Da je danas živ, radio B92 bi danas napunio 30 godina i verovatno bi organizovao veliku žurku. Ali ugašen je 2015. godine. Bez obzira na to, njegov uticaj je i dalje veliki. Pre svega zato što je za sobom ostavio na desetine, možda i stotine talentovanih ljudi koji su prošli kroz njega, a danas svoj talenat, veštine i rad ostvaruju u drugim medijima, ili u nekoj drugoj kreativnoj oblasti društvenog života.
Radio B92 se pojavio u etru, na frekvenciji 92,5 Mhz u Beogradu 15. maja daleke 1989. godine, u zemlji koja se zvala Jugoslavija i vremenu koje danas uzimamo kao primer, uglavnom još uvek sreće i bezbržinosti, barem kada su u pitanju mladi ljudi. Novu radio stanicu formirali su članovi redakcije emisije „Ritam Srca“ koja se emitovala na Radiju Studiju B, i „Indeks“, koji je emitovan na Radio Beogradu. Stanica je dobila dobila privremenu dozvolu za rad u trajanju od 15 dana, koja je zapravo trajala 26 godina.
Bezbrižna vremena ubrzo su zamenile dramatične godine raspada zemlje, ratova, sankcija, hiperinflacija, demonstracija i autoritarnog režima Slobodana Miloševića. Devedesetih, Radio B92 je od eksperimentalnog radija buntovne, subverzivne i progresivne omladine Beograda postao jedno od retkih ostrva slobodnog mišljenja u srpskom etru. Miloševićev režim četiri puta je gasio Devedesetdvojku, ali se ona nekako uvek vraćala, još uticajnija i jača. U srži Radija B92 bilo je preispitivanje i propitivanje establišmenta i većinskog stava, uvek je bila opozicija gluposti i bahatosti, ma od koga dolazila. Devedesetdvojka je prosto imala stav i zato ju je publika obožavala, a neistomišljenici uvažavali.
Jedan od onih koji su dve decenije bili zaštitni glas radija bio je i Miško Bilbija. Sa jednim od osnivača B92, autorom, voditeljim, muzičkim saradnikom, urednikom velikog broja emisija, kasnije i programskim urednikom TV B92 Daniel Bukumirović razgovarao je o fenomenu Devedesetdvojke, njenom nasleđu, o kritikama da je bila elitistička, i nekim zaboravljenim, nepoznatim ili bizarnim situacijama kao što upadi policije, organizovanje „otmice Stjepana Mesića“, dolazaka Željka Ražnatovića Arkana u studio, spašavanje muzičke arhive, osnivanja televizije i mnoge druge priče koje su samo delić neverovatnog života jedne male beogradske radio stanice koja je zapravo bila sve, samo ne mala.
GLEDAJTE PODCAST OVDE
Smiljana Milinkov: Napadom na medije u Parlamentu vlast skreće pažnju sa sopstvene odgovornosti za podgrevanje nasilnog narativa u društvu
Kolega robot na novinarskom zadatku: Šta mu je dozvoljeno, a šta nije. Za sada
Algoritam ili urednik - ljudima je svejedno
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.