09. sep 2020.

Pravda u ćorsokaku

Da li je Srbija zemlja zločina bez kazne, zapitala se javnost posle odluke beogradskog Apelacionog suda da ukine prvostepenu presudu za ubistvo novinara i vlasnika „Dnevnog telegrafa“ Slavka Ćuruvije i sa obrazloženjem da je prvostepeni sud prekoračio optužbu uvođenjem N.N. lica i slučaj vrati na ponovljeno suđenje pred Specijalnim sudom. Ovakav potez Apelacionog suda nakon više od dve decenije od ubistva Ćuruvije izazvao je nemali šok u Ćuruvijinoj porodici i među kolegama.

Predsednik Udruženja novinara Srbije Vladimir Radomirović smatra da je Apelacioni sud mogao i morao da iskoristi zakonsko pravo i da presudi jer, kako kaže, sve predugo traje da bi bilo vraćeno na početak.

– Ne sme se pravda izvrgavati ruglu. Ako je nešto nelogično u prvostepenom postupku treba, doneti novu presudu, a ne vraćati na početak. Ovo je loša poruka svim novinarima i porodici koja 21 godinu čeka pravdu – kazao je Radomirović za „Vesti“.

Ćuruvijina ćerka Jelena Ćuruvija Đurica iznenađena je odlukom, ali se nada da na ponovljenom suđenju optuženi neće biti oslobođeni.

– Svi smo očekivali da će biti potvrđena prvostepena presuda i kazne koje su izrečene optuženima – rekla je ona za Cenzolovku i dodala da očekuje da bi ponovno suđenje optuženima moglo da počne uskoro i da neće trajati koliko prethodno koje se razvlačilo bezmalo četiri godine.

Advokat Slobodan Ružić, punomoćnik dece ubijenog novinara Slavka Ćuruvije, rekao je beogradskim medijima da je očekivao da Apelacioni sud potvrdi prvostepenu osuđujuću presudu. On se nada da će veće Specijalnog suda, koje je sudilo, otkloniti nedostatke na koje je ukazao Apelacioni sud i ponovo doneti osuđujuću presudu. Ružić kao glavni problem postupka vidi vreme proteklo od ubistva koje se i dalje prolongira, ali veruje da ponovljeni postupak neće dugo trajati.

Advokatica optuženih Radonjića i Romića, Zora Dobričanin Nikodinović, kazala je za „Vesti“ da se ni nakon ove presude ne zna ko je ubio Ćuruviju i ocenila da je presuda doneta na osnovu medijskih spinova, a ne dokaza u spisima predmeta. Ovo je, kako je rekla, bilo suđenje jednom vremenu, državnoj bezbednosti i ovo ne služi nikome na čast.

Na sajtu Apelacionog suda objavljeno je da se ova presuda ukida „zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka“.

– Uvođenjem N.N. lica u izreku presude, koje je, prema utvrđenju prvostepenog suda, učestvovalo u radnji izvršenja krivičnog dela zajedno sa okrivljenima kao neposredni izvršilac i dodavanjem novih radnji okrivljenima Radonjiću, Kuraku i Romiću prvostepeni sud je značajno izmenio činjenično stanje koje je po sopstvenoj oceni utvrdio u odnosu na činjenično stanje opisano u optužnici – obrazložio je, između ostalog, Apelacioni sud. Iz te institucije poručuju i da u presudi i obrazloženju sud „nije naveo na koji način su Kurak i Romić omogućili N. N. licu da izvrši krivično delo, što njihove radnje čini nejasnim i nerazumljivim“.

Uzdaju se u tužioca

– Želim da verujem da je odluka Apelacionog suda tehničke prirode, a ne suštinske i da će problem na koji ukazuje ta odluka, a to je uvođenje N. N. lica kao izvršioca ubistva, u ponovnom suđenju biti preformulisano, ako se smatra da je neophodno. Nadam se da će tužilac učiniti sve potrebno da presuda nakon ponovnog suđenja ne bude promenjena u najgorem smislu, a to je da optuženi na kraju budu oslobođeni – navela je Jelena Ćuruvija Đurica.

Četvorici debeovaca 100 godina

Sudsko veće Specijalnog suda u Beogradu proglasilo je 2019. nekadašnje pripadnika Državne bezbednosti krivim za ubistvo Ćuruvije 1999. Sud je utvrdio da je neposredni izvršilac N.N. lice, dok su na 30 godina osuđeni nekadašnji šef DB Radomir Marković za podstrekivanje na teško ubistvo i nekadašnji šef beogradskog centra DB Milan Radonjić za teško ubistvo u saizvršilaštvu. Bivši pripadnici DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak osuđeni su na po 20 godina zatvora za teško ubistvo u saizvršilaštvu.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend