04. avg 2020.

Riha: Danas preslikana podela medija na režimske i nezavisne iz devedesetih

Oštra podela na režimske i nezavisne medije i institucije, preslikala se iz devedesetih do danas, izjavila je novinarka Antonela Riha, koja smatra da je to je očigledno jedini model za koji znaju Aleksandar Vučić i ova vlast.

Antonela Riha (foto: N1 TV)

Ona je u serijalu razgovora Presstup medijsku scenu opisala kao „vrlo jadnu“ i primetila da se danas često poredi upravo sa devedesetim.

„Na kraju krajeva, i Aleksandar Vučić i njegova stranka, koja se tada drugačije zvala, upravo su u to vreme pekli zanat. On direktno od Šešelja i posmatrajući Miloševića“, rekla je Riha.

S obzirom na to da sada postoje nezavisni onlajn mediji, istakla je ona, informacija ipak može da stigne do više građana, „osim ako im nisu isprani mozgovi“ izveštavanjem RTS i Pinka.

Riha je ukazala da tržište „ne postoji“, da mediji „jedva finansijski preživljavaju i pod stalnim su pritiskom“, što može da se vidi i po pokretanju istrage Uprave za sprečavanje pranja novca „baš protiv nezavisnih medija“.

Napominjući da je za stanje u državi „uvek najodgovornija vlast“, ona je konstatovala da postoji i odgovornost novinara, „koji su u nekom trenutku prosto odustali od svoje profesije i pretvorili se u skutonoše vlasti“.

Kako je objasnila, postoji „niz medija koji se samo tako zovu u Agenciji za privredne registre, a zapravo su glasila vlasti“, koja je uspela da „usitni i razbije“ medijsku scenu.

„Tu svako gleda svoj neki mali interes i, u tom smislu, zameram i profesiji i ljudima koji nisu na vreme shvatili da će se ponoviti devedesete“, rekla je Riha.

Prema njenoj oceni, vanredno stanje će biti zapamćeno po zaključku Vlade o cenzuri i privođenju novinarke Ana Lalić.

Za nju su to „ključne stvari za razumevanje odnosa ove vlasti prema medijima i informacijama od javnog interesa“, koje će „ostati zapisane u medijskoj istoriji Srbije“.

Prema zapažanju Rihe, upadljivo je što je većina medija, „posebno režimskih“, samo prenosila ono što govore funkcioneri i članovi Kriznog štaba, „takozvana struka“.

Uz ocenu da je malo medija „produbljivalo teme“, Riha je istakla da su nezavisni portali išli korak dalje, poput CINS sa pričom o respiratorima, ili KRIK koji je pisao o lažnim vestima.

Na kraju se, podsetila je Riha, pojavio i tekst BIRN, zahvaljujući kojem su građani mogli da vide da „postoje dupli zvanični podaci, što je dovelo do tektonskog poremećaja kada je reč o koroni“.

Tokom predizborne kampanje moglo se videti da je RTS, kako se izrazila, „odškrinula vrata za opoziciju“, ali je to trajalo „kratko, koliko i kampanja“.

Srpska napredna stranka, predočila je Riha, potpuno je ignorisala predizborne blokove u vestima, „što se do sada nije događalo“, ali je „obilato koristila“ početak Dnevnika RTS.

„U tih prvih 15 minuta svake večeri smo mogli da vidimo šta rade Aleksandar Vučić i vlast“, precizirala je ona i konstatovala da su „zloupotrebili svoje funkcije maksimalno koliko su mogli“.

Riha nije sigurna da ume da odgovori na pitanje kako su mediji izvešatavali tokom nedavnih protesta ispred Skupštine, jer je i sama odlazila na njih.

Pominjući N1, KRIK, Danas i Južne vesti, kao izvore informacija, Riha je ukazala da su ljudi tokom proteklih osam godina naučili „šta treba da gledaju i gde će naći tačne informacije“.

Kako je precizirala, „to svakako nisu režimski mediji“ i zbog toga ne može objektivno da oceni kako su oni izveštavali o protestima, jer se, „kao i mnogi građani, prilagodila da gleda ono što je tačno“.

Podsećajući na pretnje novinarki Brankici Stanković, zbog kojih je svojevremeno dobila zaštitu policije i na bombu postavljenu na prozor novinara Dejana Anastasijevića, ona je ocenila da se novinari tada „nisu baš nešto“ pokazali kao solidarni.

„Propustili smo neke izuzetno bitne momente kada je reč o solidarnosti, probudili smo se kasno, nekako razjedinjeni“, obrazložila je Riha.

Ona je apelovala na jačanje novinarske solidarnosti, svesna da se „neki i plaše“ zbog usitnjenosti, nepostojanja tržišta i konstantnog targetiranja.

Riha je uverena da „jedino solidarnost može da pomogne da taj strah nestane, i da se mediji i novinari vrate svojoj ulozi koju moraju da imaju, da su u funkciji javnosti i sila za sebe“.

Ona je istakla da u Srbiji postoje „veoma dobri“ mediji koji rade po „najvišim profesionalnim standardima“, ali da oni nisu najčitaniji i najgledaniji.

„Imamo fenomenalne mlade novinare, pametne, spremne da uče, i ovaj režim ne može baš sve da nas zgazi“, zaključila je Riha.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend