14. avg 2022.

Kakve vesti građani žele u lokalnim medijima – od izlivanja kanalizacije do afera lokalnih moćnika

Kriza i finansiranje lokalnog novinarstva, važnost udruživanja medija, poverenje građana - neke su od tema o kojima je bilo reči na panelu “Lokalni mediji, gde smo sada i kako dalje?” održanom u City smart-u u Nišu. Lokalni mediji treba da prate navike publike, ali i da na njih utiču, kao i da građanima pruže uvid u to šta se dešava neposredno oko njih, poručuju panelisti.

Poručuju i da ljude zanima zašto nemaju struju, vodu ili asfalt, zašto se izlila kanalizacija i zašto nema ulične rasvete. Međutim, zanima ih i ko će da ih predstavlja u Skupštini i šta rade lokalni moćnici.

Sve to lokalni mediji treba da pokriju, a da pritom dobiju i zadrže poverenje građana, koji se često najpre obrate novinarima, pa tek onda nadležnim institucijama.

Pronikli smo u navike ljudi na lokalu koji neće da gledaju dnevnike da bi nešto saznali. Ljude u Bujanovcu briga za Beograd na vodi, Ne davimo Beograd i slično, kako god da su politički opredeljeni, bilo da su Srbi ili Albanci – navodi urednik Bujanovačkih Nikola Lazić.

Kaže da na njihovom portalu ljudi mogu pročitati teme koje se tiču lokalne politike, ali izgubljenih pasa i mačaka, kao i traženja posla.

Ne bavimo se krupnim temama. Rusija i Ukrajina mogu da nas zanimaju samo ako se to tiče baš Bujanovca. Trudimo se da građani imaju prozor u ono što se njima dešava. Treba ljudima objasniti da ono što vide možda nije tako, a onima koji ne vide dati uvid. Ako je danas u 12 sati pukla cev, mi imamo u 12:05 vest o tome, pratimo to i obaveštavamo ljude kad će problem da se reši – objašnjava on.

Kada je reč o čitanosti, kaže da često ozbiljni analitički tekstovi budu manje čitani od svakodnevnih lokalnih tema.

I glavna i odgovorna urednica niškog Media i reform centra Tamara Milojević smatra da lokalni portali ponekad treba da privuku čitaoce “običnim” i banalnim tekstovima, kako bi ti isti čitaoci došli do ozbiljnijih tekstova na istom portalu.

Dodaje da se navike publike stalno menjaju i da se novinari moraju prilagođavati tome, ali i pokušavati da na njih utiču.

Imamo i zadatak da važne teme predstavimo građanima i da ih podstaknemo da o njima razmišljaju. Neke od tih tema su medijska pismenost i izborne teme poput kupovine glasova – kaže Milojević.

Panelisti su govorili i o tome kako u lokalnim medijima zadržati mlade i iskusne novinare, odnosno kako ih sprečiti da odu u veći grad ili neku drugu oblast.

Ranije novinari nisu imali mnogo izbora čime će da se bave. Sada cveta IT industrija. U jednom trenutku profesionalcima dođe ili da odu u Beograd ili da pređu u IT sektor. Mlade ćemo zadržati ako zadržimo profesionalce. Treba se fokusirati na profesionalce, a mladi će doći sami – poručuje Milojević.

Zaključuje i da novinari vrlo brzo shvate da ne mogu da promene svet, ali da mogu svoju okolinu i da je to jedna od glavnih karakteristika lokalnih medija.

Entuzijazam mlade novinare može da drži nekoliko meseci do godinu dana, kaže glavna i odgovorna urednica Glasa Šumadije Jovanka Marović, a onda im treba obezbediti plate.

Ona ukazuje na značaj saradnje između vrednosno bliskih lokalnih medija iz različitih krajeva, ali i na značaj saradnje sa građanima.

Za nas je jako značajna saradnja sa drugim lokalnim medijima, ne samo u razmeni sadržaja. To je osećaj sigurnosti, osećaj da nismo sami. Bitna je podrška javnosti, ali i vrednosno bliskih medija – navodi Marović.

O tome da li se nazire rešenje problemu nedostatka novca lokalnim medijima – kaže da medij koji uređuje, na primer, od oglasnog prostora može da plati račune ili zakup prostora, ali ništa drugo, poput plata zaposlenima.

Milojević smatra da je nerealno očekivati da građani plaćaju sadržaj, ali da nekada to i nije neophodno.

Kada se prvenstveno misli na ličnu i egzistenciju porodice, ne misli se o tim stvarima. Mada, nekad ljudi ne moraju ništa materijalno da daju, dovoljno je da izađu na ulicu, potpišu peticiju ili šeruju nešto. Tako da, mislim da to nije opcija. Mislim da naše društvo nije spremno za tako nešto. Ne kažem da ne bi uspelo i sigurno postoje ljudi koji bi želeli da daju novac – zaključuje ona.

Lazić ističe da Bujanovačke ne žele da se bave biznisom, već medijima, kao i da je poverenje ljudi važnije od čitanosti i brojeva.

Mislim da smo tu da radimo svoj posao, a da neko treba da bude tu da nam to brani. Ako su svi zadovoljni onime što radimo, to pokazuje da ne radimo dobro. Kad znaš da neko čita i vrednuje to što radiš, da nekom to znači, ne gledamo brojeve i čitanost. Nije važno koliko ljudi šeruje, već koliko ljudi veruje – kaže on.

Zaključuje i da ne postoji dobro i loše novinarstvo, već samo dobro i ono što uopšte nije novinarstvo, pa da to važi i za lokalne medije.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend