31. maj 2022.

Medijsko vlasništvo – izazovi i perspektive

Razlike u sličnostima ili sličnosti u razlikama. Tako bi se slikovito mogla okarakterisati situacija u Crnoj Gori i Srbiji u domenu medijskog vlasništva. Princip spojenih sudova sa susednom državom pokazuje višestruke zakonomernosti. Najviše ih je u domenu transparentnosti vlasničke strukture – “dečije bolesti” kontinuirane medijske tranzicije koja se mora preležati u svakom reformskom procesu na regionalnom nivou. Odsustvo strateškog pristupa i sistemskog rešavanja ovog i niza drugih pitanja rezultirali su stanjem koje su učesnici panela “Čiji su mediji u Crnoj Gori”[1] opisali ukazivanjem na netransparentne vlasničke strukture iz kojih proizilaze opasnosti koncentracije medijskog vlasništva, ugroženosti medijskog pluralizma i diskutabilne raspodele državne pomoći.

Stavovi o “zastarelim i nepraktičnim zakonskim rešenjima kojima se ispunjava puka forma”[2] nasuprot ocenama da je “transparentnost medija u Crnoj Gori onolika koliko to zakon propisuje”[3] ili da je “Crna Gora što se tiče transparentnosti u vrhu na Zapadnom Balkanu”[4] slikovito pokazuju koliko je različitih, ponekad dijametralno suprotstavljenih pogleda na ovu senzitivnu oblast. Dodamo li tome relevantnu ocenu da postojeće “zakonske odredbe ne prepoznaju portale i kablovske operatere”[5], jasno je da je ovom debatom u dodatnoj meri otvorena svojevrsna Pandorina kutija koja oslikava izazove koji stoje pred političkom elitom u odgovoru na pitanja: Ko su pravi vlasnici najuticajnijih medija u Crnoj Gori i koje je poreklo novca kojim se oni finansiraju?

Medijska strategija Crne Gore[6] može da pomogne u odgovoru na na ovo pitanje ako postoji iskrena politička volja za njeno praktičnu primenu. Regionalno iskustvo nas uči da je aktuelna srpska Medijska strategija[7] raspolućena između kritičkog opisa realnog stanja u medijima i spiska lepih želja zasnovanog na predviđenim merama koje su u neskladu sa iskrenim željama vlasti za njihovom implementacijom uz pomoć ambiciozno osmišljenog Akcionog plana.

Jasno je da ne postoji čarobni štapić za rešenje nagomilanih problema. Naročito ako ne postoji politička volja koja dobija sve značajniju ulogu u izradi, usvajanju i primeni medijskog zakonodavstva.[8] Novi modaliteti odsustva političke volje sve su primetniji kroz svojevrsnu opstrukciju procesa izrade kvalitetnog pravnog okvira. Površan pristup utemeljen je odsustvom nužnih i stručno utemeljenih analiza vlasničke strukture medija kao i vertikalne i horizontalne koncentracije vlasništva koje ugrožavaju proklamovani medijski pluralizam i zaštitu javnog interesa. Dovoljno je konstatovati da poslednji zvanični dokument Vlade Republike Srbije – “Izveštaj o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji”[9] Saveta za borbu protiv korpucije datira iz davne 2015. godine! Drugim rečima, dok ne bude načinjena slična zvanična analiza ostaje nam korisna studija Asocijacije medija “Prava mera medija”[10] o raznovrsnosti, kvalitetu i dostupnost podataka o medijima u Srbiji kao svedočanstvo o tome šta sve treba da znamo, a suštinski ne znamo o ovdašnjim medijima.

Svojevrsnu frustraciju zbog manjka podataka iz ove sfere nadomeštamo dostupnim podacima o veličini prošlogodišnjeg srpskog marketinškog tržišta od ukupno 230 miliona EUR (od kojih je 117 namenjeno televizijama) koji tumačimo u domenu uticaja na istinske namere onih koji se na nacionalnom nivou emituju u Crnoj Gori. Da ne govorimo o enormnim prihodima pojedinih vlasnika od emitovanja u kablovsko-distributivnim sistemima, selektivnoj državnoj pomoći ili novčanim transferima organa javne vlasti ka medijima koje je (i pored zakonske obaveze) nemoguće pronaći u srpskom Registru medija. Imajući sve to u vidu, zdravorazumski zaključujemo da postoji interes vlasnika iz Srbije da “uđu na malo tržište kakvo je Crna Gora”[11] koje se pravda ne samo ekonomskim već i političkim profitom. Pogotovo kada je u Srbiji u toku konkurs za raspodelu TV frekvencija sa nacionalnim pokrivanjem na koje pretenduju i vlasnici koji tu vrstu dozvola već poseduju za emitovanje na teritoriji Crne Gore.

Dosadašnja regionalna iskustva u vezi sa nastojanjima ka većoj transparentnosti vlasničke strukture medija mogla bi da budu iskorišćena za osavremenjivanje postojećeg crnogorskog zakonodavnog okvira. Susedi iz Srbije su prošli kroz brojne faze poput žučnih debata o postojanju “ofšor” entiteta koji su legalizovani uz argumentaciju da bi njihova zabrana predstavljala svojevrsnu diskriminaciju vlasnika medija. Nekadašnji zakonski limit od 49% za inostrane vlasnike u elektronskim medijima prevaziđen je kada je postalo jasno da se time stimuliše prikriveno vlasništvo uz pomoć advokata sa 2% vlasništva. Idealistički zamišljen Zakon o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji nikada nije usvojen zbog otpora domaćih i inostranih (su)vlasnika medija koji su se davno suprotstavili donošenju prvog srpskog antimonopolskog medijskog zakona. Svojevrsna evolucija ipak je dovela do nastanka  važećeg Registra medija koji pokazuje da u Srbiji trenutno ima čak 2.638 medija! Aktuelni srpski medijski zakonodavni okvir je nakon insistiranja Evropske komisije predvideo mogućnost da vlasnici kablovsko-operativnih sistema istovremeno mogu da budu i vlasnici sopstvenih kanala što je uz prekogranično emitovanje TV programa neiscrpan izvor tenzija koje se regionalno prelivaju i van srpskih granica što je dokaz više u prilog senzitivnosti ove oblasti.

Postojeći izazovi i buduće perspektive u domenu medijske vlasničke strukture moraju se sagledavati i u kontekstu zalaganja za reviziju i promenu postojećih crnogorskih medijskih zakona čime bi se predupredila “opasnost koncentracije medijskog vlasništva u zemlji”[12] i poboljšao domen državne pomoći koji očito “ne doprinosi kvalitetu sadržaja, profesionalizmu i održivosti medija.”[13] Tim pre je neupitan značaj nacionalnog i lokalnih medijskih servisa u Crnoj Gori koji treba da predstavljaju svojevrsni balans privatnim medijima koji u trci za profitom zanemaruju programske sadržaje od suštinskog značaja za dalju demokratizaciju društva.

Zato sa rezervom treba posmatrati ovogodišnji Indeks medijskih sloboda “Reportera bez granica” na kojem su, nakon promene metodologije, Crna Gora[14] i Srbija[15] vidljivo poboljšale  plasman. Da bi ovaj rast pratile suštinske pozitivne promene, bitno je da i na polju transparentnosti vlasničke stukture medija dođe do promena nabolje. To neće biti ni lako ni jednostavno zato što ove reforme zadiru u samu srž medijske moći. Zato i ne čudi da se na ovom polju stvaraju svojevrsne neprincipijelne koalicije dotadašnjih neprijatelja koji zauzimaju iste strane kada su ugroženi njihovi interesi. Zato treba biti spreman na svojevrsnu vlasničku “omertu” kada započnu istinske medijske reforme čime će se suštinski ali i bolno razgolititi sebični interes vlasnika medija u odnosu na istinski pluralizam koji treba da garantuje očuvanje i promociju javnog interesa. I u Crnoj Gori i u Srbiji.


[1] Čiji su mediji u Crnoj Gori, sajt Insituta za medije Crna Gora: https://www.mminstitute.org/poziv-na-panel-diskusiju-ciji-su-mediji-u-crnoj-gori/

[2] Marković: Zakonska rješenja kojima se reguliše pitanje vlasništva u medijima u Crnoj Gori zastarjela, sajt Vijesti: https://www.vijesti.me/vijesti/drustvo/604511/markovic-zakonska-rjesenja-kojima-se-regulise-pitanje-vlasnistva-u-medijima-u-crnoj-gori-zastarjela

[3] Isto

[4] Isto

[5] Isto

[6] Medijska strategija Crne Gore 2022 – 2026 sa Akcionim planom za 2022. i 2023. godinu, sajt Vlade Crne Gore:   file:///C:/Users/38163/Desktop/Projekti/MMI/Nacrt%20Medijske%20strategije%20Crne%20Gore.pdf

[7] Strategija razvoja Sistema javnog informisanja u republici Srbiji za period 2020-2025 godina, sajt Vlade Republike Srbije:  https://www.media.srbija.gov.rs/medsrp/dokumenti/medijska_strategija210_cyr.pdf

[8] Više o tome: Mirković, Saša: Politička volja kao preduslov za usvajanje i primenu medijskih zakona u Republici Srbiji, sajt Nardus:  https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/18976

[9] Izveštaj o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji, sajt Saveta za borbu protiv korupcije: file:///C:/Users/38163/Desktop/Projekti/MMI/izvestaj%20mediji%2026%2002.pdf

[10] Studija “Prava mera medija” (Raznovrsnost, kvalitet i dostupnost podataka o medijima u Srbiji), sajt Asocijacije medija:  http://asmedi.org/misc/PravaMeraMedija.pdf

[11] Promjene vlasništva u medijima urađene po zakonu, sajt RTVCG: https://rtcg.me/vijesti/drustvo/363172/promjene-vlasnistva-u-medijima-uradjene-po-zakonu.html

[12] Nužno i donošenje antimonopolskog propisa i promjena prakse državne pomoći medijima, sajt Insituta za medije Crna Gora: https://www.mminstitute.org/nuzno-i-donosenje-antimonoloskog-propisa-i-promjena-prakse-drzavne-pomoci-medijima/

[13] Isto

[14] Svetski indeks medijskih sloboda, sajt Reportera bez granica:  https://rsf.org/en/country/montenegro

[15] Svetski indeks medijskih sloboda, sajt Reportera bez granica:  https://rsf.org/en/country/serbia

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend