Država u TikTok lajvu

„Vučić razbio na TikToku!!! Više od 80.000 ljudi uživo! Više od 12 miliona lajkova! Pokidao!“, ekstatično je napisao urednik jednog tabloida u Srbiji na svom IG profilu, osvrćući se na TikTok lajv Aleksandra Vučićarealizovan u petak uveče. Kao i u slučaju svake druge medijske komunikacije, i ovu je nemoguće analizirati i odvojiti od ukupnog šireg društveno-političkog konteksta. A kontekst je jasan – kriza legitimiteta vlasti je nikad dublja, a traženje novih narativa i povratak bar mrve izgubljenog legitimiteta odvijaju se ubrzano i grozničavo.

Dok javnost duže od godinu dana traži odgovornost za tragediju u Novom Sadu, a poverenje u institucije erodira na dnevnom nivou, TikTok angažovanje predsednika može delovati neodgovorno i neozbiljno. Ipak, ono je (i) namerna, strateški osmišljena strategija skretanja pažnje – potiskivanjem ozbiljne krize zabavnim sadržajem normalizuju se i trivijalizuju svakodnevni problemi.

Kreiranjem paralelnih stvarnosti i fragmentacijom javnog diskursa pokušava se oslabiti jedinstveni građanski fokus na krizu i nezadovoljstvo. Konačno, šalje se i omiljena poruka predsednika srpskoj javnosti – „mogu da radim šta god hoću dok vi protestujete“.

Kada su nacionalne televizije sa najvećim dometom de facto kontrolisane ili usklađene sa vlašću, kritički mediji marginalizovani kroz ograničenu vidljivost, finansijske pritiske i kampanje diskreditacije, a autocenzura postala strategija opstanka, režim Aleksandra Vučića ubrzano se okreće digitalnom prostoru koji još uvek nije dovoljno kontrolisan, manipulisan ili kontaminiran dezinformacijama i dominacijom provladinih narativa.

Kreiranjem paralelnih stvarnosti i fragmentacijom javnog diskursa pokušava se oslabiti jedinstveni građanski fokus na krizu i nezadovoljstvo. Konačno, šalje se i omiljena poruka predsednika srpskoj javnosti – „mogu da radim šta god hoću dok vi protestujete

TikTok lajv predsednika nije informativni, već afektivni i performativni format. TikTok u ovom slučaju nije samo kanal, već i politička scena. Cilj pojavljivanja predsednika na njemu nije saopštavanje važnih odluka, već prisustvo, neposrednost i dominacija u vrlo specifičnom prostoru pažnje, gde se vidljivost grade brzinom, neposrednošću, pa i konfliktom.

A u TikTok lajvu pored predsednika – Baka Prase.

Otkud Baka Prase kod predsednika?

U medijima i na društvenim mrežama su se nedavno pojavile spekulacije da bi Baka Prase mogao da se kandiduje za gradonačelnika Beograda. JuTjuber je doprineo spekulacijama koketiranjem sa tom idejom u svojim nastupima. Izbor upravo njega za „specijalnog gosta“ predsednikovog TikTok lajva stoga ima posebno značenje. Ono što na površini deluje kao još jedan, „prvoloptaški“ pokušaj privlačenja pažnje mlade publike, zapravo bi moglo biti deo promišljene političke strategije kooptacije.

Pozivajući influensera sa milionskim dosegom kod mladih na razgovor, dajući mu pristup vrhu vlasti i javno pokazujući „bliskost“, Vučić ga istovremeno pozicionira kao potencijalnog političkog aktera koji je već legitimizovan tom bliskošću. Ako se kandidatura u budućnosti materijalizuje, narativi su već postavljeni: „Baka Prase nije tipičan političar“, „Baka Prase nije ni za vlast, ni za blokadere„, „mladi ga vole i razumeju“, „predsednik ga poznaje i ceni“.

Ovakav manevar ima dvostruku funkciju. S jedne strane, uvlači u politički sistem ličnost sa ogromnom bazom sledbenika koji inače možda ne bi glasali ili bi glasali protiv režima. S druge strane, dodatno trivijalizuje politiku i pomera standarde onoga što je prihvatljivo u javnom životu. Kandidatura kontroverznog JuTjubera za čelnu poziciju grada bio bi još jedan korak u normalizaciji političke neodgovornosti i eroziji institucija, ali i demonstracija moći režima – „možemo postaviti koga god hoćemo, čak i influensera poznatog po problematičnom sadržaju, i to će proći“.

Pozivajući influensera sa milionskim dosegom kod mladih na razgovor, dajući mu pristup vrhu vlasti i javno pokazujući „bliskost“, Vučić ga istovremeno pozicionira kao potencijalnog političkog aktera koji je već legitimizovan tom bliskošću

Možda je ovaj TikTok lajv bio svojevrsna političko-medijska audicija, testiranje terena i gradnja narativa za neke naredne korake. Ipak, hijerarhija uticaja i snage je netaknuta. Predsednik prihvata dijalog, ali pod svojim uslovima. Influenser je „pušten u lajv“, ali je ostao samo gost. Time se šalje poruka – svi su ravnopravni u lajvu, ali ne i u moći.

Sadržaj razgovora između predsednika i influensera, čak i kroz samo dve pomenute teme – kockanje srpskim budžetom i ugašeni JuTjub kanali Bake Praseta, dodatno osvetljava dubinu srpskog društveno-političkog ambisa. Kada Baka Prase predloži da se budžet Srbije „stavi na crveno“ na ruletu – da se, dakle, kockaju javnim novcem – Vučić odgovara kako „nije kockar“, pozicionirajući se tako kao odgovoran državnik naspram ludih i neozbiljnih avanturista. Međutim, ova performativna, banalna odbrana ozbiljnosti i odgovornosti odvija se u kontekstu koji je sam po sebi vrhunac neodgovornosti – političar na čelu jedne države šaljivo ćaska sa influenserom čija je ukupna javna persona izgrađena na promociji kockanja, ekstravagancije i transgresivnog ponašanja. Ironija nije slučajna – ona je sastavni deo strategije.

Dok reči govore jedno („nisam kockar“), kontekst govori potpuno suprotno (učestvujem u spektaklu sa promoterom kockanja na platformi koju prate deca). Još problematičniji je Vučićev komentar da će na predstojećem razgovoru sa „Amerikancima“ videti šta može da učini kako bi se Baki Prasetu vratili ugašeni JuTjub kanali. Prevedeno na normalan jezik – predsednik države obećava da će spoljnopolitičku diplomatiju instrumentalizovati za lične interese kontroverznog influensera, trivijaizujući tako i državnu funkciju, i međunarodni ugled i uticaj Srbije.

Kandidatura kontroverznog JuTjubera za čelnu poziciju grada bio bi još jedan korak u normalizaciji političke neodgovornosti i eroziji institucija, ali i demonstracija moći režima – „možemo postaviti koga god hoćemo, čak i influensera poznatog po problematičnom sadržaju, i to će proći“

Ono što bi trebalo da bude razgovor o strateškim nacionalnim interesima postaje pogađanje za povratak JuTjub kanala influensera. Tako smo dobili grotesknu sliku potpunog kolapsa svih političkih standarda. U oba slučaja – i u odbijanju „kockanja budžetom“ i u obećanju diplomatske intervencije za privatni JuTjub kanal – ne radi se o spontanim reakcijama, već o pažljivo konstruisanim porukama. Predsednik je „odgovoran“ (neće da se kocka), ali i „blizak narodu“ i „moćan“ (može da reši „tvoj“ problem na najvišem nivou). Da je ovakav dijalog napisan za neku satiričnu seriju, pitanje je da li bi, s obzirom na njegovu apsurdnost, bio ikada prihvaćen. U Srbiji 2026. godine, ovo nije satira, već politička komunikacija vrha vlasti.

Izlazak na TikTok – defanziva bez sigurnog hepienda

Za početak, Aleksandar Vučić „izlaskom“ u TikTok lajv kreira (još jedan) bezbedan medijski prostor u kom nema neprijatnih pitanja, nema fact-checkinga u realnom vremenu, nema nepodobnih novinara. Kontrolišući ko će se u strimovani sadržaj uključiti, Vučić montira ne samo sadržaj, već i realnost – lajv jeste „uživo“, ali daleko od toga da je bilo šta u njemu prepušteno slučajnosti ili spontanosti.

Predsednik države obećava da će spoljnopolitičku diplomatiju instrumentalizovati za lične interese kontroverznog influensera, trivijaizujući tako i državnu funkciju, i međunarodni ugled i uticaj Srbije.

Odluka da se u lajv uključi kontroverzni influenser poznat po reklamiranju kockanja i agresivnom, netolerantnom i vulgarnom sadržaju često daleko iza granica govora mržnje ponovo je odluka koja demonstrira moć i samovolju – mogu da ignorišem profesionalne standarde i javni interes bez posledica.

U medijskom okruženju u kome je informativno „pomračenje“ na ključnim mainstream kanalima skoro potpuno, a kontrola narativa maksimalna, izbor TikToka kao kanala komunikacije predsednika je još jedan pokušaj stvaranja iluzije o slobodnoj, direktnoj komunikaciji i dostupnosti, i to „tamo gde su mladi“ koji su pokrenuli aktuelnu pobunu. Poručujući „ja sam na svim mrežama i uvek sam tu za razgovor“, Vučić pokušava da pošalje poruku medijske otvorenosti.

Međutim, kontrola je sveukupna – on bira format i pravila, sadržaj se odvija bez kontradiktornosti, debata je zapravo monolog. Uz algoritamsku amplifikaciju, dostupnost može biti masovna i masivna. Sve ovo ima i dublji kontekst – Srbija je sve očigledniji model hibridnog, digitalnog autoritarizma u kome je demokratija fasadna, formalno postoje izbori i medijski pluralizam, dok su u stvarnosti politički procesi manipulisani, kanali komunikacija kontrolisani, a institucije zarobljene.

Bombardovanje svakodnevnim pojavljivanjima proširuje se na onlajn prostor, kreira se bezbroj „priča“ koje potiskuju istinski važne vesti, a zahtevi za pravdom zagušuju se slikama Aleksandra Vučića koji ćaska na TikToku sa „građanima“

TikTok lajv je samo deo strategije zatrpavanja građana sadržajima i informativnog zagušenja. Bombardovanje svakodnevnim pojavljivanjima proširuje se na onlajn prostor, kreira se bezbroj „priča“ koje potiskuju istinski važne vesti, a zahtevi za pravdom zagušuju se slikama Aleksandra Vučića koji ćaska na TikToku sa „građanima“.

Godinu dana studentskih i građanskih protesta pokazalo je da medijska kontrola, uprkos ogromnim naporima vlasti, nije apsolutna, te da komunikacija preko društvenih mreža i kablovskih kanala čiji se domet neprekidno sužava može mobilisati ogroman broj ljudi širom Srbije, a da direktna svedočanstva pobunjenih građana mogu osporiti zvanični narativ.

TikTok lajv Aleksandra Vučića pokazuje da se njegov režim adaptira, da intenzivnije počinje da koristi iste alate, posebno društvene mreže, te da pokušava da kooptira digitalni prostor pre nego građani, instrumentalizujući nove medije za svoje stare autoritarne ciljeve.

Međutim, ova strategija je defanzivna, ne ofanzivna. Tako i Vučićev TikTok sa Bakom Prasetom nije znak snage, već znak krize. Kada režim koji kontroliše sve ključne medijske kanale mora da se „spusti“ na TikTok lajvove sa kontraverznim JuTjuberima, to pokazuje da tradicionalni mediji više nisu dovoljni, da gubi mlade i da očajnički traži legitimizaciju tamo gde je najmanje ima, kao i da gubi kontrolu narativa, jer sada mora da se takmiči sa drugima, a ne da dominira.

Paradoksalno, što više ova strategija bude eskalirala (više lajvova, više influensera, više onlajn performansa), to će se više otkrivati unutrašnja nemoć režima, pa i samog Aleksandra Vučića.