09. nov 2019.

Novinari u Srbiji obavljaju posao tužilaštva i policije

Poruka Stevana Dojčinovića, urednika portala Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), prilikom uručenja nagrade Međunarodnog centra za novinare (ICFJ), da je Srbija “primer za razumevanje kako diktatori uništavaju demokratiju, preuzimaju medije i manipulišu ljudima", naišla je na odobravanje i razumevanje kod njegovih kolega u Beogradu.

Urednik u Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Branko Čečen kaže da ono što je Stevan Dojčinović rekao za autoritativno preuzimanje medija kao potez tačno.

“To je tako – to je uradio Putin, Orban ili Erdogan. Oni kao da imaju priručnik kako se preuzima država”, kaže Čečen i dodaje:

S obzirom na to da mi imamo potpuno suspendovane institucije ovde i da tužilaštvo i policija ne rade svoj posao, praktično štite korupciju, a čini nam se i organizovani kriminal, velika je sreća da Srbija ima toliko istraživačkih novinara, koji imaju toliko priča koje zaista dovode u pitanje tu idiličnu sliku u mejnstrim medijima. Baš u ovom trenutku se čini da se sve više građana budi i traži informaciju o tome šta smo mi to otkrili i dokazali”, navodi Čečen.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić kaže da je nagrada Dojčinoviću veoma važna za sve novinare koji treba svojim radom da profesionalno i odgovorno informišu građane i da je to ohrabrenje za sve ljude, koji još u ovakvim okolnostima ostaju verni postulatima novinarstva.

Pre svega daje snagu tim malim redakcijama i svim onim novinarima koji rade jedan rudarski posao i, kao što se potvrđuje, na svetski način razotkrivaju korupciju i kriminal”, kaže Bodrožić.

Među najznačajnija istraživanja KRIK-a spadaju tekstovi koji Zlatibora Lončara,ministra zdravlja u Vladi Srbije, dovode u vezu sa kriminalnim klanovima, opisuju način na koji je Siniša Mali, ministar finansija u Vladi Srbije i nekadašnji gradonačelnik prestonice Beograda, navodno koristio desetine bankovnih računa za pranje novca.

Istraživačko novinarstvo u Srbiji je nezavisno finansirano i ono je otporno, ono ako se ne radi po najvišim standardima ne može da se radi uopšte. To jeste fenomen i mislim da čak ima veze sa mentalitetom građana Srbije, koji hoće da se bore i hoće da vrate, jer imamo toliko centara istraživačkog novinarstva koji osvajaju najveće nagrade. Tako smo mi došli u situaciju da imamo veoma razvijeno novinarstvo i veoma agresivan i autoritativan režim u istom trenutku. Istraživački sajtovi postaju sve popularniji u Srbiji, barem kada je u pitanju CINS„, navodi Čečen.

Kako kaže urednik ovog portala, poseta njihovom sajtu je skočila trostruko u poslednjih mesec i po dana, delom zbog toga što su dobili priliku na kablovskim televizijama da pričaju o tome šta rade, ali je najvažniji faktor bio slučaj Aleksandra Obradovića, uzbunjivača iz Krušika.

Zbog tog slučaja im se sve više građana obraća sa svojim problemima i temama:

Mislim da je ljudima i građanima sada dogorelo do nokata, što je u isto vreme i loša i dobra vest”, kaže Čečen i dodaje da se iz tog razloga sve više obraćaju istraživačkim novinarima, jer ovo društvo sistematski ponižava svoje građane.

I Čečen i Bodrožić se slažu da u Srbiji novinari rade posao institucija koje su najbitnije za funkcionisanje jednog društva – pravosuđa i policije, i da takva situacija nije dobra.

Veoma je loše što novinari moraju da rade posao organa vlasti, ne treba mi da hapsimo i podižemo optužnice, što mi i ne radimo. Mi treba da smo kontrolni mehanizam, koji uzbuni javnost kada taj represivni aparat podbaci, a sada je potpuno suprotno – svi najveći slučajevi su potpuno ignorisani od tužilaštva”, kaže Čečen.

Urednik u Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) zaključuje da su ovakve nagrade samo dokaz da novinari profesionalno i na najvišem nivou obavljaju svoj posao u Srbiji.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend