07. dec 2020.

IN MEMORIAM Dušan Mitrović i Grujica Spasović: Dobri duh i duša Danasa

Krajem oktobra u razmaku od nekoliko dana preminuli su Dušan Mitrović i Grujica Spasović, suosnovači Dan Grafa, prvi pune 22 godine direktor ovog preduzeća koje izdaje dnevni list Danas, a drugi bezmalo deceniju njegov glavni urednik

Zadužili slobodno novinarstvo: Dušan Mitrović i Grujica Spasović, foto: Danas

Iako su, kako je prvi slogan 1997. obaveštavao ljude, osnivači i osnivačice (njih 17) Danasa imali više od 400 godina radnog staža, iskustvo, znanje, hrabrost i upornost Dušana Mitrovića i Grujice Spasovića učinili su Danas prepoznatljivim u domaćim, ali i mnogo širim medijskim i društvenim okvirima.

Možda je, nehotice svakako, značaj Danasa koji su oni, sa još nekoliko desetina novinara i novinarki, stvarali opisao Vojislav Šešelj neumesnom opaskom na jednom od brojih suđenju vođenih protiv Danasa – “kad vidim čitulju u Danasu, znam da je umrlo neko vel’ko đubre!” Neotesana i svakako lišena ljudskosti, ova rečenica svedoči o svetlosnim godinama razdaljine koja je delila i još deli Mitrovića/Spasovića/Danas od rigidnie vlasti kojoj ničija druga, a posebno drugačija reč, nije važna.

Rođeni bukvalno u dva dana  – Spasović 19. avgusta 1950, Mitrović 20. avgusta 1950. – sa iste generacije Fakulteta političkih nauka, potom na različitim poslovima kolege u omladinskoj organizaciji, posle nekoliko godina bavljenja drugačijim poslovima ponovo su se našli u tzv. Stašinoj Borbi, nastavili u Našoj Borbi i UGS Nezavisnost, pa se “ukotvili” u Danasu. I vodili ga zajedno desetak godina kao prvi operativci u godinama koje se i dalje prepoznaju kao najgore, najteže i najopasnije po nezavisno novinarstvo u Srbiji. Zbog toga ih svi koji su radili sa njima i danas prepoznaju kao dobrog duha i dušu Danasa.

U danima odlazaka Dušana Mitrovića i Grujice Spasovića ispisano je mnogo dirljivih reči, čitave stranice na kojima su ljudi sa mnogih meridijana svedočili o njihovoj posvećenosti ne samo Danasu, već profesiji koja je poslednjih decenija doživela niz teških udaraca i iskušenja. Mitrović je prvo kao direktor prodaje, a od 1998. kao direktor firme, učinio nemoguće, prevrnuo nebo i zemlju da Danas dopre do čitalaca i opstane. Naoko miran, izvesno tih, ali nesumnjivo snažan i istrajan, uporno je tražio saradnike i saveznike koji će omogućiti i štampanom Danasu, a poslednjih godina i istoimenom portalu, ne samo da prežive, već i ukotve se na važnom mestu u domaćoj javnosti. Spasović je, pak, svojom povremeno bujičnom energijom i kad je sve izgledalo bezizlazno – a često je bilo, posebno tokom bombardovanja i zvanične cenzure – uspevao da sve konce tog neretko opasnog posla drži u svojim rukama.

Iako su onima koji ih nisu poznavali delovali kao dva sveta, Dule i Gruja su, zapravo, dva neophodna lica novinarstva, onog koje nam sve više izmiče iz orbite, profesionalnog, posvećenog, objektivnog i, što da ne reći, hrabrog, spremnog i spsobnog da pronađe i plasira informaciju očišćenu od svih naslaga i takvu čistu i ubojitu da publici. Spasović je bogatstvo svog karaktera, domišljatosti i znanja pokazao i kasnije na osetljivom položaju ambasadora SRJ u Sarajevu, odakle, kao i iz Danasa, postoji mnoštvo sećanja i anegdota. Tamo je uspeo čak i da “savlada” kompjuter, kome “iz predostrožnosti” dugo nije prilazio. Mitrović je, pak, svoje iskustvo, snagu i znanje bukvalno do kraja darovao Danasu u danasovcima/kama.

No, iako umogome saglasni, pa i slični, Dušan Mitrović i Grujica Spasović u jednom su se ozbiljno razlikovali; prvi je uvek i po svaku cenu hteo da zadrži svakog novinara/ku, saradnika/cu i u redakciji i u stručnim službama, dok su drugome odlasci, iako teški, bili nekako normalni. “Idi, sunce, ako ti je tamo bolje”, znao je da kaže. Zahvaljujući i tome danas praktično nema medija u kome nema bivših i sadašnjih danasovaca/ki.

Ovde svakako treba zabeležiti i Mitrovićevo nastojanje da novine ne budu samo prestoničke, daleko bilo iz kruga dvojke, već da stranice Danasa budu otvorene i za druge gradove u Srbiji, da dopru i do ljudi kojima su umnogome vesti uskraćene. Tako su nastali posebni dodaci, prvo višegodišnje izdanje Vojvodina, pa Braničevo, Sandžak, Kikindske, sa nadom da će i Niš, Kragujevac, Užice, Šabac… imati stalno i posebno mesto na stranicama Danasa. I nije to jedina ideja koja ostaje kao neka vrsta amaneta nastavljačima Danasove tradicije. Baš kao što će, s druge strane, drugih dvadeset godina Danasa morati neko drugi da napiše umesto Spasovića. Ne zbog toga što je Danas poseban, iako u mnogo čemu jeste, već što je on pokazna vežba naše stvarnosti, novinarske i društvene.

Dušan Mitrović i Grujica Spasović su se oktobra 2020, posle dugih i teških meseci bolesti, pridružili plejadi medijskih veličina nove Srbije, među kojima su i suosnivači Danasa Nikola Burzan, Raško Kovačević, Saša Nikašinović. Milovan Jauković i Šime Vučković, novinari/ke poput Mileta Veljkovića i Tanje Stanković… Za srpsko novinastvo to je popriličan udarac, za Danas posebno, pošto je njihov odlazak označio i kraj jedne epohe u kojoj je novinarstvo smatrano časnim i važnim poslom.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend