12. dec 2020.

Više napada, manje prijava

Posebno teški su bili fizički napadi na Uroša Arsića i Vojislava Milovančevića od strane demonstranata, dok su Žikici Stevanoviću pripadnici MUP-a zadali teške telesne povrede

U 2020. godini na teritoriji Republike Srbije zabeleženo je 168 slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara. Od toga 85 različitih oblika napada i pretnji, odnosno 83 ozbiljnija pritiska. Od tih 85 slučajeva zabeleženo je 27 fizičkih napada, 47 verbalnih pretnji i 11 napada i pretnji imovini novinara.

Najznačajniji slučajevi su fizički napadi na novinare za vreme julskih protesta, što od strane demonstranata, te i od strane policije. Posebno teški su bili fizički napadi na Uroša Arsića i Vojislava Milovančevića od strane demonstranata, dok su Žikici Stevanoviću pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova zadali teške telesne povrede.

Od verbalnih pretnji izdvaja se slučaj Bojane Pavlović, kao i pretnje smrću Jetonu Ismailiju.

Novinarka KRIK-a Bojana Pavlović otišla je do kafića na Cvetnom trgu u Beogradu i sa ulice fotografisala Danila Vučića, sina predsednika Aleksandra Vučića, u društvu Aleksandra Vidojevića, zvanog Aca Rošavi, Nemanje Srećkovića zvanog Kurta i još nekoliko muškaraca, te joj jedan od njih oteo telefon iz ruke, da bi joj ga na kraju, ipak, vratio, a svi su od ranije povezani za navijačkom grupom “Janjičari” i kavačkim klanom

O Bojaninom slučaju, na osnovu informacija koje su dobijene od oštećene, može se zaključiti da je bilo propusta. Podsetnika radi, novinarka KRIK-a otišla je do kafića na Cvetnom trgu u Beogradu i sa ulice fotografisala Danila Vučića, sina predsednika Aleksandra Vučića, u društvu Aleksandra Vidojevića, zvanog Aca Rošavi, Nemanje Srećkovića zvanog Kurta i još nekoliko muškaraca, te joj jedan od njih oteo telefon iz ruke, da bi joj ga na kraju, ipak, vratio. Prisutni su povezani za navijačkom grupom “Janjičari” i kavačkim klanom. No, postupak je ipak u toku, stoga postoji nada da je u pitanju samo propust u radu pojedinca ili pojedinaca, a ne druga vrsta pritiska jer postoje propusti oko evidentiraja kamere, ispitivanja prisustvo određenih službenih lica, njihove uloge, nereagovanja i slično.

Sa druge strane, Jetonu Ismailiju, uredniku portala na albanskom Folonline, dve nepoznate osobe su upale u kuću, dok on nije bio tu, te su zapretili smrću njegovoj supruzi, koja je bila sa troje maloletne dece.

Ipak, posebna pažnja bi trebalo da se usmeri ka društvenim mrežama i novinarkama, budući da postoji eksplozija pretnji i uvreda na njihov račun.

Nije loše istaći i da postoji određena nesrazmera u odnosu na ono što Javno tužilaštvo beleži i tumači kao napade na novinare, jer postoji problem u načinu evidencije. Tužilaštvo, naime, tumači i govori na osnovu podataka koje ima kod sebe, i u vezi su sa primljenim prijavama po slučajevima napada u kojima su oštećeni novinari. Ovo ne može da znači da je broj fizičkih napada i verbalnih pretnji zaista opao. Jednostavno, može da opada jedino broj prijava, a broj prijava može da opadne i zbog nezadovoljstva oštećenih radom nadležnih organa ili izostanka poverenja.

Na izjave tužilaštva da pada broj napada, moguće da jeste prijavljen manji broj napada, međutim podaci iz baze NUNS-a o pritiscima i napadima na novinare govore o tome da je prijava trebalo da bude više. Možda se u taj broj ne uračunavaju slučajevi u kojim su novinari propustili da navedu da su novinari, ili su napadi izvršeni zbog posla koji obavljaju. Napadi mogu da se odnose na krivična dela koja nisu u osnovi u vezi sa napadima na novinare.

U svakom slučaju, veliki je broj slučajeva u kojima novinari iz različitih razloga jednostavno ne žele da prijave fizički napad ili verbalnu pretnju.

Nema klasičnih propusta i nepostupanja, čak ima dosta dobrih i brzih primera reakcije Ministarstva unutrašnjih poslova i Tužilaštva. Ono što zabrinjava su primeri izostanka reakcije po službenoj dužnosti, slučajevi u kojima oštećeni novinari i novinarke, i predstavnici novinarskih udruženja smatraju da je tužilaštvo moralo da reaguje.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend