23. apr 2021.

Odgovor Cenzolovke DVT-u: Zamagljivanje istine oko izuzetno važnog suđenja

Odgovor na reagovanje Državnog veća tužilaca povodom teksta „Zagorka Dolovac sprečila zamenika tužioca Predraga Milovanovića da brani presudu za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića od žalbi odbrane

A zašto proces za paljenje kuće Milana Jovanovića i Jele Deljanin stoji? (foto: Marko Risović / Cenzolovka)

Od Državnog veća tužilaca (DVT) se očekuje da se drži činjenica i da, kad reaguje na novinarske tekstove, to čini u interesu tačnog informisanja javnosti.

Jer, ko će da se drži činjenica i brani ih, ako ne upravo javno tužilaštvo čiji najviši predstavnici čine DVT?

Uprkos razumnom očekivanju, iz DVT-a je na tekst „Zagorka Dolovac sprečila zamenika tužioca Predraga Milovanovića da brani presudu za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića od žalbi odbrane“ stigla reakcija koja više liči na zamagljivanje istine nego na argumentovanu i otvorenu komunikaciju sa medijima.

Dopis DVT-a, naime, zamagljuje suštinu problema i poentu teksta Cenzolovke – da životno važna prvostepena presuda za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića dva meseca „skuplja paučinu“ na pisarnici suda, umesto da je uveliko, zajedno sa argumentovanim odgovorima tužioca na četiri žalbe odbrane, otpremljena u Apelacioni sud.

Reagovanje DVT-a objavljeno je 22. aprila na portalu Cenzolovke „Državno veće tužilaca: Nije sprečeno postupanje u predmetu Milana Jovanovića, naprotiv, nastavlja ga Apelaciono tužilaštvo“.

Krenimo redom:

 

1.

Tekst Cenzolovke ne bavi se implikacijama, kako navodi DVT, nego činjenicama.

Nismo „implicirali da je došlo do sprečavanja daljeg postupanja u predmetu oštećenog Milana Jovanovića, a protiv okrivljenog Dragoljuba Simonovića“, kako tvrdi DVT, nego smo javnost obavestili da je zamenik javnog tužioca Predrag Milovanović sprečen da odgovori na žalbe odbrane i da brani optužnicu koju je napisao, sa ciljem da presuda brzo postane pravosnažna. To piše i u naslovu teksta.

Na osnovu te činjenice, izneli smo jasan stav da to ugrožava presudu koja je ulila nadu javnosti u Srbiji da je pravda dostižna.

Podsećamo da je u pitanju jedan od najtežih zločina prema novinarima od kad je, pre 14 godina, bombama pokušan atentat na novinara Dejana Anastasijevića i da je jedan od retkih na pragu da bude pravosnažno rešen.

 

2.

Nije tačan navod DVT-a da se „postupanje javnog tužilaštva aktivno nastavlja od strane Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu“.

Naprotiv, do trenutka kada je izašao naš tekst nema nikakvog nastavka, a kamoli aktivnog, iz proste činjenice što predmet, nažalost, nije ni stigao do Apelacionog suda, pa ni do Apelacionog tužilaštva.

Da bi tamo stigao, potrebno je da ga sudija osnovnog suda pošalje, a sudija Slavko Žugić je otišao u penziju i predmet čeka da se s njim upozna neki novi sudija.

 

3.

Sledeća tvrdnja DVT-a: „Apelaciono javno tužilaštvo je jedino ovlašćeno za zastupanje podnete žalbe Drugog osnovnog javnog tužilaštva pred Apelacionim sudom.“

Nije jasno zašto DVT uporno zaobilazi činjenicu da je upravo zamenik javnog tužioca Predrag Milovanović napisao žalbu koju apelacioni tužilac treba da zastupa, kao i to koliko je bilo važno da tužilac koji je optužnicu pisao, koji poznaje predmet do detalja i zainteresovan je da ga dovede do pravosnažne presude – napiše i odgovore na žalbe branioca Apelacionom sudu.

DVT ovo mnogo bolje zna od novinara Cenzolovke. Ali zaobilazi da pomene.

 

4.

Činjenica je da se žalbe odbrane prvo prosleđuju osnovnom javnom tužilaštvu i da tužilac zadužen za predmet ima pravo da odgovori na žalbe odbrane.

Ne samo što je zamenik javnog tužioca Predrag Milovanović onemogućen da na žalbe odgovori, što bi povećalo šanse za brži put do pravosnažnosti, nego niko iz Drugog osnovnog javnog tužilaštva nije sada zadužen za taj predmet.

 

5.

Nije tačno da je javni tužilac Drugog osnovnog javnog tužilaštva Nebojša Popović pisao žalbu i podnosio žalbu na prvostepenu presudu, kako to DVT želi da predstavi, pa „naglašava“ da je žalba podneta na osnovu odluke javnog tužioca.

