19. feb 2020.

Proroci iz Nemanjine

Pres-kliping ministra odbrane Aleksandra Vulina sastavljaju ili vidovite osobe ili obaveštajna služba.

Teško je setiti se treće opcije. Kako drugačije objasniti to što je ministar javno napao svog prethodnika Dragana Šutanovca zbog stavova u tekstu koji nikada nije objavljen. To mogu samo osobe sa sposobnošću čitanja misli ili osobe sa sposobnošću čitanja tuđih mejlova.

I dok javnost (da li i tužilaštvo?) nagađa kako je Vulin došao do sadržaja neobjavljenog teksta, valja podsetiti da to nije usamljen slučaj intuitivnosti visokih zvaničnika vladajuće koalicije. Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, sredinom prošle godine nije ni krio da je imao uvid u internu komunikaciju redakcije televizije N1.

Čak se i hvalio, misleći da time što obelodanjuje da unutar N1 postoji komunikacija između novinara i urednika umanjuje autentičnost priča koje objavljuju. Nebojša Stefanović je 2016. godine sa zavidnom preciznošću pogodio o čemu će Vukašin Obradović, tada predsednik NUNS-a, govoriti na konferenciji za medije, dan pre nego što će ova biti održana.

Međutim, za većinu paranormalnih fenomena postoji zdravorazumsko objašnjenje. Mere nadzora, u koje spada i nadzor elektronske komunikacije, sprovode istražni organi (policija i službe) isključivo na osnovu sudskog naloga.

Takav mehanizam je uspostavljen kako bi se osiguralo da se privatnost ljudi grubo narušava isključivo zbog bezbednosnih razloga. Ipak, kada se pogledaju podaci o broju predloga za sprovođenje mera nadzora, shvati se da mehanizmu treba podmazivanje. Ili remont. Jer ako BIA kaže da je u 2018. godini bilo 262 predloga za sprovođenje mera nadzora, a Viši sud koji ih odobrava kaže 166, onda je jasno da stvari ne idu strogo po zakonu. A oni koji na to treba da ih podsete, od skupštinskog odbora do Zaštitnika građana, to očigledno ne žele.

Kada se podaci o vidovitosti funkcionera i liberalnom tumačenju propisa o nadziranju komunikacije ukrste sa neskrivenim animozitetom koji vlast gaji prema medijima koje ne kontroliše – do zaključka nije teško doći.

Između ostalog i zbog toga što takav aranžman nije preterano originalan. Ali zato ume da bude jako opasan. Bolji primer od Slavka Ćuruvije nije potreban.

Opet, zaključci umeju da prevare. Moguće da odgovor na pitanje odakle Vulinu neobjavljen tekst nije ni približno toliko zlokoban. Moguće da se radi o nečemu sasvim trivijalnom. Ministarstvo je u prvi mah reklo da je u pitanju gruba greška PR službe, ali nisu objasnili kako se to greškom pogodi sadržaj neobjavljenog teksta. Bez tog objašnjenja vraćamo se na dilemu s početka teksta.

Komentar redakcije lista Danas

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend