20. jan 2022.

Godišnjica kragujevačkog portala „Glas Šumadije” čiji novinari ne žele da ćute

Portal novinara koji ne žele da ćute i koji smatraju da nema te istine koju je moguće sakriti od građana „Glas Šumadije” u Kragujevcu danas je obeležio četvtu godinu postojanja. Sa sloganom – lokalni mediji u službi građana, stekao je njihovo poverenje i veliku čitanost baš zbog toga što je posvećen svakodnevnim problemima Kragujevčana i Šumadinaca.

Zbog epidemiloške situacije ali i položaja lokalnih medija uopšte u redakciji „Glasa Šumadije” su se razmišljali da li da ovu godišnjicu uopšte obeleže proslavom i okupljanjem. Da nisu pogrešili svedoči činjenica što se, barem na kratko u kragujevačkom kafiću „Kuća” okupio toliko broj novinara i kolega iz brojnih redakcija i drugih gradova.

– Pokrenuli smo potral „Glas Šumadije” pre četiri godine, u trenutku kada u Kragujevcu više, malte ne nije bilo lokalnih medija. Značajno su nam pomogle kolege iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine, savetima ali i na svaki drugi način jer smo se mi osnovali kao medij civilnog društva, kaže Jovanka Marović, glavna urednica portala.

Po njenim rečima redakcija „Glasa Šumadije” je „krenula entuzijastički”.

– Nismo znali, kuda će to da nas „odvede” a danas smo najčitaniji portal u Šumadiji. Nekoliko meseci smo radili od kuća ali su nas Kragujevčani stalno zvali i pitali gde nam se nalazi redakcija. Krenuli smo od lokala sa pet kvadrata i jednim stolom za kojim smo se smenjivali. Potom smo uzeli lokal od 20 kvadrata gde smo imali tri stola i dva lap topa, navodi ona.

Sem podrške građana koja je po njoj presudna, rad „Glasa Šumadije” zapazili su i prepoznali i njihovi partneri iz inostranstva Britis concila i IREX-a. Sada u pešačkoj zoni u Lole Ribara imamaju pravi, opremljen studio.

Ali, ono po čemu je „Glas Šumadije” u poslednje vreme prepoznatljiv su mladi kadrovi.

– Kragujevac je godinama imao samo jednu jedinu novinarku koja je mlađa od 30 godina. Mi smo uz podršku DT instituta agažovali mlade novinare koji trenutno prolaze obuku kod nas. Ono što je sada jako značajno za Srbiju je borba protiv lažnih vesti, informacija i propagande i oni upravo kod nas u redakciji rade na tom programu, ističe ona.

Na proslavi godišnjice „Glasa Šumadije” u Kragujevcu bio je i Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a, koji uvek rado dolazi u Kragujevac još od davnih devedesetih i saradnje „Kikindskih” sa „Nezavisnom Svetlosti” u okviru Lokal presa.

– Sve ono što je nastalo iz „Nezavisne Svetlosti” pripada „naše krugu” pa tako i „Glas Šumadije” čiji novinari rade sve ono što mediji i trebaju da ovabavljaju u svojim sredinama. Oni pronalaze način da opstanu i redakcija „Glasa Šumadije” je baš dobar primer kako su se novinari prilagođavali novim kontekstima i tehnologijama u novinarstvu, smatra on.

Po Bodrožiću „Glas Šumadije” nije samo ostao i opstao već je i jedan od najčitanijih portala na ovom području i u samom Kragujevcu.

– Ta činjenica raduje svakog ozbiljnog, profesionalnog i nezavisnog novinara a mene kao predsednika NUNS-a posebno, ne samo zato što su to članovi našeg udruženja, već zbog toga što je to dobar primer kako na lokalu i pored svih prepreka i onoga što nam se danas dešava nezavisno novinarstvo i dalje opstaje i u njemu postoje kvalitetni mediji, kaže Bodrožić, za koga je jako bitno što u gradu postoje i „Kragujevačke” nedeljne novine, i što se takva glasila „zajednički suprostvaljaju medijskoj kontroli koju je uvela naprednjačka vlast”.

Sem kolega iz kragujevačkih medija i dopisništva na proslavi 4. rođendana „Glasa Šumadije” bili su i novinari iz „Južnih vesti”, „Bujanovačkih” i „Ozon presa” koji su strateški partneri ovog glasila i sa kojima imaju saradnju od samog početka, kao i Branislav Grubački Guta iz „Novog optimizma”, Biljana Stepanović iz „Nove ekonomije”, predstavnici NUNS-a, Građanske inicijative, politički konsultant Đorđe Belamarić.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend