavaju i da se izmenama Krivičnog zakonika novinarima ne dodjeljuje status službenih lica, već se kazne za napade na novinare izjednačavaju sa onima za napade na službena lica.

Doprinos daje i Uprava policije jačanjem kapaciteta u cilju unapređenja aktivnosti na rasvetljavanju prijavljenih napada na novinare.

– Novim aktom o organizaciji i sistematizaciji službeničkih mjesta Uprave policije u Sektoru borbe protiv kriminala predviđa se, da se pored dosadašnjeg  jednog  mjesta oficira policije visokog ranga – glavni policijski inspektor, sistematizuju još dva službenička mjesta, kojima bi isključivi djelokrug rada bio rasvjetljavanje napada na novinare i /ili njihovu imovinu odnosno imovinu medija – poručili su u Upravi policije.

Biti novinar – biti hrabar

Dok se čine napori da se razviju i poboljšanju uslovi za rad medija, suštinske pravde nema za Tufika Softića i njegove kolege koji su život podredili profesiji.

Iako smatra da nove vlasti pokazuju želju da se slučajevi napada na novinare rešavaju, Softić ne želi da sebi daje lažnu nadu.

Tufik Softić

Ja se navikavam da živim sa tim, biću srećan i zadovoljan ako bude nekih pomaka. Svjestan sam da su stari i najteži slučajevi napada na novinare novim vlastima došli u ruke kao vruć krompir. Međunarodna zajednica insistira da se riješe, a crnogorske institucije su u prošlosti napravile toliko propusta u istragama, koje su bile nedjelotvorne, da je danas zbog velikog protoka vremena pitanje da li se išta može izvesti na čistinu i da li se ti slučajevi mogu rasvijetliti do kraja. Onako, da predstavljaju zadovoljenje i pravdu za žrtve i njihove porodice – rekao je Softić.

“Cijeli jedan radni staž, cijeli jedan život je prošao u budalaštinama. Jesi li šta promijenio – nisam, je li bilo uzaludno – vjerovatno je, je li imamo smisla – vjerovatno nije. Bi li opet – bih.” Kao i novinar i književnik Boris Dežulović, opet bi isto i Softić, ali mnogo opreznije.

– Da sam sada na početku, vjerovatno bih opet bio novinar. Vjerovatno bih se opet bavio temama kojima sam se bavio i zbog kojih sam doživio sve te, najblaže rečeno, neprijatnosti. Ako ste novinar, morate znati da možete upasti u nevolje – kaže on.

Hrabrost i profesionalnost je ono što bi, smatra, budućim novinarima trebalo da bude vodilja.

– Novinar jeste ili niste. Jeste, ako radite profesionalno i ako se rukovodite pravilima profesije i interesom javnosti. I morate biti hrabri. Na kraju krajeva, hrabrost, otpor i stvaralački konflikt i kroz novinarstvo mogu da vas dovedu do onoga što je i smisao života, a to je da se ostvarujete kao ličnost – zaključio je Softić.


* Ovaj tekst urađen je u okviru regionalnog programa „SNAŽNI – Mediji bez mržnje i dezinformacija
koji je finansijski podržala Evropska unija. Sadržaj je isključivo odgovornost autora i medija u kojem je objavljen i ne odražava nužno stavove EU.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend