15. feb 2019.

Panel – Digitalizacija radija u Srbiji

Panel „Digitalizacija radija u Srbiji” u organizaciji Udruženja radio-stanica RAB Srbija, a uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, održan je 12. februara u Beogradu.

Da li je digitalno DAB emitovanje jeftinije i kvalitetnije, da li je rešenje simulkast, da li ćemo digitalizacijom radija pospešiti medijski pluralizam, da li je 5G konačno rešenje, bila su samo neka od pitanja na koja se tražio odgovor.

Pomoćnica ministra za elektronske komunikacije u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija prof. dr Irini Reljin najavila je da će Srbija već ovog meseca dobiti strategiju o digitalizaciji radija, a potom i pravilnik o pokrivenosti digitalnim signalom, kao i da to govori da država ide u pravcu digitalizacije ovog medija. Za početak, rekla je, cilj je da se takvim signalom pokriju svi auto-putevi, a naročito oni delovi gde dolazi do prekida FM signala.

– U Evropi se nije pojavilo ništa bolje od DAB-a, te je on počeo da se ugrađuje u nove automobile. Kada govorimo o digitalizaciji radija, olakšavajuća okolnost je ta što ne postoje zakonski rokovi, kao što je to bilo u slučaju digitalizacije televizije – objasnila je pomoćnica ministra prof. dr Irini Reljin.

Stav da će digitalizacija radija biti ključna za radio-difuziju, izneo je i državni sekretar za informisanje Aleksandar Gajović, i dodao da ona nužno ne znači i gašenje FM signala.

– Srbija u tom pravcu mora da ide bez obzira na eventualne probleme, a kada kažem problem, mislim na prijemnike u autima. Ova tema iziskuje i detaljnu analizu – rekao je državni sekretar, i pozvao vlasnike radija da učestvuju na predstojećim javnim raspravama o Nacrtu medijske strategije, gde se obrađuje i ovo pitanje.

Slađan Stanković, rukovodilac Sektora tehnike u JP-u „Emisiona tehnika i veze”, ukazao je na to da su prilikom digitalizacije televizije u Srbiji sve strane bile za taj postupak, što nije slučaj kada je reč o radiju.

– Upravo zbog toga ne postoji smetnja da se digitalizacija radija sprovodi vrlo pažljivo. Sve odmeravamo. Sigurno se ništa preko noći neće uraditi, a naročito ne na štetu pružalaca usluga – napomenuo je on.

Njegov kolega iz JP-a „Emisiona tehnika i veze” Zoran Gaćinović, rukovodilac Službe radio planiranja i standardizacije, istakao je da je u oktobru prošle godine Srbija započela probno digitalno emitovanje eksperimentalnog programa Radio Beograda i da je u planu da se i s drugih predajnika proširi digitalno emitovanje.

– Sa šest predajnika pokrivenost ovim signalom bila bi oko 77 odsto, a urađen je i Nacrt pravilnika o planu raspodele DAB-a – dodao je on.

Dijana Krsmanović, viši savetnik u Službi za radio-komunikacije RATEL-a, rekla je da bi ukoliko dođe do digitalizacije radija, pružaoci usluga plaćali korišćenje multipleksa, a da bi lokalni emiteri dobili veću pokrivenost signalom. Podsetila je i da svaka država ima određen broj FM frekvencija koji se ne može povećavati.

– Zato bi digitalizacija radija mogla da poveća broj stanica. Prednost može da bude i u mogućnosti uvođenja specijalizovanih programa – rekla je ona, i dodala da je pitanje da li je 5G internet u ekspanziji.

O tome da li bi veći broj radio-stanica značio i raznovrsniji i kvalitetniji program, i kako bi se one finansirale sa stanovišta emitera, govorili su članovi RAB Srbija. Zamenik predsednice RAB Srbija, Ferenc Berček istakao je da je za vlasnike važno pitanje da li bi mogli živeti od digitalnog radija, a njegov odgovor je negativan.

– Mi oglašivačima danas nudimo slušaoce. Kod digitalnog radija te podatke nećemo imati jer nećemo znati ko je od njih kupio DAB uređaj. Dalje, u Srbiji se godišnje proda oko 25.000 novih vozila, od toga 50 odsto ima ugrađene DAB prijemnike. To je malo. Bolje da sačekamo neke nove tehnološke mogućnosti, poput 5G mreže. U budućnosti će biti važne sve platforme, ne samo DAB, te je budućnost radija u simulkastu koji podrazumeva prenos i emitovanje analognih i digitalnih radio-difuznih signala – rekao je Berček.

Sličnog razmišljanja je i Mario Radojković, član Saveta RAB Srbija i vlasnik niškog „Naxi Banker radija”. On je rekao da se na Radio danima Evrope 2018. o DAB-u nije govorilo, već da je akcenat stavljen na internet, podkaste, striming… i to zato što navedene platforme slušaoce ništa ne koštaju.

– Komercijalne radio-stanice kreiraju program kakav traže slušaoci. Za specijalizovane programe nema dovoljno ni slušalaca, a ni platežnog tržišta. Bojim se da nemamo čak ni tržište za povećanje broja radio-stanica. U Srbiji je mnogo dublji problem… DAB meni kao vlasniku ne bi doneo nove slušaoce, ali bi sigurno s većom pokrivenošću morao da menjam programsku koncepciju, što ne želim, jer lokalne radio-stanice s dobrim lokalnim programima najveće su bogatstvo srpske radijske scene – poručio je Radojković.

Rajka Galin, izvršna direktorka REM-a, podsetila je da su sadašnje dozvole izdate emiterima samo za analogno emitovanje programa.

– Kada te dozvole isteknu, regulator će morati da razmišlja i o tome da pokrivenost signala bude usaglašena s novom tehnikom, kako bi svi bili u ravnopravnom položaju. Razgovaraćemo i s pružaocima medijskih usluga. Nadam se da će, ako dođe do toga, sve proći bez problema, kao što je to bilo i u postupku digitalizacije televizije – rekla je ona.

Član Saveta REM-a, prof. mr Goran Peković složio se da je digitalizacija neminovnost i da država treba da razmišlja o medijskom pluralizmu, podsećajući da ni 5G mreža nije besplatna jer je za nju neophodan internet. U Evropi su, dodao je, podeljena mišljenja o DAB-u.

– Udeo u tržištu bi se svima smanjio, a vlasnici bi morali da menjaju biznis model. Radio će kod nas dugo još biti na FM-u, a svakako taj medij treba da bude na svim platformama, pa i na digitalnoj – rekao je Peković.

Medijski stručnjak iz Hrvatske Tomislav Jakobović preneo je iskustvo iz te zemlje, u kojoj je nekoliko radio-stanica digitalizovano, pokrivenost digitalnim signalom je oko 50 odsto, a svega jedan odsto građana sluša program putem DAB-a.

– Mislim da je pitanje opravdanosti uvođenja DAB-a jer nam stiže 5G, odnosno da li smo zakasnili s DAB-om – upitao je Jakobović.

S obzirom na to da se u medijima često kao pozitivan primer digitalizacije radija navodi Norveška, koja je prva zemlja koja je sprovela digitalizaciju radija, medijski stručnjak s beogradskog „Naxi radija” Nevena Azinović rekla je da je konfiguracija te severne zemlje takva da FM signal nikada nije mogao dopirati do svih njenih krajeva, ali i da Norveška nije potpuno ugasila FM signal. Podsetila je da mobilni telefoni, takođe, nemaju mogućnost emitovanja DAB signala i da se mobilna telefonija uveliko priprema za 5G tehnologiju. Osvrćući se na specijalizovane programe, naglasila je da su oni isplativi u razvijenim zemljama i navela primer Velike Britanije u kojoj postoji i razvijeno građevinsko tržište, pa tako postoji i radio namenjen samo građevincima.

Na kraju panela, moderator skupa, predsednica RAB Srbija, Maja Rakovic iznela je podatak da je udeo radija u medijskom kolaču Srbije svega 2,5 odsto, ali da radio svih ovih godina opstaje.

– Tako će biti i u budućnosti jer poslednji podaci pokazuju da 85 odsto ukupnog svetskog stanovništva sluša radio, a taj procenat je i poslednjih godina u blagom porastu. Pitanje je samo koju će platformu radio u budućnosti koristiti – zaključila je Maja Rakovic.

Galeriju fotografija možete pogledati OVDE.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend