27. avg 2021.

Od početka godine evidentirana 52 predmeta ugrožavanja bezbednosti novinara

Od početka godine evidentirana su 52 predmeta koji se odnose na ugrožavanje bezbednosti novinara, a prema oceni Republičkog javnog tužilaštva pozitivno je što su u svim predmetima preduzete hitne radnje i što je u 48 predmeta izvršilac identifikovan, saopšteno je.

Radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara (foto: Vlada Srbije)

U saopštenju nakon sastanka premijerke Ane Brnabić i ministarke kulture i informisanja Maje Gojković sa članovima Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara, navodi se da je od početka 2016. godine, od kada se vode posebne evidencije u toj oblasti, nešto više od 60 odsto slučajeva napada na novinare „konačno“ rešeno.

„Predsednica Vlade predložila je da se organizuje zajednički sastanak sa svim medijskim i novinarskim udruženjima, kako bi se još jednom razmotrili predlozi za izmenu Krivičnog zakonika koji se odnose na novinare i istakla da je jako važno da se ove parcijalne izmene i dopune usaglase i usvoje u što kraćem roku“, navodi se.

Zamenik Republičkog javnog tužioca Branko Stamenković obavestio je o aktivnostima tužilaštva u predmetima napada na novinare u proteklom mesecu i od početka ove godine. Stamenković se naročito osvrnuo na slučajeve novinara Milana Jovanovića, Jelene Zorić, Daška Milinovića i Marka Vidojkovića.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić predstavio je na današnjem sastanku Platformu za evidenciju napada i pritisaka na novinare, koja je izrađena u saradnji sa 10 medijskih i novinarskih udruženja, asocijacija i sindikata koji su se usaglasili o kategorijama i podkategorijama napada i pritisaka na novinare.

Planirano je da se Platforma popuni sa podacima o napadima i pritiscima na predstavnike medija koje imaju različita medijska i novinarska udruženja, kao i da se poveže sa SOS telefonom za prijave napada na novinare.

U saopštenju se kaže da je na sastanku bilo reči i o dešavanjima nakon odluke društvene mreže Tviter da pojedine medije označi kao „medije koji sarađuju sa Vladom“ i podsetili su da je Međunarodna federacija novinara još ranije osudila „takvo postupanje Tvitera“.

Oni su razgovarali i o posledicama koje je ta odluka izazvala u medijima, ocenjujući da veliku štetu nanosi targetiranje i kvalifikacija medija – i od strane medija i od strane političara, jer se time produbljuje verbalno nasilje.

Dogovoreno je da se sledeći zajednički sastanak održi 30. septembra.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend