20. avg 2020.

Tužbe iz vlasti zastrašivanje medija

Svaka tužba predstavnika vlasti usmerena ka medijima je akt zastrašivanja i ucene, posebno ako to radi ministar policije ili visokorangirani član vladajuće stranke, i za cilj ima da se konstantnim pritiscima utiče na kritički nastrojene medije da prestanu da pišu o malverzacijama, aferama i korupciji, temama koje su škakljive za garnituru na vlasti, saglasni su sagovornici Danasa.

Najnovija tužba protiv našeg lista, zbog navoda u tekstu „Ko su desničari koji su se tukli sa policijom“, samo je jedna u nizu sudskih sporova koje je pokrenuo Nebojša Stefanović, čime se svrstao u vrh liste političara na vlasti koji odnos sa medijima i javnošću sve manje baziraju na odgovorima na novinarska pitanja, a sve češće puko neslaganje sa napisanim ili objavljenim rešavaju „presavijanjem tabaka“.

Naime, Stefanović je prekjuče, kao „istaknuti političar i doktor ekonomskih nauka“, ali i nosilac niza drugih funkcija, tužio list Danas jer mu je „urušen kredibilitet i poverenje građana u ličnost i angažovanje“ ministra, kao i „povređeni čast i ugled i naneta nenadoknadiva šteta“, navodima iz teksta čija su tema bila svedočenja sagovornika o fizičkom nasilju i sukobima sa različitim grupama parapolicije, koji su se dešavali tokom nekoliko večeri protesta građana početkom jula.

Iako je načinjena šteta, prema rečima ministra, nenadoknadiva, on se u tužbi nada da će je koliko toliko nadoknaditi sumom od milion dinara, koliko potražuje od Danasa.

Na meti Stefanovićevih advokata prošlog meseca se našao i portal Nova.rs zbog teksta „Pamtićemo Branka Stefanovića po aferi Krušik i torbi para“, zbog toga, kako je u tužbi navedeno, što je u naslovu „spornog teksta“ njegov otac „predstavljen kao učesnik velike afere u okviru koje se neosnovano spekulisalo o različitim mahinacijama i sukobima interesa“.

Zbog povrede pijeteta i „narušavanja uspomene na pokojnika“ Stefanović je zatražio naknadu nematerijalne štete od 400.000 dinara.

– Kada bi naplatio sve tužbe, mislim da bi ministar prilično lepo profitirao od tih svojih „duševnih boli“, kaže za Danas Veselin Simonović, glavni i odgovorni urednik Nove.rs.

On potvrđuje da je svaka tužba vlasti prema medijima na neki način zastrašivanje, posebno ako to radi, u ovom slučaju, ministar policije ili neki drugi visokorangirani član vladajuće stranke.

– To smo doživeli kao vrstu pritiska i zastrašivanja, da se ne piše o različitim mahinacijama i malverzacijama vladajuće garniture. Ali nije ni prvi ni poslednji put, pa se mi u redakciji nismo mnogo uzbudili zbog toga. Naravno da nećemo od toga odustati, niti bilo kakvom tužbom mogu da nas spreče da se bavimo novinarskim poslom, jasan je Simonović.

– To jeste vrsta pritiska, u nadi da će stalnim pretnjama tužbama zaustaviti kritike i prouzrokovati neku vrstu autocenzure. Ako nasednemo na to, onda smo izgubili bitku za neku normalnu i demokratsku državu, u kojoj je svaka kritika legitimna, saglasan je i Milan Ćulibrk, glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN. Ovaj nedeljnik je zbog teksta „Nebojša Stefanović, glavni fantom iz Savamale“, pre dve godine dobio tužbu od pomenutog ministra. U ovom slučaju, međutim, Vrhovni kasacioni sud poništio je u dva navrata odluke Višeg suda i presudio u korist NIN-a.

– Veoma je važno da političari u Srbiji moraju da shvate da je kritika normalna pojava u društvu i da ne reaguju na svaku kritiku tužbama u uverenju da će, što bi rekla Aleksandra Tomić, sudije suditi onako kako vlastima odgovara, a ne po zakonu. Mislim da je to ključni problem, uostalom i EU ima primedbe na stanje u pravosuđu u Srbiji. S druge strane, iritantna je ta stalna priča vlasti koja ima primedbe na rad sudova, gde je navodno sve sudije izabrao bivši režim, a od promene vlasti je prošlo više od osam godina. Stvarno ne mogu da dočekam taj dan kada će vlast početi da preuzima odgovornost za svoje poteze i koliko ćemo još dugo živeti a da za sve ne bude kriva neka bivša vlast, objašnjava Ćulibrk.

On dodaje da je „ovde dovoljno da se ne slažete sa nekim potezima vlasti pa da vas smatraju neprijateljem i države i društva i sistema, Ustava, zakona, poretka“.

– Mislim da će ovde još dugo vremena proći dok vlast shvati da je svaka kritika legitimna, pogotovu ako je bazirana na argumentima i na činjenicama, zaključuje Ćulibrk.

Radomirović: Očekujem da će sud stati na stranu „Danasa“

Predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Vladimir Radomirović nedvosmisleno tvrdi da su tužbe političara usmerene ka neistomislećim medijima vrsta pritiska, sa kojim se, kako kaže, i sam suočava kao glavni urednik portala Pištaljka. „Očekujem da će kao i u slučaju Stefanović protiv NIN-a, sud stati na stranu novinara“, prokomentarisao je Radomirović spor pokrenut protiv našeg lista.

Marković: Političari misle da imaju monopol nad istinom

– Bili smo svedoci očiglednog policijskog nasilja za vreme mirnih protesta u Beogradu i jednog vrlo providnog scenarija u kome je neko iz vlasti poslao provokatore koji je trebalo da naprave sliku da građani krše zakon pa onda valja upregnuti policiju da malo trenira strogoću nad građanima. Nažalost, da parafraziram, „u Srbiji ništa novo“, sliku takvog bahatog ponašanja vlasti gledamo već poslednjih 30 godina. Ipak, stranka koja je trenutno na vlasti i njeni funkcioneri dolaze iz jednog miljea miloševićevske vlasti u kojoj su sadašnji SNS lideri učestvovali, bili saučesnici u koaliciji sa onom vlašću koja je takođe znala da bude brutalna prema građanima, kaže za Danas Stojan Marković, član Izvršnog odbora Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

On dodaje da „nema sreće u državi u kojoj nosioci vlasti i ministar „ministarstva sile“ pokušavaju da svoj „ugled i čast“ štite tako što će da tuže novinare i medije, bilo koga ko objavi nešto što nije hvalospev o njima i njihovom radu.

„Mi zaista živimo u državi u kojoj političari misle da su iznad svega i da imaju monopol nad istinom, nad time kako će se informisati javnost o tome šta oni rade, da ih je to što ih je neko postavio na neku funkciju, nakon nekih izbora, koje ne znam da li tako i da nazovem, učinilo nedodirljivima. Zato ne žele da razgovaraju, da odgovaraju na novinarska pitanja, zaključuje Marković.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend