08. avg 2017.

Viši sud po drugi put odredio kućni pritvor Radonjiću i Romiću, Tužilaštvo se opet žalilo

Nakon odluke Apelacionog suda da poništi rešenje o ukidanju zatvorskog pritvora dvojici optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, sudsko veće Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, koje vodi ovaj proces, ponovo je u petak, 4. avgusta, donelo meru takozvanog kućnog pritvora Milanu Radonjiću i Ratku Romiću. Tužilaštvo za organizovani kriminal je i na novo rešenje poslalo žalbu Apelacionom sudu.

Foto: Slavko Ćuruvija fondacija / Jana Nikolić

Tročlano sudsko veće reagovalo je nakon što mu je Apelacioni sud početkom prošle nedelje poništio prvo rešenje o ukidanju zatvorskog pritvora od 6. jula ove godine i kao glavni procesni nedostatak navelo protivrečnost dva stava o zameni zatvorskog pritvora kućnim pritvorom. U prvom stavu rešenja, naime, sudsko veće je navelo da ukida pritvor i okrivljene pušta na slobodu, dok im je u drugom stavu odredilo meru kućnog pritvora.

U novom rešenju izbačen je prvi stav, tako da se sada čeka konačna odluka Apelacionog suda.

Tužilaštvo je, s druge strane, uporno u nastojanju da Radonjića i Romića vrati u zatvorski pritvor, te je u ponedeljak prosledilo novu žalbu u kojoj osporava navode rešenja sudskog veća Višeg suda.

Na šest kucanih strana nove žalbe, kako saznajemo, ukazuje se na to da i dalje postoje svi procesni razlozi da dvojica okrivljenih budu u Centralnom zatvoru, a najvažniji je da je javnost i dalje osetljiva i da uznemireno reaguje na sva dešavanja u vezi sa ubistvom poznatog novinara i vlasnika listova Dnevni telegraf i Evropljanin.

Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine, u jeku NATO bombardovanja, u haustoru ispred svog stana u Svetogorskoj ulici broj 35 u centru Beograda. Nekoliko minuta pre egzekucije naprasno je povučena ekipa Devetog (pratećeg) odeljenja Resora državne bezbednosti, koja je nekoliko dana pre ubistva neprekidno pratila Ćuruviju.

Prema optužnici, nekadašnji šef beogradskog centra Resora državne bezbednosti Milan Radonjić rukovodio je praćenjem Ćuruvije i naredio povlačenje, dok je nekadašnji glavni inspektor Druge uprave RDB-a Ratko Romić, sa Miroslavom Kurakom (u bekstvu), u haustoru prišao Ćuruviji i njegovoj prijateljici Branki Prpi i s leđa je udario kundakom pištolja, dok je Kurak ispalio rafal sa 17 metaka u Ćuruviju.

Veće kojim predsedava sudija Snežana Jovanović je, na veliko iznenađenje javnosti, uoči letnje pauze 6. jula usvojilo zahtev advokata odbrane Zore Dobričanin Nikodinović i ukinulo zatvorski pritvor Radonjiću, okrivljenom da je organizovao ubistvo novinara i da je saučestvovao u ubistvu tako što je drškom pištolja udario Branku Prpu u potiljak.

Ukidanje pritvora zamenjeno je merom zabrane napuštanja stana, uz elektronski nadzor (nošenje tzv. nanogice), što je drugo ime za kućni pritvor.

„I dalje stoje okolnosti da se prema okrivljenima primenjuje mera pritvora, ali veće smatra da zbog dužine trajanja ovog postupka, kao i dužine vremena koje su okrivljeni proveli u pritvoru, a koje je tri i po godine, kao i činjenice da se sporni događaj desio pre sada skoro 18 godina, da je, dakle, zbog protoka vremena smanjen intenzitet uznemirenosti javnosti. U ovoj fazi postupka to nas je opredelilo da ukinemo pritvor i zamenimo ga kućnim pritvorom, sa obaveznom merom primene elektronskog nadzora“, saopštila je tada Jovanovićeva.

Advokati odbrane bili su vidno zadovoljni, a zastupnici oštećenih reagovali su umereno. I jedni i drugi su isticali da ne postoji statistika prema kojoj ukidanje zatvorskog pritvora i zamena kućnim pritvorom vodi direktno oslobađajućoj presudi.

Neke organizacije i mediji su ipak zamenu zatvorskog pritvora kućnim pritvorom videli kao korak ka oslobađajućoj presudi.

Najpre su reagovali Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara, i Slavko Ćuruvija fondacija, koja je u saopštenju navela da je uznemirena odlukom, podsećajući da je „reč o osobama koje su optužene za krivično delo teškog ubistva, te da u ovim okolnostima kućni pritvor uz obavezu nošenja ’nanogice’ može izgledati kao davanje neprimerenih privilegija“.

Matić je izrazio „veliko uznemirenje ovakvom odlukom sudskog veća i činjenicom da optuženi za ubistvo jednog novinara dobijaju povlašćeniji tretman u postupku koji se vodi“.

„Ono što dodatno zbunjuje predstavlja činjenica da je pre desetak dana  (krajem juna, op. a.) viša sudska instanca odbila žalbu optuženih na prethodno produženje pritvora, a u međuvremenu nije došlo do promene bilo kojih okolnosti.“ Matić je podsetio da „posebno zabrinjava činjenica da su pojedini svedoci u izjavama pred sudskim većem izjavljivali da im je prećeno, a da još uvek nije utvrđeno ko im je pretio, niti je završeno saslušanje svih svedoka“.

Veći deo medija je informaciju o zameni zatvorskog pritvora kućnim pritvorom zapravo doživeo kao „puštanje“ iz pritvora ili svojevrstan obrt u slučaju suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije.

Javnost u većini napisa ukidanje zatvorskog pritvora vidi kao ukidanje pritvora uopšte i čekanje presude kod kuće.

Suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije nastavlja se 13. i 14. septembra 2017. godine. Na redu je saslušanje svedoka odbrane. Radonjić i Romić zasad ostaju u kućnom pritvoru – do nove odluke Apelacionog suda po žalbi Tužilaštva za organizovani kriminal.

Prvooptuženi Radomir Marković pravosnažno je osuđen za zločin na Ibarskoj magistrali i ubistvo Ivana Stambolića i služi jedinstvenu kaznu od 40 godina zatvora, dok je osumnjičeni ubica Ćuruvije, Miroslav Kurak, u bekstvu i njemu se sudi u odsustvu.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend