30. nov 2021.

NUNS: Nedovoljna zaštita novinara u Srbiji

Prema Izveštaju koje je sprovelo Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) saopšteno je da nadležne institucije u Srbiji nisu uspele dovoljno da doprinesu zaštiti novinara u 2020. godini.

NUNS je ovim izveštajem analizirao pojedine aktivnosti predviđene Revidiranim Akcionim planom za poglavlje 23 i Izveštaj o sprovođenju revidiranog akcionog plana za poglavlje 23, koje obuhvataju Bezbednost novinara, Sprovođenje Medijske strategije i Implementaciju medijskih zakona.

Pravnica i istraživačica NUNS-a Marija Babić rekla je da je Evropska komisija navela je u svom godišenjm izveštaju da se nastavljaju napadi visokih zvaničnika na novinare i da treba da se ojača zaštita novinarima.

„Zaštitnik građana (Zoran Pašalić) u svom izveštaju za prethodnu godinu ustanovio je da nema napretka u slobodi govora i da su se fizički i verbalni napadi na novinare nastavili i u 2020 godini“, rekla je Babić na predstavljanju alternativnog izveštaja o sprovođenju Revidiranog Akcionog plana za poglavlje 23 u delu koji se tiče zaštite novinara i medijskog zakonodavstva.

Prema njenim rečima, nadležni organi moraju samoinicijatvno da pokreću krivične prijave kada uvide neko krivično delo.

„U izveštaju koje vodi Tužilaštvo je do kraja avgusta 2021. godine formiralo 55 predmeta na osnovu podnetih krivičnih prijava i samo je u jednom predmetu doneta osuđujuća presuda, a u 16 je ustanovljeno da nema mesta pokretanju krivičnog postupka“, rekla je ona.

Babić je kazala da Regulatno telo za elektronske medije (REM) ne obavlja svoj posao nezavisno i transparentno.

„On (REM) ima određena ovlašenja, ali to ne radi u dovoljnoj meri. Izostaje komunikacija i transparentnost tog tela“, napomenula je ona.

Babić je dodala da je REM-u u 2019. godini podneto 437 prijava, najviše u vezi sa rijaliti programima i govorom mržnje, ali da je Savet REM-a izrekao samo sedam mera – tri opomene i četiri mere upozorenja.

Istraživačica i program koordinatorka BIRN Srbija Tanja Maksić rekla je da je za rad medija i novinara ključan Zakon o pristupu infirmacijama od javnog značaja.

„Nismo zadovoljni što u Članu 9 tog zakona i dalje postoji neka vrsta ograničenja u pristupu informacijama. Na primer podaci o stanju životne sredine se ne smatraju podacima od javnog značaja, a upravo su ti podaci ovih dana izvukli hiljade ljudi na ulice“, rekla je ona.

Ona je istakla da država mora da se „povuče“ iz vlasništva nad medijima.

„Imamo privatizaciju Novosti i Tanjuga, što je na nivou slova zakona u redu, država se povukla, ali ono što smo dobili jeste da smo sada umesto državnih dobili partijske medije. Dakle, novi vlasnici i jednih i drugih medija su ljudi koji su usko povezani sa Srpskom naprednom strankom i ta privatizacija dodatno dovodi do zatvaranja jednog informacionog kruga“, objasnila je ona.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend