22. apr 2019.

Što me pitaš za brata kad nam otimaju Kosovo

Napad na novinare je pokušaj da se iz javnosti protera nezgodna tema koja ukazuje na veze ljudi iz vlasti i kriminalaca

Foto: Medija centar Beograd

Ova nedelja počela je na jedan način, a završava se potpuno drugačije: u ponedeljak i utorak javnost je saznala iz tekstova KRIK-a i BIRN-a o vezama Andreja Vučića, radnika Narodne banke Srbije i brata predsednika SNS-a Aleksandra Vučića, da bi se završila pričom o tome da li će novinari koji objavljuju takve priče preživeti s obzirom na pretnje koje su im upućene preko društvenih mreža.

Na neki čudan način autor ovog teksta našao se u središtu tog spina ili te pretnje jer je direktno označen kao strani plaćenik koji radi na otimanju Kosova od Srbije.

Vlast, suočena sa činjenicama i sa time da treba da odgovori na pitanja šta radi brat predsednika Srbije sa osuđenim kriminalcem Zvonkom Veselinovićem, privrednikom sa severa Kosova i osumnjičenim za učešće u ubistvu Olivera Ivanovića, kao i da njegov dobar drug Nikola Petrović, kum Aleksandra Vučića, gaji prijateljske odnose sa istim tim čovekom, takva vlast je odlučila da nam skrene pažnju najbrutalnijim napadom pre onog fizičkog: optužbom za špijuniranje, izdaju države i rad za Albance.

Poruka videa je: kada se zapitate zašto nam i ko uzima Kosovo, pogledajte, to radi ovaj tip, ove organizacije koje plaćaju stranci.

I vlast je u tome uspela.

Tri dana se bavimo sobom umesto da jurimo režim da nam objasni šta se dešava u državi ako se brat i kum Ace Srbina druže sa čovekom „sa debelim policijskim dosijeom“.

A mi treba da radimo ono što je naš posao: da nastavimo da objavljujemo priče o tome šta i na koji način rade ljudi koji su na vlasti u Srbiji, s kim su povezani, kolika im je imovina, odakle ona potiče i na koji način su upleteni u kriminal.

To je uloga medija pored one koja bi trebalo da analizira efekte vladinih politika. Mediji imaju svoju jasnu funkciju u demokratskom društvu: oni JESU četvrta grana vlasti, dakle, jednako važni za građane i zajednicu kao i Vlada, kao i Parlament, kao i Sud. Mi novinari smo takođe vlast i ovi koji sede u Vladi, koji sede u Parlamentu, koji sede u Sudu MORAJU to da razumeju i prihvate.

Dakle, naša, ili moja poruka je sledeća: hvala vam što ste nam otvorili novu temu, sada možemo da istražujemo ko tačno pravi ove filmove, ko organizuje takve kampanje koje služe da ljudi koji javno govore o onome što se dešava u državi budu označeni kao osobe koje valjda treba ubiti…

Razume se, znamo mi odakle to dolazi ali nam treba još malo da to možemo i da u potpunosti dokažemo. Kao i sve druge „afere“ koje su prokazane organizacije obelodanile u poslednjih šest godina.

Dok se to ne dogodi, ostaju ona pitanja na koja nisu odgovorili ni Andrej Vučić ni Nikola Petrović. Pozivamo ih da to učine i pozivamo njihovog predvodnika, brata i kuma, Aleksandra Vučića da se o tome odredi. Mogu da zamislim da i on to ne zna, da mu TO rade iza leđa, a onda je to opasno i po državu.

Zato, vratimo se suštini i naterajmo ih da govore o tim odnosima. A tužilac da postupa. To mu je posao.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend