13. dec 2020.

Onaj sa N1

U četvrtak uveče se u 18.58 h namestih pred televizor da bih na dnevniku N1 pogledao skupštinsku hroniku i proverio da li su možda Atlagić i Martinović napušili moju malenkost kao utuk na moje onomađašnje napušavanje u Famoznom.

Foto: Medija centar Beograd

Nije da napredni junaci našeg doba – potpomognuti mladim snagama – nisu udarnički napušavali razne personae dramatis, uglavnom usual suspectse, ali o mojoj malenkosti – ni mukajet.

To potvrđuje moju onomađašnju tezu da se likovi poput napred pomenutih upuštaju u difamacije isključivo kad su sigurni da 1. bulažnjenja neće naići ni na kakav promptni otpor i 2. da će njihovi nervni slomovi biti direktno preneseni na televizoru N1, takoreći sasuti u lice izvređanim osobama i javnosti.

Kao što vaktile napisah – jednopartijnost parlamenta uopšte ne odgovara naprednjacima čija se politika odvajkada svodi na satanizacije, lov u mutnom, dizanje prašine i povike „dršte lopova“.

Bilo je dibidus predvidivo da će u nedostatku parlamentarne opozicije naprednjaci krenuti da „satanizuju“ i napušavaju koga stignu, dok se na kraju (koji nije daleko koliko N1 misli) ne popičkaju između sebe.

Odgledavši N jedinicinu skupštinsku hroniku, pritisnuh „mute“ na daljincu i zapitah se – šta je to što majke N jedinice uređivačke politike navodi da (in)direktno prenose eklatantne skupštinske besmislice.

Ako im je namera da podastirući javnosti skupštinske sumanutosti (izgovarane, btw, u najvećoj tremi) pučanstvu ogade esenesovce, onda maše temu jer bulažnjenja gode srcu većinske javnosti, a kod one manjinske – kojoj se N1 i obraća – pobuđuju rezignaciju, a ne odlučnost de se suprotstave divljaštvu.

N1 nije javni servis, nije čak ni nacionalno frekventan, sledstveno nije ni u kakvoj obavezi da izveštava o skupštinskim budalaštinama.

Zar se majke uređivačke N jedinice invencije nikada nisu zapitale da možda ti prenosi umesto da „satanizuju“, zapravo popularizuju idiotsko ponašanje.

Ne bi li majke uređivačke politike bile bolje postupile da program popune debatama na temu – „šta posle Visokog Carstvija“, kako uneti red u rasulo, kako izgraditi institucije – u kojima bi učestvovali svi koji imaju nešto (suvislo) da kažu, a ne uzani krug ispaljivača opštih antivučićevskih mesta, od kojih je dobar broj u javnosti poznat kao – „onaj sa N1“.

Tokom ovih maltene devet godina javnoj pažnji (smeh vrabaca iz off-a) je promaklo – i nastavlja da promiče – da je Vučić za tzv. demokratsku javnost postao ono što su za narodnjačku javnost Guča, šajkača i ajvar – temelj identiteta.

Uklonite Vučića – šta dobijamo.

Eh, šta.

Dobijamo dve stvari. 1. Promptnu optužbu krleta 22 da huškam na prezidencijalno ubistvo i 2. jedno veliko ništa.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend