23. apr 2018.

Obeleženo 19 godina od pogibije radnika RTS-a

Tačno u dva sata i šest minuta navršilo se 19 godina od ubistva šesnaestoro radnika Radio-televizije Srbije u NATO bombardovanju zgrade u Aberdarevoj ulici, a poštu stradalim radnicima kod spomenika "Zašto?" u Tašmajdanskom parku i ove godine su odali predstavnici RTS, predstavnici državnih organa i porodice poginulih.

Foto: N1

Nakon minuta ćutanja, u ime Radio-televizije Srbije vence su položili i sveće zapalili generalni direktor RTS Dragan Bujošević i predsednik Upravnog odbora RTS Vladimir Vuletić, kao i porodice ubijenih radnika.

Miroslav Medić, brat ubijenog Siniše, obratio se okupljenima zapitavši – Zašto?, preneo je RTS.

„Devetnaest godina već stojimo ovde ispred spomenika ‘Zašto?’ da odamo poštu nevino stradalima. Zašto? Zato što su svetski moćnici i čelnici NATO pakta odlučili da prvi put u istoriji ratnih sukoba bombarduju jednu medijsku kuću i da je proglase za legitimni vojni cilj“, rekao je Medić.

Podsetio je da su NATO avioni bombardovali zgradu u Aberdarevoj ulici, u gusto naseljenom delu, iako su znali da u njoj ima svake noći između 150 i 160 ljudi – civila koji su profesionalno obavljali svoj svakodnevni posao.

„Tada su na svom radnom mestu ubijeni naši najmiliji, kolege, prijatelji. Zašto? Zato što nisu bili zaštićeni, zato što o njima niko osim porodica nije brinuo, zato što oni koji su to mogli i koji su po naredbi 37 savezne vlade bili obavezni da urade, nisu preduzeli ništa da zaštite ljude i tehniku. Zato što oni koji su prizivali NATO zločinca da gađaju zgradu RTS i da ih čekaju u njoj te večeri, nisu bili tu sa svojim kolegama“, rekao je brat ubijenog Siniše Medića.

Upitao je – Zašto nisu imali pravo na život? Zašto nisu imali pravo na svoje porodice?

„Desetoro od njih šesnaest nije bilo udato ni oženjeno. Nisu imali pravo na svoje potomstvo. Nisu imali pravo da se igraju sa svojom decom“, rekao je Miroslav Medić i ukazao da ćute odgovorni ali i tužilaštvo, i pored dokaza koji su mu dostavljeni i još jednom upitao – Zašto?

„Devetnaest godina čekamo odgovor na to pitanje. Duše ubijenih su i sada ovde sa nama i traže pravdu, nadamo se da će se istina o ovom zločinu ipak saznati“, zaključio je Medić.

U napadu NATO poginuli su: Jelica Munitlak (27), šminker, Ksenija Banković (27), video-mikser, Darko Stoimenovski (25), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (26), tehničar u masteru, Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeđenja, Dragan Tasić (29), električar, Aleksandar Deletić (30), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar, Siniša Medić(32), dizajner programa, Ivan Stukalo (33), tehničar, Dejan Marković (39), radnik obezbeđenja, Milan Joksimović (47), radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović (50), tehničar u masteru, Milovan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa i Slobodan Jontić (54), monter.

Čelnici NATO su tvrdili da je napad bio opravdan, a specijalna komisija Haškog tribunala koja je ispitivala i slučaj bombardovanja RTS, nije predložila Tužilaštvu da pokrene krivični postupak, podseća RTS.

Stručnjak Amnesti internešenela za Balkan Šan Džouns rekla je na desetogodišnjicu napada da je bombardovanje RTS bilo ratni zločin. Međunarodna organizacija za ljudska prava „Hjuman rajts voč“ saopštila je 2000. godine da nije bilo nikakvog opravdanja za bombardovanje zgrade Televizije.

UNS i Strukovni sindikat RTS-a: Devetnaest godina od ratnog zločina nad radnicima RTS-a

Udruženje novinara Srbije (UNS) i Strukovni sindikat Radio-televizije Srbije podsećaju da se 23. aprila u 02.06 sati navršilo 19 godina od ubistva 16 medijskih radnika u NATO bombardovanju RTS-a. Bombardovanjem RTS-a 1999. godine ustanovljena je praksa upotrebe vojne sile protiv medija u međunarodnim sukobima, uprkos tome što su oni civilni objekti i ne smeju biti vojni cilj.

Za ovaj ratni zločin do sada je jedino odgovarao tadašnji direktor RTS-a Dragoljub Milanović, koji je izdržao kaznu zatvora od deset godina jer nije preduzeo mere da se zaposleni RTS-a zaštite i evakuišu nakon pretnji da će zgrada biti bombardovana.

UNS i Strukovni sindikat RTS-a ističu da su sve značajne međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava osudile ubijanje civila u RTS-u, a da Amnesti internešenel nameran napad na zgradu RTS-a kao civilni objekat i ubijanje 16 medijskih radnika smatra ratnim zločinom.

UNS i Strukovni sindikat RTS-a podsećaju da je Evropska federacija novinara (EFJ) na Skupštini u Beogradu 2011. godine pozvala svoje članice da se pridruže obeležavanju 23. aprila, Dana sećanja na 16 medijskih radnika ubijenih u NATO bombardovanju RTS-a.

UNS i Strukovni sindikat RTS-a podržavaju i cene dosadašnji rad Komisije za istraživanje ubistava novinara i očekuje da će ona imati ključnu ulogu u rasvetljavanju svih okolnosti ubistva 16 medijskih radnika.

UNS i Strukovni sindikat RTS-a podržali su inicijativu Komisije da se od Komiteta za zaštitu novinara (CPJ) iz Njujorka zatraži da na svoju listu ubijenih novinara i medijskih radnika uvrsti i 16 radnika RTS-a.

Kako je za UNS potvrdio predsednik Komisije Veran Matić, CPJ Komisiji još uvek nije odgovorio na ovaj zahtev.

UNS i Strukovni sindikat RTS-a će nastaviti da traže da se imena naših kolega uvrste na listu ubijenih medijskih radnika.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend