Deset istraživačkih priča koje svaki građanin Srbije treba da pročita 
REM i zahtev za raspisivanje izbora: Čeka nas nikad prljavija kampanja, vlast će uraditi sve da zadrži REM pod kontrolom 
Šampion medijskih konkursa: Za medije bivšeg oficira JNA samo od Ministarstva informisanja više od 200.000 evra 
Da li će iko biti kažnjen zbog proganjanja novinara: Ukinuta presuda zbog „poternica” za Isidorom Kovačević 
Kamerman N1: Udarali su me i šutirali u šatoru ispred Vučevića 
Radijski voditelj Igor Brakus u emisiji "360 stepeni" prvi put je otkrio da je samo jednom imao problem zbog posla. Kako je ispričao, pretili su mu da će mu "uništiti život za 24 sata".
1998. godina bila je jedna od najgorih u novinarstvu Srbije i svojevrsni nagoveštaj svega lošeg što nam tek sledi. Te godine je Nada Rajičić foto-aparatom zabeležila divne scene sa licima iz B92 na krovu Doma omladine. Tada smo uspeli da se izborimo za prvu dozvolu za emitovanje i instalirali smo predajnik, za koji su sredstva prikupili građani Beograda i celog sveta. Antenski stub još uvek stoji na ovoj zgradi u centru grada.
Radio B92 i Gorica Nešović delili su rođendan. Radio bi danas napunio 34 godine, Gorica 59.
Mjehur ubica, Srđan Anđelić: Radio B92, pisanje scenarija i snimanje filma Munje! Agelast 177
Godina je 1990. Roditelji su mi razvedeni. Zemlja se raspala. Rat divlja. Grad umire.
Bilo je to drugačije vreme... Internet, torenti, muzički portali, striminzi - ništa od toga nije postojalo. Ni televizija nije postojala, osim dva režimska kanala. Radio je bio sve što su imali oni koji su žudeli za prozorom u svet kakav je bio muzički deo B92, kaže jedan od tvoraca čuvene Muzičke redakcije Radija B92.
Čuo sam od Mjehura Ubice pre par dana da je Daniel Kovač objavio knjigu sa tekstovima koje je objavljivao u Lepom Ritmu srca na Radiju B92.
15. maja je 33. rođendan Radija B92. Prvi koju obeležavamo bez Dušana Mašića.
Tokom 1992. i 1993. godine poznati fotograf i kamerman Goran Basarić, fotografisao je svakodnevni život jednog Radija, koji je bio mnogo više od radio stanice – bio je to pokret - društveni, kulturni, angažovani…
Prošle nedelje City SMART radio iz Niša je proslavio dvadeset pet godina postojanja.
Tekst “Zašto nismo?” objavljen je u zborniku “Nikome se ne ponovilo - Genocid u Srebrenici i borba protiv zaborava”, koji je priredila Ajla Škrbić a izdavači su Inicijativa mladih za ljudska prava, Forum ZDF Srbija i NDN Vojvodine.
Na mnogo načina može se postati nepoželjna osoba. To postaješ i kada pričaš neistine.
Sutra je 15. maj. Navršava se trideset dve godine kako je nastao Radio B92.
Sa nama u emisiji bila je Darka Radosavljević Vasiljević, urednica monografije "Javni Ilegalac" posvećene legendarnom Miomiru Grujiću Fleki, kao i kustoskinja istoimene izložbe održane u Salonu Muzeja savremene umetnosti i izložbe "Akt by Fleka" u galeriji Remont.
Deveti mart je bilo gubljenje nevinosti – ona tačka posle koje više nema nazad. Zemlja se nakon toga raspala u moru krvi, a mi smo preko noćI odrasli znajućI da više ništa neće biti isto. Posle se desio Vukovar, zatim Sarajevo, onda Srebrenica, Oluja, Kosovo i bombardovanje.
Gledam prethodnih dana dramatične scene iz redakcije mađarskog portala „Index.hu“, i sve vreme prolazim vrlo emotivno kroz događaje kroz koje se prelama budućnost novinarstva u sve većem broju zemalja.
Iz današnje prepiske sa prijateljicom koja živi u Vašingtonu, izgleda kao neka pesma:
O najznačajnijoj radio stanici u Srbiji u poslednje tri decenije pričali smo sa jednim od osnivača, Miškom Bilbijom.
Sloboda je imala cenu u slučaju radio-voditelja i stendap komičara Darka Mitrovića, pošto ga je zbog šala na račun srpskog Broja jedan u humorističkoj emisiji pre pet godina progutao medijski mrak, isti onaj u kome su se kasnije redom našli Olja Bećković i ostali novinari i autori koji su pokušali da ostanu nezavisni.
Da je bilo do Vrkića i Matića, nitko ne bi bio ni nestao – to je prvo što treba reći o činjenici da su ta dva bivša opozicionara pristala, u ime nacionalističkih predsjednika Hrvatske i Srbije, pokušati olakšati potragu za nestalima. Da je bilo do Vrkića i Matića, nit' bi bilo rata, niti mrtvih, obogaljenih, ranjenih, niti zločina, razaranja, svog tog užasa i patnje. Nije, međutim, bilo do njih, nego do onih koje kao svoje uzore i danas, svatko na svoj način, ističu predsjednici Hrvatske i Srbije.
