Vučićevićevo tamnovanje, čin prvi: Neka se spremi, neka se spremi… sledeći novinar!

Mislite da je previše ono što nam na konferenciji za medije saopštava urednik Informera, dok se sprema da ode u zatvor umesto da plati novčanu kaznu, da se u srpskim sudovima ne sudi po zakonu i pravdi, nego politički? Da je prestalo da bude važno ko je oštećeni a ko počinilac, u presudi za klevetu.

Čekamo uzbudljiv rasplet, jer ovo što je sada izvedeno na konferenciji za medije glavnog i odgovornog urednika Informera, više nalikuje suđenju javnosti i preostalim slobodnim novinarima a najmanje na sam meritum jedne presude. Sve što štrči, sve što smeta, ima se poseći.

A šta se to sprema, tek ćemo da vidimo, sudeći po onome kako se sada napada glumac Marko Janketić. Istina, videli smo i posredno, kada je medijator ovog skupa nalik na izvrnuti igrokaz i gladijatorsku arenu, Simo Spasić, sa govornice, tobož, smirivao situaciju i vikao novinaru N1 „Alo, klošare, ne ideš ti u zatvor“, na šta mu Vučićević, dobacuje: „Ćuti Simo, pusti“.

Šta god da se tom prilikom razumno pita, čuju se komentari. Urednica Informera govori: „Pustite ga da priča”, slična dobacivanja čuju se sve vreme trajanja suđenja, pardon, konferencije, (Novinari Danasa i N1 napustili konferenciju zbog vređanja) gde atmosfera liči na sudnicu u kojoj se sudi i presuđuje novinarki Danasa Katarini Živanović i novinaru N1.

Urednik Informera najavljuje i da će „u zatvoru stupiti u štrajk glađu sa dva zahteva, da se naloži revizija sudskog postupka, a drugi je pokretanje zakonske inicijative za dekriminalizaciju uvrede”. Proziva novinare i medijske organizacije, UNS i NUNS, da ga nisu podržali a da bi on „sutra da ovakav poziv dobije Dragoljub Petrović Draža ili neko sa N1 ili Nove branio na naslovnoj strani Informera“. Sic!

A ko bi po tom scenariju bio sledeći, da „doživi zatvor“, ne morate da nagađate jer znamo koji mediji su označeni kao nepoželjni u Zlatnom dobu i čije se slike i naslovnice (Danas) danima, satima, podižu u vazduh kao zloduh vremena u kom živimo.

Piše baš o tome, lepo, Klaus Man u romanu „Mefisto“. O jednoj karijeri, jednoj sudbini, kako je počela i završila čista ambicija u doba najgore moguće politike jedne zemlje u Evopi, jer nikako drugačije nije moglo.

A piše o slobodi medija u Srbiji i u izveštaju Evropske komisije, vala imaće šta i pročitati kad vide kako su neki novinari čašćavali kolege sa „šiptarski plaćenik“, „sluga mafijaško-tajkunske hobotnice“ i „najprljavija novinarka Danasa„. No, ima u našem narodu izreka i za to: „Možeš kako hoćeš, al ne možeš dokle hoćeš“.