12. apr 2021.

Osnažene novinarke, informisani građani

Širom sveta realizovana je od 1. do 14. marta kampanja "Media4Women", u kojoj je učestvovalo Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).

Cilj kampanje je da se podstakne osnaživanje žena u medijskom prostoru, budući da i dalje postoji velika nejednakost između žena i muškaraca. Dvonedeljna globalna kampanja istakla je važnost rodne ravnopravnosti u medijima i kroz njih, uz fokus na osporavanje stereotipa.

Dragana Prica Kovačević, novinarka 021 iz Novog Sada, smatra da je pozicija žena u medijskoj sferi u Srbiji u direktnoj vezi sa pozicijom žena u našem društvu, koja je i dalje u nezadovoljavajućem nivou.

„Iako se čini da ima više žena koje odlaze na konferencije, ili se potpisuju ispod tekstova, teško da veliki broj njih ima značajnu ulogu u hijerarhiji medija“, ističe ona.

Jovana Gligorijević, urednica nedeljnika Vreme, kaže da je položaj žena malo bolji nego u drugim profesijama, jer ih ima više.

„Žene u novinarstvu nisu ravnopravne, jer, iako su većina, malo ih je na uredničkim i menadžerskim pozicijama. Ili među kolumnistkinjama, u tzv. ‘mislećim’ žanrovima“, kaže Jovana Gligorijević.

Novinarka dnevnog lista Danas, Jelena Diković, smatra da su žene te koje obavljaju novinarske i marketinške poslove, dok su muškarci na uređivačkim i šefovskim funkcijama.

„Dovoljno je pogledati bilo koju konferenciju za medije i videti da su žene u najamnje 90 odsto te koje sa istih izveštavaju. Ili pogledati bilo koju medijsku emisiju, uglavnom su muškarci ti koji iznose mišljenja. U Srbiji, zemlji u kojoj je i dalje patrijarhat veoma izražen, naprosto se očekuje da žena bude u marketingu, prodaji, da izveštava sa događaja, dok su muškarci direktori, urednici, zamenici urednika“, rekla je novinarka Danasa.

UGROŽENA BEZBEDNOST

NUNS je prošle godine sproveo istraživanje na uzorku od 82 novinarke, u okviru projekta „Osnažene novinarke = informisani građani“, uz podršku Beogradske otvorene škole, u okviru programa “Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji”, u kojem je ustanovio nekoliko važnih stvari u vezi sa položajem novinarki u srpskom društvu.

Pre svega, 32 odsto žena radi u štampanim medijima, 22 procenta na portalima, 18 odsto na televizijama, deset odsto u onlajn novinama, sedamodsto na radiju, dok se 11 procenata nije izjasnilo. Na pitanje da li im je neko u prethodnih pet godina ugrozio bezbednost zbog posla kojim se bave, 53 procenta je odgovorilo odrično, dok je 36 odsto potvrdilo da su bile ugrožene. Ipak, 11 procenata nije želelo da odgovori na ovo pitanje.

Njih 56 odsto reklo je da je to bilo ugrožavanje bezbednosti i života, dok je, pak, 73 procenta reklo da im je bila ugrožavana reputacija. Sa druge strane, 71 procenat ispitanica ističe da su dobijale mizogine i rodno zasnovane komentare, dok se 54 procenta reklo da je doživelo seksualno uznemiravanje. Na pitanje da li se broj onlajn pretnji i pritisaka na novinarke poslednjih godina povećava, 84 odsto žena je reklo da se povećava. Polovina ispitanica kaže da uživo i onlajn prenje doživljava podjednako opasnim.

SVE VEĆI SEKSIZAM

Tamara Urošević, urednica portala Zoomer, opisala bi položaj novinarki kao najomraženiji posao na svetu.

„Malo nas hvale, malo nas kude. Malo dobijamo ordenje, malo suzavce. Teorijski smo ravnopravne, ali i dalje će se ‘više verovati’ muškarcu. Češće će on biti pozivan na gostovanja i za davanje intervjua. I češće je na poziciji donosioca odluka“, konstatuje Tamara Urošević.

Marija Vučić, novinarka Raskrikavanja, kaže da se sa ekspanzijom društvenih mreža suočavaju sa seksizmom više nego ranije.

“Ne znam da li se promenila u ekonomskom smislu (pozicija) na ovaj ili onaj način, ali moguće je da se pogoršala u smislu seksizma, s obzirom na veću izloženost komentarima na društvenim mrežama i raznim kampanjama. U tim komentarima često ćete videti kritike pojedinačnih novinarki na račun ne samo njihovih tekstova već obavezno i njihovog izgleda, ličnosti…”, objašnjava Marija Vučić.

Novinarka Žarka Radoja kaže da se „situacija u profesiji generalno pogoršala“.

„To ima uvek više efekta na one koji su u lošijem statusu. Međutim, ako govorimo o stanju ranije i ovom danas, zahvaljujući društvenim mrežama novinarke su izložene otvorenim vređanjima, pretnjama, seksističkim komentarima mnogo više nego ranije“, dodaje Radoja.

VREME ZA PRODORNE I GLASNE

Jovana Gligorijević smatra da „pozicija žena u medijima može da se osnaži prvo ženskom solidarnošću, a potom tako što će ih muškarci čuti“.

„Udružene žene je teško prečuti i prevideti“, jasna je Jovana. Na pitanje šta bi poručila ženama koje pristupaju u novinarstvo, ona je odgovorila: „Da budu glasne, bezobrazne, nametljive, agresivne… Kad se muškarac tako ponaša, kažu da je ambiciozan, prodoran i perspektivan. A za žene ono prvo. E, pa, vreme je da se čuju ambiciozne, prodorne i perspektivne žene.“

Tamara Urošević poručuje da su „mediji široko polje koje može biti prepuno lepih, i onih manje lepih stvari“.

„Biti medijska radnica znači neprekidan rad na sebi, i neprekidan rad sa drugima. I na kraju, ne dozvolite da vaš medijski prostor zauzima neko drugi. Budite same svoj mediji, ako treba“, rekla je Tamara Urošević.

Jelena Diković bi koleginicama poručila da „moraju da razumeju koliko je težak položaj velike većine žena u Srbiji“.

„Moraju da se bore za prava svih žena jer im to ‘novinarsko pero’ i te kako omogućava. To od njih žene koje svakodnevno trpe diskriminaciju i nasilje – očekuju. Poručila bih im da im to što su radnice u medijskoj profesiji omogućava da menjaju svet na bolje“, objašnjava ona.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend