02. dec 2022.

Reporteri bez granica: Slavkovoj porodici je potrebna pravda! Bez pravde za Ćuruviju Srbija ne može da ide dalje

Evropska federacija novinara, Reporteri bez granica, Međunarodni institut za štampu i druge institucije i organizacije iz Evrope i sveta snažno podržavaju da se ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije, posle više od 23 godine, konačno brzo pravosnažno okonča

Frane Maroević, Pavol Salaj, Maja Sever (kolaž: Cenzolovka)

U Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za Cenzolovku potvrđuju da će prisustvovati javnoj sednici koja u Apelacionom sudu počinje u ponedeljak.

Iz Evropske federacije novinara (EFJ) najavljuju da će pažljivo pratiti slučaj za koji Maja Sever, predsednica EFJ, kaže da je „jeziv”.

Koliko je još „odlaganja” prihvatljivo? Prošlo je vreme čitave jedne generacije. Potrebno nam je rešenje što je pre moguće. Slavkovoj porodici je potrebna pravda (Pavol Salaj, Reporteri bez granica)

Pavol Salaj iz Reportera bez granica (RSF) poručuje: „Ubistvo novinara ne može proći nekažnjeno u evropskoj demokratskoj zemlji.”

„Ubistvo novinara je najekstremniji oblik cenzure, kako je to rekao Bernard Šo. Predstojeće suđenje će pokazati da li se Srbija pridržava vrednosti demokratske Evrope. To je još važnije u kontekstu tekuće borbe Ukrajine protiv ruske agresije, a za evropske vrednosti. Slavko Ćuruvija je takođe ubijen u kontekstu rata na Kosovu, mrlje na istoriji Srbije”, ističe Salaj.

Hipoteka nekažnjenog ubistva novinara i izdavača Slavka Ćuruvije gotovo četvrt veka opterećuje celo društvo. Ako je neko pomislio da će vlast, a posebno Aleksandar Vučić, koji je još 2013. godine obećavao da će dati ostavku ako se slučaj ne reši, pukim obećanjima skinuti strašnu odgovornost sa sebe, i u domaćoj i u međunarodnoj zajednici, prevario se.

Maja Sever (foto: lična arhiva)

Vrh političke vlasti ima najvišu odgovornost

„Pozivamo Apelacioni sud da potvrdi prvostepenu presudu. Osuđujuće presude optuženih moraju biti potvrđene. Ovo je i test nezavisnosti srpskog pravosuđa. Očekujemo da ga uspešno položi. Evropa gleda”, kaže Salaj iz RSF. „S jedne strane kažemo da je odložena pravda – uskraćena pravda. S druge strane, bolje ikad nego nikad. Ali pitanje je koliko je još ’odlaganja’ prihvatljivo. To odlaganje u slučaju ’Ćuruvija’ postaje nikad. Prošlo je vreme čitave jedne generacije. Potrebno nam je rešenje što je pre moguće. Slavkovoj porodici je potrebna pravda. Srpski novinari koji nastavljaju Slavkovo nasleđe moraju da vide da se zločini kažnjavaju. U suprotnom, moraće da se bore sa čuvenim ’efektom hlađenja’. Mrzitelji novinarstva treba da osete ’efekat hlađenja’ i on mora da ih odvrati od napada na novinare. Srbija treba da ide dalje i da gradi zdravu demokratiju. To je nemoguće bez pravde za Slavka Ćuruviju”, kaže Pavol Salaj iz RSF.

Političko ubistvo, kakvo je ubistvo Slavka Ćuruvije, a posebno otezanje da se pravosnažno okonča osuđujućom presudom, za sobom povlači najvišu odgovornost vrha političke vlasti.

Zastrašujuće je to sve. Čovek se smrzne samo dok sluša vaše pitanje. Pitanje nekažnjavanja zločina uopšte, a posebno zločina prema novinarima, vrlo je opasno (Maja Sever, EFJ)

„Naravno, odgovornost je na vladi, vlasti da vode borbu protiv nekažnjivosti ubistava i napada na novinare. Na kraju krajeva, zaštita ljudskog života je jedna od njihovih najosnovnijih odgovornosti, kao i da obezbede zadovoljenje pravde”, kaže za Cenzolovku Frane Maroević, izvršni direktor Međunarodnog instituta za štampu (International Press Institute – IPI), sa sedištem u Beču.

Maroević ocenjuje da je ovaj slučaj izuzetno važan jer će „pokazati da će se ubice novinara suočiti sa pravdom, bez obzira na to koliko je vremena prošlo”, ali ističe i da rezultat stiže jako sporo. Na pitanje Cenzolovke da li podržava brzo izricanje pravosnažne presude, kaže:

„Gledajući iz ugla da je Slavko Ćuruvija ubijen ispred svog doma pre skoro 30 godina, ovo nije brz rezultat. Bitno je da se ovo suđenje brzo i konačno završi i da ubice Slavka Ćuruvije budu osuđene, kažnjene i da izdrže punu kaznu.”

Maroević ističe značaj Komisije za istraživanje ubistava novinara, ali i činjenicu da ni druga dva ubistva novinara nisu rešena.  „Srbija je napravila važan korak u okončanju nekažnjivosti ubistava novinara osnivanjem Komisije za istraživanje ubistava novinara, koja je ponovo otvorila istrage o smrti Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Dade Vujasinović́. Završetak suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije trebalo bi da posluži i kao podsticaj da se okončaju istrage u druga dva slučaja”, kaže za Cenzolovku izvršni direktor IPI.

Pavol Salaj (foto: Ctibor Bachraty/Biela vrana)

SVE JE OVO PREVIŠE MUČNO I PREDUGAČKO

Cenzolovka: Da li će EFJ poslati predstavnika da prati suđenje na Apelacionom sudu?

Maja Sever: To je dobar predlog, čuću se sa kolegama koji su članovi EFJ iz Srbije. Osobno bih mogla doći, ali ne znam da li mogu da stignem u ponedeljak. Ovde u Hrvatskoj imamo praksu da prisustvujemo suđenjima. Znam da je to dosta važno i ima dosta jak učinak.

Mora se u pravosuđu napraviti nekakav napredak. Sve je ovo predugačko, premučno, predugačak period da se rasvetli ubistvo novinara. Šta će to u ovom trenutku značiti? Da li će i ova presuda značiti kretanje napred, raskid sa politikama devedesetih? Nisam sigurna. Hvala što me i ovim razgovorom uvlačite u ovu temu. Sigurno ću je pratiti.

Nekažnjivost zločina vodi u drugi zločin

Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara, u razgovoru za Cenzolovku i na molbu da oceni značaj suđenja u kome se sudi predstavnicima onog dela države koji je odgovoran i za druga politička ubistva, atentat na premijera, ratne zločine, kaže:

„Zastrašujuće je to sve. Čovek se smrzne samo dok sluša vaše pitanje. Pitanje nekažnjavanja zločina uopšte, a posebno zločina prema novinarima, vrlo je opasno i EFJ se zaista aktivno bori protiv toga. Nedavno smo obeležavali Impuniti day (Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina, prim. nov.), apelovali na sve moguće institucije, donositelje odluka da se slučajevi rešavaju. Objavili smo video u kome sam podsetila da je naš novinar Jutarnjeg lista Dušan Miljuš pre 14 godina prebijen, premlaćen, polomljen. Sam počinitelj je uhapšen, ali nalogodavci nikad nisu otkriveni. To je baš zastrašujuće.

Ovo je još gore. Ne samo u Srbiji već u svim zemljama gde su se ikada dogodila ubistva novinara, izuzetno je važno da dobiju sudski epilog. Bez toga se dalje šalje snažna poruka o nekažnjivosti tih zločina. To je zelena karta, samo tako, nastavite dalje. Nekažnjivost zločina vodi u novi zločin.

Odgovornost je na vladi, vlasti da vode borbu protiv nekažnjivosti ubistava i napada na novinare. Na kraju krajeva, zaštita ljudskog života je jedna od njihovih najosnovnijih odgovornosti, kao i da obezbede zadovoljenje pravde (Frane Maroević, IPI)

Dok se tome ne stane na kraj, počev od pretnji, vređanja, govora mržnje, znamo to iz slučajeva poput Dafne Karuane Galicije, dok se ne dođe do sudske presude i u slučajevima koji nisu tako strašni kao ubistvo novinara, taj začarani krug i crni niz neće stati. Zato je izuzetno važno da se zločini procesuiraju, a ne da se na to čeka 23 godine.”

Predsednica Evropske federacije novinara ističe da je rešavanje svakog zločina preduslov za svako društvo „da može ići napred, svaki zločin mora biti rešen”.

„Kroz svoj novinarski rad progovarala sam o zločinima na svim stranama i zbog toga bila napadana. Smatram da svaki pojedinac, svako društvo, mora pogledati prvo unutar sebe, malo rekapitulirati, odgovarati za učinjeno zlo i tek onda može ići zdrave glave napred. Pogotovo na našim prostorima to se napada kao antidomoljubno, videla sam to jako dobro na svojoj koži. Mislim da je govoriti o tim stvarima, naprotiv, jako domoljubno, jer se tako gradi zdravo društvo u kom će pojedinci živeti zdravo, normalno i mirno”, kaže Maja Sever.

U obe dosadašnje prvostepene presude za ubistvo Slavka Ćuruvije kaže se da su naručilac i neposredni izvršilac ubistva N. N. lice, iako je optužnica vrlo jasna i potkrepljena svim mogućim dokazima koji su se mogli pribaviti, s obzirom na to da je pisana 15 godina nakon samog ubistva i da se suočavala sa brojnim opstrukcijama, poput zastrašivanja svedoka.

Frane Maroević (foto: Facebook – Micky Kroell – OSCE)

Kakav je kvalitet presude u kojoj su značajni delovi nepoznati?

„To ne može biti dobro. Stvari se moraju pravedno završiti, presuditi do kraja, imenom i prezimenom. Jer neko jeste to naručio. Ovakve neotkrivene i nedefinisane stvari čine da dublje upadamo u sve težu situaciju. To nisu stvari izvedene na čistac. Teško je nastaviti dalje sa presudom u kojoj imamo puno N. N. lica”, ocenjuje Sever.

Pozivamo Apelacioni sud da potvrdi prvostepenu presudu. Osuđujuće presude optuženih moraju biti potvrđene. Ovo je i test nezavisnosti srpskog pravosuđa. Očekujemo da ga uspešno položi. Evropa gleda (Pavol Salaj, RBG)

Apelacioni sud u ponedeljak, 5. decembra, počinje sa javnom sednicom koja će trajati nekoliko dana, a na kojoj će biti saslušane žalbe tužioca i odbrane na prvostepenu presudu donetu pre godinu dana. Osuđeni su najviši predstavnici Državne bezbednosti s kraja devedesetih godina. Odluka Apelacionog suda staviće tačku na sudski proces koji je obeležen opstrukcijama, pretnjama, prevelikim otezanjem, prekoračenjem svakog razumnog roka. Važno je pitanje za koje vreme će uspeti da donesu konačnu odluku, ali je još važniji odgovor na to da li će konačno biti zadovoljena pravda i poslata poruka da je moguć raskid sa svim delovima tajne službe koja je sprovodila zločinačku politiku i naredbe režima devedesetih.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend