28. jul 2020.

„Izađi i bori se!”

Gledam prethodnih dana dramatične scene iz redakcije mađarskog portala „Index.hu“, i sve vreme prolazim vrlo emotivno kroz događaje kroz koje se prelama budućnost novinarstva u sve većem broju zemalja.

Veran Matić (foto: Nebojša Babić)

Ovakav ishod, kao mogućnost, najavio sam pre nekoliko nedelja, kada sam pisao o tamošnjoj medijskoj situaciji.

Tokom devedesetih, Mađarska je u vreme izolacije predstavljala naš izlaz u svet bez sankcija.

Budimpešta je tada bila svojevrsna Kazablanka sa kraja dvadesetog veka, bez koje teško da bismo preživeli dvostruki obruč  međunardonih i domaćih sankcija.

I sada gledam slike iz redakcije Index-a, koje me podsećaju na ovdašnje slike iz devedesetih.

Vidim uplakane i očajne mlade ljude koji istinski veruju u ideale slobodnog novinarstva u dvadeset prvom veku.

Sve se odigrava u modernoj Mađarskoj, članici EU, trideset godina nakon pada Berlinskog zida, u nekadašnjoj zemlji „gulaš socijalizma“, koja je preživela traume sovjetske invazije 1956. godine.

Njih 70 koji su dali otkaz, rukovodilo se sledećim principima:

„Godinama smo govorili da postoje dva uslova za nezavisno delovanje Indeksa.hu: da nema spoljnog uticaja na sadržaj koji objavljujemo, niti na strukturu i sastav našeg osoblja. Davanjem otkaza glavnom i odgovornom urednikum prekršen je naš drugi uslov.

I evo ih na snimku kako solidarno daju otkaz i napuštaju redakciju.

Usledile su i demonstracije na budimpeštanskim ulicama.

Prepoznajem retoriku i fraze u stavu mađarskog ministra spoljnih poslova koji je rado viđen gost ovdašnjih zvaničnika.

Ne znam više ko koga kopira u ovakvim ministarskim izjavama.

Počelo je potpisivanje peticije podrške u Vojvodini.

Mi smo tako nešto doživeli tokom bombardovanja, kada je nezakonito preuzet Radio B92.

Tada su svi – od čistačice do direktora i glavnog i odgovornog urednika, odbili da rade za nametnute režimske kadrove, bez obzira na opasnosti, na egzistencijalne probleme. Kafe-kuvarica je ostala po dogovoru da iznosi što je moguće spasiti. Puno toga, nažalost, nije, uključujući mastere dokumentarnih filmova, spotova, puno arhive.

Uspeli smo da očuvamo tim u neregularnim ratnim uslovima, u kojem je ubijen Slavko Ćuruvija. Napravili smo globalnu akciju solidarnosti.

Napravili smo program B2 92, i vratili se nazad godinu i po dana kasnije.

Izašli smo i borili smo se za slobodu i slobodan B92.

Želim da verujem da će se isto desiti i ovim hrabrim mladim ljudima sa portala Index.hu.

I njima je potrebna naša i globalna podrška.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend