30. sep 2017.

Silom na „sedmu“

Od sopstvenog naroda Aleksandar Vučić više prezire jedino – novinare. O efektima takvog njegovog stava na politički diskurs neupitno je raspravljati: latentni mobing i ruženje od građana Srbije napravili su sebične lenčuge, koje kukaju, ustaju u podne, „tvituju“ iz toplih soba i filozofiraju, ukratko – treba im menjati svest; a od novinara ološ koji samo ume da mrzi, neprijatelja sa kojim se teško složiti čak i oko činjenica, i profesiju koju, ukratko – valja utišati do nepostojanja.

Vučiću elegancija i suptilnost u javnom nastupu nikad nisu bili jača strana. Onomad, kao Miloševićev ministar za informisanje, još je i pokazivao nežniju stranu svog bića: „Gospodo novinari, vodite računa o svojoj bezbednosti, pa vam se ništa neće desiti!“ Danas pak svaki njegov javni nastup, osim patetikom i populizmom, obiluje negativnom energijom, sarkazmom i bahatošću prema neistomišljenicima, bili to novinari, javne ličnosti ili drugopartijci. Retorika mu je uglavnom svedena na nadmenost, ruganje, kaljanje, devalviranje i ponižavanje. Dodatni je problem što njegove reči nemaju samo jezičku funkciju i nikada nisu samo reči: izgovorene u tempiranom trenutku i programiranom kontekstu imaju jaču simboličku snagu od hiljadu „činjenica“ pa i direktnog udarca u glavu. A još je veća muka činjenica da njegova radikalna energija inspiriše & opčinjava opskurne imitatore sklone čak i fizičkom „disciplinovanju“!

Trend napada i pritisaka na novinare danas ne intrigira samo vlast koja generiše brojne atake na ovu profesiju: u prvoj godini vladavine SNS-a, zabeležena su 23 napada, pretnje ili pritiska na novinare, u drugoj 36, trećoj 58, četvrtoj 69, a u prvih osam meseci ove godine registrovano je 50 ataka na ljude iz medija. Gašenje Vranjskih i štrajk glađu Vukašina Obradovića, besuvislo etiketiranje urednika KRIK-a od strane partije na vlasti i šokantno nerazumevanje očajničkog gesta Obradovića, a razumevanje „emotivne reakcije“ Pokreta socijalista od strane premijerke, bili su samo „okidač“ za formiranje grupe koja će inicirati niz zajedničkih aktivnosti medija, novinarskih asocijacija, novinara i organizacija civilnog društva u borbi za slobodu medija u Srbiji.

Vranjske, Vukašin, KRIK i hipersenzitivna premijerka, tek su najnoviji simboli medijskog mraka. Srbija permanentno tone u medijsku tamu. U tom medijskom mraku Pink i Informer „postaju“ mejnstrim mediji; srpski tabloidi i omiljene predsednikove televizije raspisuju poternice, nekažnjeno etiketirajući novinare, aktiviste NVO sektora i glumce koji u javnim nastupima otvoreno kritikuju vlasti; Vučić je na RTS-u u jednom mesecu zastupljen 2.884, a Dragan Šutanovac – nula sekundi; predsednik Srbije u istom periodu u centralnoj informativnoj emisiji na Pinku „boravi“ 12.512, a njegov politički oponent Zoran Živković – pet sekundi; poreske inspekcije upadaju u redakcije ne da bi kontrolisale ispravnost poslovanja, već da, kad izađu, stave katanac na vrata; „restriktivnim“ oglašavanjem se guše „neposlušne“ redakcije; javni diskurs obeležen je primitivizmom i govorom mržnje; banalne laži se prezentuju kao činjenice; javni servis je opet političko-propagandna mašinerija jedne stranke; Tviter je najslobodniji medij, a novinari se drže u prekarnom položaju, dok ne dignu ruke od profesije.

Novinarstvo u Srbiji odavno nije ono što je nekad bilo: sila, i to sedma. Danas više nije ni sedma i sve je manje sila. Uprkos svemu, uz rizik da se ne složimo, kandidujem tezu da su mediji, koliko god se to nekom naopako činilo i koliko god potezali argumente poput tabloidizicaije, rijalitija ili autocenzure – ipak hrabriji deo društva.

Naravno da društvo nije izvan medija, kao što mi nismo izvan njega. Virus straha, za koji smo mislili da je iskorenjen i suzbijen, skoro nepostojeći, danas je zarazio gotovo sve, a obični građani, ipak, samo od novinara traže da budu ono što sami građani nisu: i istinoljubivi i hrabri i da zastupaju javni interes.

To nije fer!

U situaciji kad su paščad puštena a kamenje svezano, pitanje slobode medija nije samo stvar profesije.

Niti tog jednog čoveka koga pitaju za sve i koji ima odgovor na sve!

Razbijanje medijskog mraka je, pre svega, razbijanje straha.

Pridružite se novinarima u tome.


Autor je novinar i predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
Izvor: NIN

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend