09. sep 2020.

Šta sve Apelacioni sud smatra problematičnim u presudi četvorici optuženih za ubistvo Ćuruvije

Apelacioni sud u obrazloženju rešenja navodi mnoštvo pitanja na koja će tzv. Specijalni sudi u procesu četvorici optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije morati da odgovori tokom ponovljenog procesa. Istovremeno, ne uvažava predlog tužioca da sam otvori pretres

Foto: Cenzolovka

Apelacioni sud je utvrdio da je prvostepena presuda za ubistvo Slavka Ćuruvije, novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina, „nerazumljiva“, „protivrečna“ i da nema potrebnih činjenica i izjava svedoka koje bi je potkrepile.

Na 11 strana obrazloženog rešenja Apelacionog suda (videti na kraju ovog teksta), koju je Slavko Ćuruvija fondacija dobila na osnovu Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, detaljno se navode pitanja na koja sud u ponovljenom postupku mora da odgovori.

Pitanja su praktično grupisana oko tri glavne teme:

– Gde su dokazi da je N. N. lice naručilo i izvršilo ubistvo novinara i da li su u pitanju dva ili više lica;

– U kakvoj je vezi N. N. lice koje je izvršilo ubistvo sa četvoricom okrivljenih;

– Kakva je uloga belog golfa iz koga je, prema presudi, okrivljeni Ratko Romić prisluškivao operativce koji su na dan ubistva pratili Slavka Ćuruviju.

Na prvi pogled deluje da u ponovljenom postupku sudsko veće Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu neće moći da odgovori na sva postavljena pitanja ukoliko ostane pri presudi da je N. N. lice izvršilac i ukoliko ne prihvati sve navode iz tužbe, kao i mnoštvo dokaza kojima je ona potkrepljena.

Petočlano veće Apelacionog suda, kojim je predsedavao sudija Milimir Lukić, doneta je 15. jula jednoglasno. Odlukom su usvojene sve žalbe – kako tužioca tako i zastupnika okrivljenih.

Zanimljivo je da se u odluci ne pominje da je zamenik tužioca Milenko Mandić od Apelacionog suda tražio da otvori pretres i da u slučaju ukidanja presude ne vraća predmet na ponovno suđenje u Specijalni sud.

Sudija Lukić je na javnoj sednici prihvatio ovaj tužiočev zahtev, ali on, sudeći prema rešenju, nije tretiran.

Najzanimljiviji delovi rešenja Apelacionog suda govore o neodrživosti presude Specijalnog suda koja je doneta 5. aprila 2019. godine.

Oni glase ovako:

„Izreka presude je nerazumljiva“;

„Razlozi presude su protivrečni izreci“;

„U presudi nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a dati razlozi su potpuno nejasni i u značajnoj meri protivrečni zbog čega je nemoguće ispitati zakonitost i pravilnost presude“;

„Okrivljeni je oglašen krivim za neke činjenice i radnje koje optužnica ne sadrži i o kojima nisu izvođeni dokazi“.

Ne postoji „nijedan dokaz na osnovu kog je sud utvrdio da je N. N. lice postiglo dogovor“ o izvršenju ubistva.

„Nejasno je kako su Kurak (Miroslav, prim. nov.) i Romić omogućili N. N. licu“ da izvrši ubistvo i gde su u trenutku ubistva bili Kurak i Romić, zajedno sa N. N. licem ili odvojeno.

Apelacija dodaje i još neke nedoumice koje tzv. Specijalni sud za organizovani kriminal treba da odagna:

– Nejasno je sa kim se N. N. lice dogovorilo o izvršenju ubistva, sa Radonjićem ili sa Romićem i Kurakom.

– Nisu navedeni i potkrepljeni razlozi iz kojih je svaki pojedinačno okrivljeni izvršio ubistvo.

– Kako je Radomir Marković podstrekao Radonjića da izvrši kriminalno delo?

– Nedostaju iskazi svedoka o tome da li je Radonjić preuzeo beli golf, a kasnije ga ustupio Romiću.

Posebno je za prvostepeni sud neprijatno pitanje apelacije zašto je taj beli golf uopšte važan ako je Radonjić telefonom obavestio Romića i Kuraka o kretanju Slavka Ćuruvije na dan ubistva.

Prvostepenom presudom su Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak osuđeni na ukupno 100 godina zatvora za ubistvo Slavka Ćuruvije u aprilu 1999. godine.

Samo je Radomir Marković u zatvoru, prethodno osuđen za druga ubistva.

Rešenje Apelacionog suda po žalbama na prvostepenu presudu za ubistvo Slavka Ćuruvije (PDF)

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend