24. apr 2021.

Reporteri medijskih (ne)sloboda

Poredak na listi medijskih sloboda realna je slika stanja u našem regionu, sa Srbijom na pretposlednjem mestu.

Od bivših jugoslovenskih republika, samo je Crna Gora niže plasirana. Loš plasman Srbije dovoljan je motiv da se preokrene negativan trend i da Srbija sa 93. mesta krene uzlaznom putanjom.

Nakon političkih promena, Crnogorci su poboljšali plasman za jedno mesto i sada su na 104. mestu, kao i Severna Makedonija koja beleži konstantan uspon do sadašnjeg 92. mesta. Zabrinjavajuće je da Kosovo, posle godina uspona, dramatično pada za osam mesta tako da je trenutno 78. po indeksu medijskih sloboda. Bosna i Hercegovina stagnira na 58. mestu, Hrvatska je poboljšala plasman za tri mesta i sada je 56. Nažalost, trendovi u Sloveniji su negativni, što se očituje u godišnjem padu za četiri mesta, tako da je Slovenija sada 36.

Imajući u vidu pretposlednje mesto Srbije u nekadašnjoj jugosferi, pažnju mi privlače zemlje iz našeg okruženja koje su članice Evropske unije. Mađarska se za tri godine survala za dvadeset mesta i sada je na 88. mestu. Više puta sam pisao o tamošnjim događanjima u medijima – poslednja vest je da je grupa bliska premijeru Orbanu dobila nekadašnju frekvenciju nezavisnog radija. Ako se zna koliki je uticaj Budimpešte na ovdašnju medijsku i političku scenu, logično zaključujem da nije slučajno niti bezazleno otvoreno neslaganje predsednika Mađarskog nacionalnog saveta sa navodima iz Vladine Medijske strategije koji se odnose na medije na manjinskim jezicima.

Orbanov model kopirala je poljska konzervativna Vlada koja je doprinela sužavanju medijskih sloboda i sopstvenom sunovratu na listi Reportera bez granica. Poljska je možda najdrastičniji primer o kojem sam pisao citirajući Adama Mihnjika, koji nije krio zabrinutost zbog poljskog pada sa 18. na 64. mesto za pet poslednjih godina. Nisam primetio ovako drastičan pad u nekoj državi Evropske unije, mada slovenački premijer Janša svojim odlukama, izjavama i ponašanjem ozbiljno preti da Sloveniju kompromituje i prikloni trendu evropskih populista.

Brinu me događanja u Grčkoj u kojoj je pre desetak dana ubijen novinar Jorgos Karaivaz. Ako atentatori ne budu uhapšeni i osuđeni, plašim se da će inspirisati buduće slične ekstremističke napade koji mogu lako dovesti do tragičnih ishoda poput ubistva na Malti i u Slovačkoj. Ne čudi da je zbog toga grčki premijer zatražio hitnu istragu.

Ako ne bude pomaka, izvesno je da će ovo ubistvo doprineti negativnom trendu u Grčkoj koja je, nakon ubistva, već pala za pet mesta i sada je na 70. poziciji. Reporteri bez granica opisuju tamošnje stanje kao „opasni koktel za medijske slobode“.

Lista francuske nevladine organizacije nas opominje i otrežnjuje. Ne treba da nam predstavlja utehu što države nekadašnji korifeji slobodnih medija, tavore u sredini ove liste.

Ne čudi da najviše žele da nam pomognu skandinavske zemlje (Norveška, Švedska i Finska) koje su godinama u vrhu liste. Sudar svetova – tako bih ponekad mogao da opišem utiske nakon razgovora sa njihovim diplomatskim predstavnicima u našoj zemlji. Vreme je da približimo stavove i da prihvatimo pruženu ruku, standarde i vrednosti koje nam oni nude. Nećemo nikada biti prvi ali svaki pomak će biti znak promene nabolje u kulturi poimanja medijskih sloboda.

Više puta sam navodio Švedsku kao primer, ali te mehanizme koriste i druge zemlje. Svi imaju isti problem sa novim ekstremizmom, sa ekspanzijom društvenih mreža, potpuno novim modelima medijskog angažmana. I bilo bi najlakše da preslikamo iskustvo.

Ali to podrazumeva da priznamo da imamo problem. Da to nije problem koji je izmišljen. Da to nisu ideje nekih službi iz belog sveta. Da je taj problem složen i da se ne može jednosmernim aktivnostima rešavati.

I moramo da nađemo načina da objedinimo snage, iskustva i potencijal medijskog sektora i svih koji moraju da obezbede javni prostor za zaštitu javnog interesa.

Verujem da predstavnici Vlade koji su inicirali osnivanje Radne grupe za zaštitu i bezbednost novinara mogu da pronađu način da u rad ove grupe vrate predstavnike udruženja i asocijacija koji su napustili rad ovog važnog tela.

Danas smo razgovarali o promenama u krivičnom zakonu kada je reč o tretiranju ugrožavanja bezbednosti novinara, o ujednačavanju sudske prakse kada je reč o presudama u slučajevima ugrožene bezbednosti novinara i još nekim sistemskim pitanjima.

Nemoguće je napraviti bilo kakav supstancijalni pomak ako na njemu ne budemo zajedno radili. Najjači ima najveću odgovornost i na Vladi je da osmisli mehanizam i motivaciju koja će odgovoriti na primedbe udruženja – kako bi zajedno mogli da napravimo neki napredak, zbog toga da bi se novinari u našoj zemlji osećali bezbednije a ne zbog ispunjavanja nekih obaveza koje propisuje Brisel ili nekih međunarodnih standarda i top lista.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend