15. okt 2020.

Vlast i njihovi mediji stvorili militantnu atmosferu u kojoj meta postaje i crni humor

Posle Šarli ebdoa i Jilands postena, svaka država koja kao „slobodu govora“ tretira pretnje i iživljavanje nad karikaturama i njihovim autorima, kao u zemunskoj Staroj kapetaniji, direktno postaje saučesnik ekstremista

Foto: Marko Somborac

„U procesu smo prikupljanja pretnji za krivičnu prijavu, među kojima ima pretnji smrću, koje ljudi i sami mogu videti u komentarima i na društvenim mrežama. Svako će imati priliku pred sudijom da objašnjava šta je rekao i šta je pod tim mislio“, kaže strip autor i karikaturista Marko Somborac, jedan od petorice autora izložbe u zemunskoj Staroj kapetaniji, u koju je preksinoć upala grupa od petnaestak ekstremista-cenzora uništavajući izložene radove.

U prostoriju su ubacili i suzavac, mada u galeriji u to vreme nije bilo nikog osim čuvara i kustoskinje Ivane Đorđević.

Somborac kaže da ima ideju ko je to uradio, ali da prepušta policiji i tužilaštvu da otkriju i kazne pripadnike ove grupe. Istoj onoj policiji kojoj su prijavljene i pretnje smrću pre izložbe. Istoj onoj policiji koja je, kako on kaže, na minut od izložbe, ali ništa nije uradila da zaštiti autore i njihove radove.

Ista ta policija je u međuvremenu objavila da radi na identifikaciji osoba koje su upale na izložbu.

Te „osobe“ su krenule u akciju nahuškane serijom objava na društvenim mrežama, u kojima su autori izložbe proglašeni satanistima i masonima, a njihov humor morbidnim i opasnim.

Iživljavanje nad tablama stripova

Odakle takva mržnja prema stripovskom crnom humoru, još na retrospektivnoj izložbi radova iz devedesetih godina prošlog veka?

Kako to da ovi moralistički huligani, koji se nisu proslavili razumevanjem poruka stripova i ilustracija, nisu pre toga, razjareni „morbidnim“ i „opasnim“ idejama, upali ni u jedan provladin tabloid ili televiziju? Kako to da ne protestuju protiv hajki i progona, sejanja mržnje, poziva na ratove, morbidnog izveštavanja o deci, opravdanja nasilja u porodici? Zbog kriminalaca i psihijatrijskih slučajeva u rijalitijima?

Oni koji su upali na izložbu su nešto utripovali i učinilo im se da ovo sme da se radi. Kao i oni koji su pre toga pretili na društvenim mrežama. Videćemo koliko će biti hrabri pred sudijom (Marko Somborac)

Ne reaguju, kaže Somborac, ni na kriminal i korupciju svuda oko nas.

Ali orgijaju po izložbama. Cepaju stripove, reagujući na crni humor koji nisu u stanju da razumeju.

„Ne treba neka hrabrost da 15 ljudi upadne na izložbu gde je dežurna umetnica i još jedan momak, ali izgleda da je frka da se rizikuje posao, bezbednost ili komfor kada se treba boriti protiv kriminala i korupcije. Jasno je šta je lakše i koliko tu principa ima“, kaže Somborac.

Kustoskinja izložbe Ivana Đorđević je za medije izjavila da tu nema govora o nekakvim masonima, ustašama i balijama, već o crtežima koji stilski brutalno prikazuju brutalnost vremena u kome su stvarani – devedesetih godina, vremena ratova i najmorbidnije propagande u istoriji ovih prostora. A kako govoriti o toj morbidnosti? Crtežima leptirića i cvetića?

Šta bi rekao Robert Kramb?

Ta vrsta mračne kritike društva, koja je iznervirala moralne paničare i njihove formacije za cepanje stripova, nije ništa novo. Postoji i decenijama pre devedesetih godina, i poznaje ih svaki iole ozbiljniji ljubitelj grafičkih novela, u koje udarne brigade huškača sa Fejsbuka i Tvitera očigledno ne spadaju.

Ikoni andergraund stripa Robertu Krambu bi, sudeći prema junacima sa društvenih mreža koji su proglasili ilustratore iz Stare kapetanije satanistima, sigurno bilo zauvek zabranjeno da crta. Ako već ne bi visio na nekoj šljivi

Ikoni andergraund stripa Robertu Krambu bi, recimo, sudeći prema junacima sa društvenih mreža koji su proglasili ilustratore iz Stare kapetanije satanistima, u Srbiji sigurno bilo zauvek zabranjeno da crta. Ako već ne bi visio na nekoj šljivi ili trunuo u zatvoru zajedno sa svojim antiherojem, zloćom Mačkom Fricom.

Interesantno je da su sada, primećuje stalni saradnik Cenzolovke Marko Somborac, čiji ćete novi crtež videti danas na našem sajtu, da su od retrospektive od pre 30 godina našli materijal za šenlučenje i da je očigledno da su sve loše razumeli.

„Svesni smo i situacije oko medija. Poruka je da se mora biti u skladu sa važećim moralom i politikom. Ne mogu sad u ovom konkretnom slučaju da tvrdim da je ovo povezano, ali oni koji su upali na izložbu su nešto utripovali i učinilo im se da to sme da se radi. Kao i oni koji su pre toga pretili na društvenim mrežama. Videćemo koliko će biti hrabri pred sudijom“, kaže Somborac. On podseća da je poznato kakve posledice stvara kritika režima i poručuje da je očigledno da živimo u veoma neslobodnoj zemlji.

Antivakseri, teoretičari zavere, QAnonci…

Pored vlasti i njihovih medijskih trupa, koji kreiraju takvu militantnu društvenu atmosferu, njeni uobičajeni eksponenti su ovakvi prvoborci nove cenzure, ponikli na društvenim mrežama, masovno zadojeni teorijama zavere i pokretom QAnon. Oni protestuju protiv nošenja maski i drugih mera odbrane od koronavirusa, imaju svoje pristalice i u Srbiji, agresivno šire svoje sulude ideje, prete neistomišljenicima. Da sve bude perverzno, često sve uvijaju u maske slobode govora.

Kada sa društvenih mreža stignu pretnje smrću, država sporo i retko reaguje. I u ovom slučaju su učesnici izložbe u Zemunu prijavili pretnje i pre upada u galeriju. Policija, ona što je „na minut od galerije“, nije uradila ništa da ih zaštiti.

Ova vrsta ekstremne cenzure, koja se hrani teorijama zavere i širenjem laži preko društvenih mreža, za Somborca predstavlja sliku našeg društva.

„Ranije je to bio neki pritisak bliže okoline, a sad vidiš, zahvaljujući netu, šire stanje u društvu. Koliko je na tebe ranije uticalo to šta će o tvom radu da misli tvoj drug, razredna, komšija, tetka… toliko će sada uticati to šta misle hiljade drugih.“

On priznaje da je sve to „ovako multiplikovano nezgodnije za podneti“, ali kaže da oni na njega „suštinski ne mogu da utiču“.

BAUK KRUŽI EVROPOM, BAUK STRAHA OD SLOBODE

Najpoznatiji, najužasniji primeri bolesnog, ekstremnog reagovanja na karikature dogodili su se 2005. u Danskoj i 2015. u Francuskoj.

U dnevnom listu Jilands posten iz Kopenhagena objavljene su karikature proroka Muhameda, zbog čega su islamistički ekstremisti osudili na smrt urednika Fleminga Roza i karikaturistu Kurta Vestergarda, što su, srećom neuspešno, i pokušali da urade.

Roz, urednik kulture, odlučio se da pozove karikaturiste da nacrtaju Muhameda pošto se u Danskoj u to vreme dogodilo da dečji pisac, koji je napisao knjigu o životu proroka Muhameda, nije mogao da nađe ilustratora za nju. Svi s kojima je kontaktirao bili su preplašeni.

Bila je to jedna od najsramnijih epizoda evropske medijske, političke i kulturne scene u ovom veku, pošto su mnoge države osudile odluku danskih novina da karikature proroka objave, dok su mnogi mediji odbili da se sa Jilands postenom solidarišu. Istina, bilo je i onih koji su stisli petlju i objavili iste te karikature u svojim novinama ili na portalima.

U Evropi, koja je temelje svoje civilizacije stvarala upravo na borbi za slobodu govora, kao što podseća Flaming Roz u intervjuu za Cenzolovku, danas se slične karikature više ne objavljuju. Islamu se više ne podsmevamo, iako to radimo sa drugim religijama, kaže on.

Sa jednim izuzetkom.

Među retkima koji su hrabro nastavili da radikalno kritikuju, pa i da objavljuju karikature proroka Muhameda, bili su ilustratori francuskog magazina Šarli ebdo, u kome su islamski ekstremisti počinili masakr u januaru 2015. godine.

Uprkos tome, oni i danas nastavljaju da sa istom žestinom kritikuju sve, pa i islam i Muhameda.

Istovremeno, mnogi intelektualci, umetnici, novinari… danas su u Evropi zastrašeni pošto su ekstremisti pokazali da su spremni ne samo da prete smrću zbog izraženih stavova nego i da te pretnje sprovode u delo.

„To je, nažalost, bolno očigledno i retki su oni koji mogu da izdrže takav pritisak, što je i veoma razumljivo“, kaže o tome Somborac.

Napadi na karikaturiste i novinare u Srbiji i mlaka reakcija države, kao i na lavine pretnji koje se obrušavaju sa društvenih mreža i iz provladinih tabloida, koje tužilaštvo često proglašava za „slobodu govora“, stvaraju atmosferu u kojoj je, nažalost, ovakav užasavajući scenario moguće zamisliti i kod nas.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend