20. dec 2017.

Presing nad novinarima

Da li je Jugoslav Ćosić, u Pressingu TV N1, bio preoštar prema Draganu Đilasu, budućem kandidatu za gradonačelnika Beograda?

Burna polemika na društvenim mrežama, u prvi plan, izbacila je još jednu od mnogobrojnih šizofrenosti medijske scene u Srbiji.

Ovoga puta, u epicentru je ono malo medija i novinara koji nisu pod kontrolom vlasti i njihov odnos prema opozicionim liderima i strankama.

Bivši čelnik Beograda i Demokratske stranke je dugo odsustvovao iz javnosti. U prethodnih nekoliko godina, bavio se uglavnom košarkom i klonio se politički intoniranih izjava.

Pre toga, Đilas je bio izložen klasičnom naprednjačkom “skriningu”. Provlačen je kroz “toplog zeca” tabloida, Pinka i medija naklonjenih naprednjačkom režimu gotovo svakodnevno. Kao ilustracija klasičnog medijskog linča, svojevremeno je priređena i izložba sa stotinak naslovnica posvećenih Đilasu, na kojima je bilo i zaista pravih gadosti koje su duboko zalazile čak i duboku u privatnost čoveka, koji je, kakve li ironije, dugo bio optuživan da upravo on drži pod kotrolom veći deo medijske scene.

Ćosićev izbor

Đilas je u Pressingu morao da govori o temama koje je dugo ignorisao, od platana, navodnih dugova koje je ostavio iza sebe, imovnog stanja i navoda da je za vakta Demokratske stranke višestruko uvećao prihode svoje private firme, do, po Ćosićevoj oceni, bahatog ponašanja prema novinarima.

Jugoslav Ćosić je mogao da bira. Da je izostavio neka pitanja koja se provlače kroz – doduše, istina je – tabloidne medije, što mu je uljudno zamerio i sam Đilas, bio bi izložen ne samo napadima vladajuće stranke (mada i ovako sumnjam da će ga AV zaobići na već, iz Moskve, zakazanom obraćanju naciji), već i kritici onih koji bi da uklone Malog&comp. ali svojim kandidatom.

SNS zapravo pokušava da obesmisli i ono malo profesionalnog novinarstva koje je u Srbiji opstalo jer najbolji način da obesmisliš neki medij i poljuljaš poverenje konzumenata je da uskratite tu “drugu stranu” bez koje je granica između novinarstva i propaganda veoma tanka.

Na drugoj strani, bila je opcija da svoj politički hard talk show, specijalno za ovu priliku, umije i pusti Đilasa da, u formi fingiranog dijaloga, izdeklamaju svoj program za budućeg gradonačelnika.

Šta je Ćosić izabrao i koliko je uspeo u svojoj nameri, prosudiće najbolje gledaoci.

Đilas, videlo se jasno, nije bio oduševljen izborom pitanja ali je ipak, što je novina u njegovom ponašanju, uspeo da iskontroliše svoj karakter i nije upao u otvorenu svađu sa voditeljem što bi Đilas od pre pet godina sasvim sigurno učinio.

Sa kakvim je osećajem izašao iz studija, može samo da se nagađa, ali su njegove pristalice i simpatizeri osuli po društvenim mrežama drvlje i kamenje i po Ćosiću i po TV N1. Bilo je tu svega i svačega, od pristojnih kritika do uvreda i opaski u stilu “da li bi tako razgovarao sa Vučićem”.

Nije nikakva tajna da većina u opoziciji nije zadovoljna tretmanom u “nezavisnim” medijima. Sukob izmedju Danasa i Radulovićevog DJB, recimo, traje mesecima, bez da mu se nazire kraj. Lider Dosta je bilo, pre toga, vodio pravu rovovsku bitku sa redakcijom na srpskom jeziku Dojče vele, a bilo je i varničenja na relaciji Saša Janković – Danas.

No, da ne budem pogrešno shvaćen, kamo sreće da je među nezadovoljnicima samo nekoliko pobrojanih. Generalni stav prema medijima koje ne kontrolišu naprednjaci možda je najbolje ilustrovao Zoran Živković, predsednik Nove stranke. On je, nedavno, javno lansirao ideju o stvaranju baš “opozicionog medija”, nešto poput Radio Fokusa, misleći pritom na emisije tipa “Radikalski talasi”.

Novinari, ono malo što je ostalo u ovim slobodnim medijima, sa svoje strane, da su hteli da se bave propagandom umesto svojim poslom, ne bi tu bili gde jesu, već na Pinku ili u informeru. Slabo plaćeni, izmoreni, i sami pod velikim pritiskom, izloženi često i javnim prozivkama i osornim odnosom aktuelne garniture, nemaju često baš puno “razumevanja” za one koji treba da im vrate dostojanstvo…

Svi se sećamo tog radija, u kome je, btw, radila neko vreme i Ksenija Vučić. Program je bio zasnovan na uključenjima slušalaca i bespoštednoj kritici tada aktuelnog režima pri čemu sagovornici, uglavnom, nisu baš birali reči.

Ovakvo razmišljanje se može osuđivati i nuditi kao dokaz da ni vlast ni opozicija i dalje ne razumeju ulogu medija. Zbog prethodnog iskustva od bar 17, ako ne i više godina, i međusobno, u velikoj meri, izgubljenog poverenja, teško da se, sa novinarske strane, može dovesti u pitanje ispravnost ovakve kritike.

Položaj opozicije, mora da se prizna, prilično je frustrirajući. Sabijeni u mišju rupu, sa simboličnom minutažom na Javnom servisu i gotovo bez pristupa ostalim nacionalnim emiterima, bez mogućnosti da se čuje njihov glas, osim na društvenim mrežama, pod svakodnevnom baražnom vatrom tabloida, jedva dočekaju da se pojave, recimo na TV N1 ili daju intervju Danasu, a tamo ih sačeka gomila pitanja, ne o vlasti, što bi oni najvoleli, već nimalo prijatno pretresanje njihovih problematičnih stavova ili ponašanja.

Novinari, ono malo što je ostalo u ovim slobodnim medijima, sa svoje strane, da su hteli da se bave propagandom umesto svojim poslom, ne bi tu bili gde jesu, već na Pinku ili u informeru. Slabo plaćeni, izmoreni, i sami pod velikim pritiskom, izloženi često i javnim prozivkama i osornim odnosom aktuelne garniture, nemaju često baš puno “razumevanja” za one koji treba da im vrate dostojanstvo i mogućnost da se u normalnim uslovima bave svojim poslom. U neke od “spasioca”, iskustvo ih uči, i nemaju baš mnogo poverenja jer ih poznaju iz prethodnog života.

SNS obesmišljava profesionalno novinarstvo

Novinari, ovi o kojima je reč, bore se i sa svojim demonima. Potpuno su svesni demokratskog kapaciteta Vučićeve napredne vlasti i činjenice da aktuelna vlast u njima vidi arhineprijatelje, izdajnike, strane plaćenike…

Đilas, videlo se jasno, nije bio oduševljen izborom pitanja ali je ipak, što je novina u njegovom ponašanju, uspeo da iskontroliše svoj karakter i nije upao u otvorenu svađu sa voditeljem što bi Đilas od pre pet godina sasvim sigurno učinio.

Ipak, da li to znači da moraju da gaze po osnovnim profesionalnim standardima, prećutkuju ili žmure pred nepodopštinama ili nesposobnošću onih koji su sa druge strane? Setite se samo Danice Vučenić koja je odlučila da ode sa RTV Vojvodine onog trenutka kada je bojkot naprednjaka pretio da uništi smisao emisije koju je vodila. Ko poznaje Vučenićevu, zna koliko je za nju taj odlazak iz novinarsta i forme intervjua, koji je ona decenijama negovala, bio bolan. Ipak, odlučila je da pre svega zaštiti svoj profesionalni integritet tako što će dati otkaz.

Baš u Pressingu je moglo najbolje da se vidi šta je cilj Srpska napredna stranka kada bojkotuje “američku televiziju” i većinu ostalih slobodnih medija. Oosim nemuštosti i nespremnosti njenih čelnika da odgovaraju na mnogobrojna neprijatna pitanja, SNS zapravo pokušava da obesmisli i ono malo profesionalnog novinarstva koje je u Srbiji opstalo jer najbolji način da obesmisliš neki medij i poljuljaš poverenje konzumenata je da uskratite tu “drugu stranu” bez koje je granica između novinarstva i propaganda veoma tanka.

Uz ogradu da je svaka generalizacija duboko pogrešna, ovaj nimalo jednostavan odnos slobodnih medija i opozicionih političara, koliko god da to nije dobra praksa ni u životu, a kamo li u novinarskom tekstu, možda najbolje može razjasniti jedno pitanje: da Jugoslav Ćosić, recimo, svake druge nedelje ima priliku da ugosti ako ne Aleksandra Vučića, a ono bar prvu naprednjačku garnituru, recimo Nebojšu Stefanovića, Aleksandra Vulina, Martinovića ili Milenka Jovanova, da li bi iko postavljao pitanje sa početka teksta?

Mislite o tome.

9 komentara za: “Presing nad novinarima

  1. Lajla

    Cinjenica je da su i nezavisni novinari i opozicija, a ponajvise gradjani koji nisu pristalice ove vlasti, potpuno sabijeni u misju rupu. Tim pre bi se ocekivalo da jedni drugima pruze podrsku i prostor za slobodu izrazavanja. Stil Jugoslava Cosica mi se ipak, ni ranije nije dopadao, a sada podseca na iskljucivost i tvrdoglavo isterivanje nekakvog pressing principa, koji je i inace diskutabilan, po cenu pokopavanja kakve-takve opozicije… Cini se da bi svi mi voleli da se ova tiranija okonca, al po mogucstvu nikome da ne pomognemo, nikoga da podrzimo, vec da trazimo dlaku u jajetu svemu i svakome – blago Vucicu sa nama ovakvima!

    20. dec 2017. at 10:48
  2. Misa pop

    Zasto Jugoslave, aman zasto brate slatki? Zasto bre pljujes po hlebu koji kusas? Sta sve moze da uradi par nezgodnih pitanja bez protokola i vidi mu … u slamenom sesiru pitanja koja se nisu svidjala Djilasu? Platani. Kakve veze ima Djilas sa platanima? Covek licno nije poseko ni jedno stablo, to sto je secu potpisao i odobrio, to je zbog mamorluka. Uhvatili ga rano ujutru pre jutarnje kafe, a tek je bilo pet do dvanaest. Dug Beograda. Kakve veze ima Djilas sto je tamo neki Beograd dugovao milijardu i kusur evrica? Sto sad on mora da odgovara o dugu Javnih preduzeca, dugu prema trudnicima, dugu za most bez kraja, za koji se zna odakle polazi, ali se nezna gde zavrsava, most ciji je metar kubni betona skuplji nego svetog Petra kajgana? Truli podzemni kontejneri. Aman pa nije ich pravio ni postavljao Djilas licno, doduse radi je to njegov prijatelj ali je to tebelo i naplatio, a to sto su satruli, pa i nisu pravljeni da budu vecni. Ne zalim ja Djilasa vec Vukasina Obradovica koji roni svoje gorke suze nad Djilasom, koji nemoze da prezali nesportski faul krivonogog Cosica nad draganom Djilasom, jao tugo i Bogu si teska.

    20. dec 2017. at 11:08
    • Mali - zakon

      Znaci, iz Vaseg komentara sledi da je Mali zakon. Malo po malo, prodje mandat, a nista ne uradi…u zemlji. I zato je precutno pohvaljen.
      Djilas je, izgleda, najvise kriv sto je gradio po Beogradu, a trebalo je mozda da ulaze u strane zemlje…recimo u Bugarsku. Ili u novogodisnju rasvetu.
      Bravo za Vas!

      20. dec 2017. at 17:33
    • Vesna

      Misa pop – Blago Vama… Nepodnošljiva lakoća površnog zaključivanja.

      22. dec 2017. at 09:57
  3. svetlanast.

    Bilo bi naivno poverovati da se razgovor Djilasa i Cosica samo tako „otrgao“ kontroli.Podcenili bi novinara Cosica i politicara Djilasa.Cosic bi izgubio pravo da na slican nacin sutra razgovara sa SNS-ovicma /kada sakupe hrabrost da sednu za sto sa njim/, ali i pravo da nastavi istim tonom kada Djilas i demokratska opozicija dodju na vlast.Sta je pokazao Djilas? Pokazao je da je postao tolerantniji, da je spreman da odgovori na bilo koje /neprijatno/ pitanje, priznao je gde je i sta pogresio.Jedino sto je nepopravljivo su poseceni platani.Dobar intervju,dvojice uspesnih ljudi, svako u svom poslu.

    20. dec 2017. at 13:58
  4. Mali izviđač

    Ruku na srce .Zaista je Jugislav bio preoštar . Meni lično je bio shvatljiv. Pitanja koja je postavljao otklonile su mnoge sumnje i pokazala vrednisti Dragana Đilasa…Možda je sama formulacija pitanja mogla biti „mekše“postavljena poput onog o luci BG.Moram dodati,iako vas vlast napada,čak i N1 je puno „hrabriji „prema opoziciji !

    20. dec 2017. at 15:51
  5. Zoran Živković

    Gospodin Vukađin Obradović je apsolutno pogrešno protumačio moje razmišljanje o otvaranju OPOZICIONOG RADIJA ili medija druge vrste koji bi permanentno bio kontrola vlasti, bez obzira ko je trenutno u mandatu. Niti sam pomenuo Fokus radio, niti Radikalske talase, pa je jako neobično da gospodin Obradović procenjuje da sam ja mislio na njih. Potpuna besmislica. Srbiji je neophodan set medija koji bi UVEK bili u ulozi kontrole delovanja bilo koje aktuelne vlasti.

    20. dec 2017. at 19:36
    • Pritajeni Jugoslav, skriveni Đilas

      Osim što jedino u periodu od 2000. do 2004. vlast nije bila dovoljno „aktuelna“ da biste, kada ste lično bili u prilici, postavili zakonski okvir za to što sada zagovarate.

      24. dec 2017. at 02:51
  6. Djole

    Ova situacija dobro pokazuje problem sa našim mentalitetom. Potpuno normalan intervju, oštar u granicama kulturnog, čak se Điki dobro pokazao i izvukao solidno. Međutim, oni koji bi da ga dovedu umesto SNS-a pokazuju da nisu ni po čemu različiti od ovih što su na vlasti. Ne dozvoljava se kritika, svako nezgodno pitanje je neopravdan napad, novinar ga „mrzi“. Govori se o neslobodi medija kad su mediji u službi protivnika ali ne i kad su kritični prema nama. E onda treba da novinari ćute i da budu fini i ponizni, da cene sagovornika. To je ista psihologija koja je na delu i kod SNS-a. Naravno da nema boljitka u državi kad su i oni koji su za SNS i oni koji su protiv mentalitetom slični. A Đilas koji je takođe uzeo pare preko leđa naroda dok je bio u vlasti, sad je odjednom heroj, mesija, oslobodilac u koga se ne sme sumnjati, kome se sve treba zaboraviti. Ma kakvi zaboraviti. Ničega nije ni bilo!

    20. dec 2017. at 23:13

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend