02. dec 2022.

Matić o najavljenoj presudi za ubistvo Ćuruvije: Neporecivo dokazana krivica optuženih, odluka Apelacionog suda biće važan ispit za naše društvo (VIDEO)

Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić izjavio je emisiji Insajder Intervju, da je neporecivo dokazana krivica optuženih za ubistvo novinara i izdavača Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije, i da misli da će Apelacioni sud doneti osuđujući presudu.

Snimak ekrana, Insajder

U Apelacionom sudu za 5. decembar zakazan je početak razmatranja žalbe na prvostepenu presudu kojom su bivši čelnici Državne bezbednosti pre godinu dana osuđeni na ukupno 100 godina zatvora zbog ubistva Ćuruvije tokom bombardovanja NATO, 11. aprila 1999. godine.

Matić je rekao da su iskusne sudije Apelacionog veća imale priliku do sada da se uvere u autentičnost i ubedljivost dokaza za slučaj ubistva Ćuruvije.

„Mislim da je neporecivo dokazana krivica u ovom slučaju i da bi svako odgovorno veće svakog suda donelo osuđujuću presudu. Ja želim da verujem da je naše društvo dovoljno zrelo, mislim prvenstveno na sudsku vlast, da donese presudu. Ne vidim nijedan mogući argument koji može da ide u prilog donošenju bilo koje druge presude“, naveo je on.

Matić je kazao da je ova presuda „vododelnica“ da li će društvo Srbije nastaviti dalje da se negativno odnosi prema novinarstvu ili će se suočiti s tim kroz adekvatnu presudu u ovom procesu.

„Ovo je veoma važan ispit za naše društvo koliko je spremno da odgovori na izazove ubistava – dosta je sve vezano za političku volju i pitanje novinarstva – koliko je naša profesija jaka da nametne određenu temu i da učestvuje u razrešenju a ne samo u apelima ili saopštenjima, za pravosuđe – koliko je spremno da se odupre pritiscima i da donese adekvatne presude ali i za sveukupnu javnost“, naveo je on.

Matić je istakao je da je novinarstvo 1999. godine bilo u užasnoj situaciji zbog bombardovanja, Zakona o informisanju i progona medija, ali da je postojao potencijal, volja i želja bez obzira koliko je bilo teško.

„Slučaj ubistva Slavka Ćuruvije je izuzetno je važan u globalnim razmerama. To nije samo pitanje našeg nacionalnog položaja medija ili političkih ubistava već na međunarodnom nivou u 90 odsto slučajeva se ne otkriju ubice novinara što je veoma stimulativno za one koji nameravaju da tako nešto nastave da rade“, dodao je on.

„Istraga 15 godina nije imala rezultate jer se država branila, Marković (DB) imao dovoljno vremena da maskira tragove“

Na pitanje koji su razlozi zbog kojih se 15 godina od ubistva gotovo ništa nije događala, već je trajala istraga koja nije imala gotovo nikakav rezultat, Matić je odgovorio da je Ćuruviju ubila država pa se tokom tog perioda i branila.

„Važan trenutak je i kada dolazi do petooktobarskih promena i donosi odluka (novog predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice) da na mestu šefa Državne bezbednosti ostane Radomir Marković. Ceo sistem ostaje aktivan u reformatiranju svog delovanja. To je bilo dovoljno vremena da se tragovi maskiraju, uklone i da se izvrši dogovor oko onoga što se zove ‘omerta’ (zavet ćutanja)“, naveo je on.

„Nakon Petog oktobra nije bilo volje da se ovaj slučaj reši“

Matić je ocenio da nakon petooktobarskih promena bilo obećanja, ali ne i volje i želje novih vlasti da se ovaj slučaj, kao i drugi slučajevi ubistva novinara reše i dodao da smatra da nije osnovana Komisija za istraživanje ubistva novinara da ne bi došlo do optužnice i suđenja u ovom slučaju.

On je naveo da su ovo suđenje pratile opstrukcije od samog početka, da kod većine svedoka iz Državne bezbednosti nije bilo iskrenog pristupa bilo kom svedočenju već da su govorili da se ne sećaju, a da su oni koji su govorili u prilog optužnici „satanizovani“ od okrivljenih i u javnosti.

„Dobija se utisak da je u celom procesu manjina onih koji žele da se utvrdi istina, a da većina želi da se zadrži ‘status kvo’ i da optuženi budu oslobođeni. Čitav niz je primera za tako nešto. Trake koje su zabeležile komunikaciju dva puta su izbacivane kao ključni dokaz od strane prvostepenog suda i dva puta vraćane od apelacije. Trajanje i tempo suđenja išao je ka tome da se dobije na vremenu kako bi se lakše donela oslobađajuća presuda. Da je ovaj krunski dokaz izbačen, optuženi bi već bili oslobođeni“, kazao je Matić.

Matić rekao da postoji politička odgovornost tadašnjeg ministra informisanja, a sadašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića za stanje u medijima krajem devedesetih. Za vreme mandata Vučića u Ministarstvu informisanja, krajem 1998. godine usvojen je Zakon o informisanju koji je, između ostalog, propisivao drakonske kazne medijima.

„Ja očekujem da se i to na adekvatan način istraži do kraja i utvrde određene vrste odgovornosti Aleksandra Vučića i predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja. Prvi put sam imao sastanak s Aleksandrom Vučićem kada su pobedili na izborima 2012. godine. Mislim da on tada, a i sada ima političku volju da se ubistvo Slavka Ćuruvije reši i da optuženi budu osuđeni – između ostalog iz ličnih interesa ali mislim da ako optuženi budu oslobođeni, da će i on biti veliki gubitnik te presude“, rekao je Matić.

Šta se dešavalo u Srbiji pre ubistva Ćuruvije?

Govoreći o tome šta je prethodilo ubistvu Slavka Ćuruvije, Matić, koji je u to vreme vodio Radio B92, rekao je 1998. godine usvojen Zakon o informisanju i određene uredbe o vanrednom stanju nakon čega se vršio pritisak na medije da „izveštavaju patriotski“ o policijskim akcijama na Kosovu.

„Ta naredba se odbija, novinari nastavljaju dalje da rade odlično svoj posao. Na jesen 1998. donosi se Zakon o informisanju kao poluga za drastičnija kažnjavanja medija. To je značilo da sudovi istog dana donesu presudu kada se podigne tužba, a da se kazne moraju platiti u roku od 48 sati. To je bilo najdrastičnije kada je reč o Dnevnom telegrafu i Slavku Ćuruviji“, rekao je on.

Matić je naveo da je tada izrečena kazna od 260.000 dolara na osnovu koje je izvršena zaplena imovine Dnevnog telegrafa.

Nakon nastupa Slavka Ćuruvije u Kongresu SAD, dodao je Matić, stvorena je lažna matrica da je Ćuruvija tražio bombardovanje SR Jugoslavije.

„Ogromna je laž da je Slavko Ćuruvija tražio bombardovanje. To apsolutno nije tačno jer je on bio protiv bombardovanja“, naveo je Matić.

Matić je rekao da početkom bombardovanja 1999. dolazi do smene u beogradskom centru Državne bezbednosti i da dolazi Milan Radonjić, jedan od optuženih za ubistvo Ćuruvije, koji uvodi potpuno drugačiji odnos, naročito prema Ćuruviji.

Dodaje da se tada u listu „Politika ekspres“ objavljuje tekst „Slavko Ćuruvija dočkao bombe“, koji je prema svedočenjima naručio direktor „Politike“ Hadži Dragan Antić a za koji je dobio inicijativu iz porodice Milošević-Marković. Taj tekst je nakon objavljivanja pročitan u Dnevniku Radio-televizije Srbije, a pet dana kasnije Slavko Ćuruvija je ubijen.

Matić je kazao da je tokom suđenja utvrđeno da je DB koja je vodila operaciju odstupila od sopstvenih pravilnika o ponašanju.

„Sama operacija praćenja Slavka Ćuruvije je krajnje neuobičajena – 27 operativaca ga je pratilo u svakom trenutku, morali su da izveštavaju u sedište DB-a a načelnik centra je direktno rukovodio operacijom. To je nešto što je apsolutno neuobičajeno. Radonjić tada saopštava i da postoji mogućnost da se primene i druge mere pored praćenja – ne postoje nikakve druge mere osim likvidacije jer da postoje bilo bi rečeno. Ono što je utvrđeno tokom istrage zahvaljujući dosijeu ‘Ćuran’ koji je procureo dva meseca posle Petog oktobra, jeste da se vidi jasna namera da se dogodi ubistvo“, rekao je on.

Matić je naglasio da je ubistvo Ćuruvije uzdrmalo celu profesiju, a da se kod drugih novinara javilo pitanje: „Ko je sledeći?“

„Bilo je potpuno jasno da je to streljanje, da je to egzekucija koja je slala poruka da to neće biti kraj, da će iskoristiti bombardovanje da se oslobode ’onih koji prave problem’“, dodao je on.

„Mediji i danas čereče novinare“

Na pitanje da li vidi vezu između obeležavanja Ćuruvije kao izdajnika, da priželjkuje bombardovanje i stvaranja klime u medijima pre njegovog ubistva sa sličnim frazama koje se danas pojavljuju u medijima, Matić je odgovorio da ima puno serijala naslovnih strana tabloida u kojima se „čereče“ novinari.

„To je nešto što možemo prepoznati i danas. To se Ćuruviji i drugim događalo 1998. i 1999. i pripremana je atmosfera za ono što dogodilo. Državna bezbednost je pratila Ćuruviju mesecima pre ubistva pa se postavlja pitanje kako se ne zna ko ga je ubio ako je bio pod apsolutnom prismotrom“, dodao je on.

„Navode Zvezdana Jovanovića iz njegove knjige doživljavam kao direktnu pretnju“

Na pitanje da li su pretnje navodi iz knjige „Vučje staze“ Zvezdana Jovanovića Legije, osuđenog na 40 godina zatvora zbog ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, koji je rekao da, između ostalog, Insajder, Brankica Stanković i Veran Matić pokušavaju da „operu spregu DOS-ovih korisnih idiota sa vođama surčinsko-zemunskog kriminalnog klana“, Matić je odgovorio da je to direktna pretnja.

„Na nama je onaj krstić snajpera i pitanje je ko će opali iz te puške. Ovo je ozbiljno upućena pretnja novinarima koji se dosledno bave svojim poslom i koji se sećaju šta se dogodilo 2003. godine“, naveo je Matić komentarišući deo Jovanovićeve knjige objavljene u tabloidu Informer.

Matić je naveo da se danas u Srbiji „živi među ubicama“, da je veliki broj neosuđenih ljudi koji su u ratu činili zločine, a da kao kompenzaciju dobijaju da budu analitičari u medijima čime bivaju i rehabilitovani u društvu.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend