Satira pred sudom: Bivši načelnik policije traži pola miliona zbog izmišljenog intervjua 
Surdulica: Izveštavanje u neprijateljskoj atmosferi, pod pritiscima, pretnjama i uvredama 
Stiven Kolber uživo optužio svoju matičnu kuću CBS za cenzuru i njihovo saopštenje bacio u đubre 
Prorežimski Alo i Zaple Media Group nastavljaju pohod na lokalne medije 
Savet za štampu: 25 medija prekršilo Kodeks učestvujući u kampanji koju je protiv Matića pokrenulo „Zlo doba“ 
Niškom operatoru Jotel, koji u ponudi ima i program N1 i Nova, ponovo su posečeni optički kablovi za koje vlasnik tvrdi da imaju važeće dozvole. Hiljade korisnika ostalo je bez interneta i televizije. Direkcija za izgradnju kao razlog navodi dugovanja - vlasnik tvrdi suprotno. Da li je u pitanju osveta zbog odbijanja da Jotel bude prodat Telekomu ili pravila koja važe samo za nepodobne?
Poslednje aktuelnosti vezane za slučaj ubistva Slavka Ćuruvije, koje su dovele u pitanje mnogo činjenica, donose još spornih detalja i novih pitanja u proces koji je i inače obeležen kontroverzama i, kako tvrde upućeni, opstrukcijama i skretanjima istrage i suđenja.
Policija je pronašla i odredila zadržavanje od 48 sati Vladanu Sretenoviću zbog napada na ekipu N1 kod tzv. Ćacilenda, prilikom čega je osumnjičeni polomio kameru i stativ. Tužilaštvo je zatražilo da se osumnjičenom odredi pritvor.
Kako i zašto vlast kroz filmove i novoosnovane medije brutalno targetira Verana Matića. "To je obrazac. Sledi nam pakao", kaže za "Vreme" predsednik Upravnog odbora ANEM-a.
Nakon prikazivanja uradka Centra za društvenu stabilnost na televizijama Prva, B92, Informer i Dokumentarna TV, nastavlja se medijska kampanja protiv Verana Matića, predsednika Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i člana Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG), putem novoosnovanih lokalnih medija i društvena mreža.
Opasno je i duboko uznemirava kada Vrhovni sud utvrdi ozbiljne propuste u oslobađajućoj presudi Apelacionog suda u procesu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. To nije samo borba porodice ili medijske zajednice, ona je važna i za građane. Kada pravda udari u zid, i javnost je uplašena, ističu sagovornici Cenzolovke iz međunarodnih organizacija koje godinama prate ovaj slučaj.
Tokom januara 2026. godine, Slavko Ćuruvija fondacija zabeležila je najmanje 160 verbalnih napada na kritički orijentisane medije i novinare, i to od strane najviših državnih i partijskih funkcionera koji nisu „mirovali” čak ni tokom novogodišnjih i božićnih praznika. Ovo je inače dvostruko veći broj nego u decembru, kada smo zabeležili 79 napada.
Nisam kriv i samo sam radio svoj posao - tim rečima branio se danas pred prekršajnim sudijom novinar portala Zoomer Darko Gligorijević koji je prošlog juna uhapšen na protestnom skupu u Studentskom gradu.
Učenik Pete gimnazije Lazar Zgonjanin koji je za televiziju N1 dao kritičko mišljenje o dodeli Svetosavske nagrade v.d. direktorki Danki Nešović mogao bi bude suočen sa disciplinskom kaznom udaljavanja iz škole, objašnjava advokat Saveta roditelja Pete beogradske gimnazije Goran Cvetković.
Odsek za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu najoštrije je osudio pretnje koje su u sredu upućene troje zaposlenih – šefici Odseka prof. dr Smiljani Milinkov, docentu dr Stefanu Janjiću i asistentkinji Kseniji Pavkov.
Vladimir Đukanović, advokat ministra kulture Nikole Selakovića, kaže da je uveren da će iz postupka izaći kao pobednici. Umesto da odgovori na pitanje, Đukanović se raspravljao sa reporterkom N1 i optuživao nas da smo "kriminalni medij".
Vladimir Đukanović tuži novinara Vuka Cvijića i traži 1,1 milion zbog objavljivanja službene beleške Slobodana Milenkovića, u kojoj se kaže da je poslanik SNS inspektoru nudio mito za zataškavanje slučaja Jovanjica. Tužilac insistira da se pregledaju integralni snimci gostovanja novinara na TV i uradi njihova transkripcija, razvlačeći tako postupak, iako je praksa da tužilac sam obezbedi transkripte
Povodom sve češćih napada i pritisaka kojima su u poslednje vreme izloženi novinari i novinarke, kao na primer i u nedavnom slučaju medijskog targetiranja Verana Matića, poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević upozorava da posao koji obavljaju i razlike u mišljenjima, uređivačkim politikama i načinima izveštavanja nikada ne mogu biti opravdanje za diskriminaciju, uznemiravanje, pretnje ili bilo koji vid nasilja jer to ugrožava i slobodu izražavanja i informisanja. Svi prijavljeni slučajevi pretnji i napada na novinare moraju biti jednako, neselektivno i nepristrasno istraženi i procesuirani, bez obzira o kom se novinaru, redakciji ili udruženju radi, ističe Antonijević.
U blizini Narodne skupštine i šatorskog naselja, takozvanog Ćacilenda, od marta 2025. je zabeleženo najmanje 35 napada na novinare, ukazuju podaci Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Od toga je 11 slučajeva završilo pred tužilaštvom. CINS je analizirao ove slučajeve i uspeo da identifikuje neke od onih koji su se sukobili sa novinarima, a za koje javnost do sada nije znala.
Tokom jučerašnjeg incidenta u Novom Sadu verbalno je napadnuta i ekipa TV Nova, a reporterka ove televizije, Sanja Ignjatović Eker, u razgovoru za N1 rekla je da je policija reagovala na napade koje su pretrpeli studenti i aktivisti tek nakon što su videli televizijsku ekipu. Kako je objasnila, ponašanje policajca prema njoj bilo je iznenađujuće i krajnje neprofesionalno, s obzirom na to da je TV ekipa na licu mesta radila isključivo svoj posao.
Uredniku i novinarki KRIK-a, Stevanu Dojčinoviću i Bojani Pavlović, sudija je u prethodnom postupku rekla da nemaju obavezu da se pojavljuju na sudu, pošto su ranije dali iskaze. Ali je sada objasnila da moraju ponovo da dođu zato što su postupci sada spojeni i formalno kreću iznova. Novinare je tužila sudija Dušanka Đorđević zajedno sa svojim suprugom i traže zatvor i zabranu bavljenja profesijom
Komisija za istraživanje ubistava novinara podržava zahtev za utvrđivanje disciplinske odgovornosti troje aktivnih sudija Apelacionog suda - Dušanke Đorđević, Marka Jocića i Dragana Ćesarovića, zbog bitnih povreda krivičnog postupka prilikom donošenja oslobađajuće presude u slučaju teškog ubistva novinara Slavka Ćuruvije, što je utvđeno i presudom Vrhovnog suda.
Posle oslobađanja okrivljenih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, što je bila odluka Apelacionog suda, Vrhovni sud utvrdio je da tokom tog postupka tvrdnje svedoka ili nisu uzete u obzir ili su tumačene na način koji nije odgovarao činjenicama. To nije uticalo na samu presudu, odnosno na činjenicu da iz ugla Apelacionog suda okrivljeni nisu krivi za ubistvo. Iz tog razloga Jelena Ćuruvija, ćerka Slavka Ćuruvije, podnela je Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti odredbe kojom se onemogućava žalba u drugom stepenu, kao i disciplinske prijave protiv sudija koje su glasale za oslobađanje okrivljenih.
O inicijativi Ustavnom sudu kojom traži ocenu zakona koji onemogućava preispitivanje oslobađajuće presude Apelacionog suda za ubistvo njenog oca, i disciplinskim prijavama protiv sudija Apelacionog suda koji su povredili zakon, govori Jelena Ćuruvija
Jelena Ćuruvija Đurica i Slavko Ćuruvija fondacija podneli su disciplinske prijave Vrhovnom savetu sudstva protiv troje sudija Apelacionog suda iz veća koje je, kako je utvrdio Vrhovni sud, donelo nezakonitu presudu kojom su oslobođeni okrivljeni za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Predata je i inicijativa Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti zakonskih odredaba koje ne dozvoljavaju žalbu na preinačujuću oslobađajuću presudu, čak i ako se utvrdi - kao što je ovde slučaj - da je ona doneta uz povrede zakona