Isticanje formalnih okolnosti ko je potpisao odluku o žalbi služi da bi se kreirao pogrešan utisak da žalbu nije i najavio i napisao tužilac Milovanović.

 

6.

Ceo treći pasus reakcije DVT-a klasično je skretanje sa važnih pitanja i problema koje je Cenzolovka pokrenula u svom tekstu i ne bavi se nijednom činjenicom koja je u tom tekstu izneta.

Taj pasus niko ne može da razume ako nije detaljno upoznat sa unutrašnjim neslaganjima tužilaštva oko taktike postavljanja optužnice. Javnost svakako sa tim nije upoznata i to nije bio predmet novinarskog istraživanja.

Taj pasus služi da bi na kraju pisalo da je „zamenik Milovanović svojim dotadašnjim postupanjem ugrozio“ nešto.

Ovaj pasus pokreće novo važno pitanje: da li se neko preko leđa novinara Milana Jovanovića, kome je spaljena kuća, i protivno interesu javnosti da počinioci budu kažnjeni obračunava sa donedavnim zamenikom javnog tužioca Predragom Milovanovićem?

 

7.

Netačno je da je nova funkcija Predraga Milovanovića kao novoizabranog člana DVT-a „nespojiva“ sa vršenjem funkcije zamenika javnog tužioca. Zakon o Državnom veću tužilaca kaže da se zamenik javnog tužioca MOŽE osloboditi te funkcije dok je u DVT-u, ali ne i da to MORA biti učinjeno.

Ima primera da su članovi DVT-a nastavljali da rade na predmetima koji su im bili važni, a Predragu Milovanoviću je to pravo bez obrazloženja uskraćeno. Od šest novih izabranih članova DVT-a, samo su dva člana oslobođena vršenja funkcije zamenika javnog tužioca.

 

8.

Nije tačno ni da je odluka o „oslobođenju“ Predraga Milovanovića doneta jednoglasno.

Kao što je napisano u tekstu Cenzolovke, odluka je doneta većinom glasova. Pošto se Milovanović izuzeo od glasanja, nije ni mogla biti doneta jednoglasno.

 

9.

Začudo, iako je u pitanju suštinski nebitan podatak, nije tačno ni da je odluka o tome da Milovanović ne može da obavlja poslove zamenika javnog tužioca doneta na sednici održanoj 6. aprila.

Odluka je doneta, kao što i piše u tekstu Cenzolovke, na telefonskoj sednici 9. aprila.

Zabrinjava ova nepreciznost DVT-a u bazičnim podacima i pokazuje jednu nedopustivu nonšalanciju prema činjenicama. Što kada je tako važna državna institucija u pitanju, predstavlja i nepoštovanje javnosti.

Činjenica je da je 6. aprila zapravo održana konstitutivna sednica DVT-a, u prostorijama Republičkog javnog tužilaštva. Zanimljivo je da je tada, na konstitutivnoj sednici, i to pod tačkom razno, predsednica DVT-a Zagorka Dolovac predložila koja dva nova člana da se oslobode vršenja funkcije zamenika javnog tužioca.

Predložila je da jedan od njih bude tužilac Milovanović, koji je odmah i ukazao na to da je njegova profesionalna želja da ostane aktivan u predmetima koje zastupa, posebno naglasivši medijski slučaj paljenja kuće novinara.

 

10.

Činjenica je da je ubrzo, 9. aprila, održana vanredna sednica DVT-a i to telefonskim putem. Prva tačka dnevnog reda bila je odluka o oslobađanju Predraga Milovanovića od vršenja funkcije zamenika javnog tužioca, na predlog predsednice Dolovac. Ovaj predlog Zagorke Dolovac podržala je većina članova DVT-a. Tužilac Milovanović je ponovio istu primedbu.

 

+

Pozivamo Državno veće tužilaca da, u skladu sa zakonom i poslovnikom, na svom sajtu objavi zapisnike sa svih svojih sastanaka. To su javni dokumenti i treba da budu dostupni javnosti.

Uvek je bolje imati dokumente i činjenice pred sobom, manje bi se grešilo čak i u stvarima kao što su datumi.

Pre objavljivanja teksta Cenzolovka je poslala pitanja svim sagovornicima koji su relevantni za istraživanje o statusu i sudbini veoma važne presude za paljenje kuće novinara.

Svi su odgovorili, osim predsednice DVT-a Zagorke Dolovac, odnosno osobe koja je zadužena u njenom kabinetu za komunikaciju sa medijima.

Žalosno je da smo, umesto pravovremenih odgovora i otvorene, argumentovane komunikacije, tek nakon objavljivanja teksta dobili samo zamagljivanje činjenica i osnovnog problema o kome piše Cenzolovka.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend