03. maj 2020.

Rad bez ugovora, pritisci i epidemija lažnih vesti

Trećeg dana maja obeležava se Svetski dan slobode štampe, koji je ustanovljen 1993. godine na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN) sa ciljem podizanja svesti o značaju slobode medija kao i podsećanju vlada država da je njihova dužnost da poštuju i podržavaju pravo na slobodu izražavanja koje je zagarantovano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima.

Prema rečima generalnog sekretara UN-a Antonia Guteresa, kako se pandemija virusa COVID-19 širila svetom, javila se i druga pandemija koja je u stalnom porastu – dezinformacije, štetni saveti o zdravlju i “podivljale” teorije zavere. Dodaje u izjavi na sajtu organizacije da su u takvoj pandemiji mediji najbitniji jer u načelu moraju objavljivati analize i vesti koje su zasnovane na činjenicama – potvrđenim i naučno dokazanim:

Mediji obezbeđuju protivotrov. – stoji u izjavi generalnog sekretara UN na sajtu organizacije.

Nedavno je tim sajta Fakenews.rs objavio prvu obimnu studiju o lažnim vestima u domaćim medijima tokom epidemije, prema kojoj su za mesec dana (12.03. – 12.04.) pronađena 43 lažna narativa i to je preneto čak 241 put u domaćim i tradicionalnim medijima. Samo na Fejsbuku, taj isti sadržaj podeljen je više od 220.000 puta. Kako prenosi Vreme, najveći broj lažnih vesti nastao je u Srbiji, čak 71 posto objavljenih sadržaja. Teme su bile opšta situacija sa virusom u Srbiji, lažne vesti o događajima u Kini, Italiji i SAD-u, kao o situaciji na lokalu – u Somboru, Novom Sadu i Valjevu.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić u izjavi za Tanjug koju je preneo RTS, čestitao medijima u Srbiji Svetski dan slobode medija i najavio je izradu platforme za prijavu napada na novinare nakon ukidanja vanrednog stanja:

Cilj je da sve pritužbe budu evidentirane na jednom mestu da bi Zaštitnik građana mogao da pokrene zakonsku inicijativu pred nadležnim organima kako bi prava medijskih radnika u potpunosti bila zaštićena.

Najveći broj pritužbi novinara instituciji Ombudsmana (zaštitnika građana) odosi se na njihov ekonomski položaj, rad bez ugovora o stalnom zaposlenju, nemogućnost podizanja kredita u banci, neisplaćenih honorara. Inače, platforma za prijavu napada na novinare već godinama postoji na sajtu Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i napravljena je u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja, a osim obrasca za online prijavu napada na novinare postoji i baza.

Na nedavno objavljenoj rang-listi slobode medija Reportera bez granica, Srbija je u ovoj godini pala za tri mesta te je na 93. mestu od 180 država. Najbolje je plasirana Slovenija (34. mesto), potom Rumunija (47.). Bosna i Hercegovina i Hrvatska su napredovale i imaju skok od pet mesta, te su na 58. i 59. mestu po indeksu slobode medija.

Na samom početku pandemije, Reporteri bez granica su u svom godišnjem izveštaju zaključili da vlasti mogu zloupotrebiti činjenicu da je javnos potresena i uplašena i da protesti ne dolaze u obzir, te su počeli sa uvođenjem mera koje ne bi bile moguće u normalno vreme.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend