Dok je predstavljenost zapadnih država, organizacija i lidera u našem medijskom prostoru skoro nepogrešivo negativna, ruska i ukrajinska promenjiva u odnosu na okolnosti, Kina se pokazala kao najstabilnije pozitivno predstavljeni akter na našim uticajnim portalima.
To nije slučajnost, a navedeni pozitivni rezultat je najbolje predstaviti kroz konkretne brojke. Naša organizacija je obradila preko 115 000 članaka koji spominju neke od međunarodnih aktera od marta 2022. do kraja oktobra 2023. Prvaci u spominjanjima su svakako Rusija, koja je tema u oko 20 000 članaka (gde je pozitivnih bilo skoro duplo više od negativnih), kao i Ukrajina sa oko 13 000 spominjanja (gde je odnos negativnih i pozitivnih oko 5:3). Ove dve države su bile više polarizujući akteri, koji su skoro potpuno zagušili ostale države i njihove lidere.
Na drugoj strani, Kina je bila tema u nešto manje od 3000 članaka, od čega je pozitivnih bilo skoro 1000, a negativnih tek 307. Taj odnos je omogućio da ujedno bude i država koja je u svakom mesecu od marta 2022. do oktobra 2023. bila neto pozitivno predstavljena država, sa naglim skokom afirmativnih članaka u drugoj polovini 2023.
U oktobru 2023. broj pozitivnih članaka o Kini bio je 800% veći od onih koji su bili više kritički nastrojeni, što nije nikada zabeležio bilo koji akter od kada naša organizacija prati način izveštavanja naših medija. Dobrim delom, ovaj vid medijskog izveštavanja utiče i na stavove naših građana koji dominanto afirmativno vide Kinu, saradnju dve zemlje i buduću ulogu Kine u svetu.
Ukoliko se izuzme kvantitativni deo analize i umesto brojki se pogledaju konkretni primeri predstavljanja Kine, oni se mogu podeliti na tri tipa pozitivnih sadržaja. Za početak, proruski mediji ovu državu predstavljaju kao buduću najveću supersilu sveta koja može da parira Zapadu ili će to uskoro moći u svim oblastima. Ovi mediji ujedno Peking predstavljaju kao mnogo većeg saveznika Moskve, nego što u realnosti jeste, kao i bitnog gradivnog elementa BRIKS-a, čija je medijska tendenciozna promocija u Srbiji tema za zasebni tekst.
U tom smislu, najveći broj panegirika o Kini ima instrumentalnu vrednost antizapadne kampanje, odnosno predstavljanja da je Zapad prošlost, a Kina (i Rusija) budućnost ka kojoj bi i Srbija trebalo da ide. Kineski politički sistem, demografski problemi ili trenutne ekonomske prepreke nisu česta tema, a gledište na pitanje Tajvana je u domaćim medijima u potpunosti na liniji Komunističke partije Kine. Deluje da su proruski mediji svesni da Rusija kao akter zasebno ne deluje dovoljno ubedljivo kao kontrateža Zapadu, te Kina služi kao veliki dodatak snage na „antizapadnom tasu“ u perceptivnom smislu.
Osim ovog vida pozitivnog predstavljanja Kine, značajan deo posla rade i provladini mediji koji veličaju saradnju dve države. Ona se najčešće vidi kroz formulaciju „čelično prijateljstvo“, pozitivno prenošenje susreta zvaničnika dve države i afirmativne članke o kineskim investicijama o Srbiji i infrastrukturnim projektima. Investicije poput Ziđina u rudarenje na Istoku Srbije, HBIS-a u Smederevsku Železaru ili Ling Longa u Zrenjaninu nisu tema stalno, ali kada su tema, to je iz ugla svakako afirmativnog. Iako u ovom segmentu Kina generiše i periodične kritike opozicionih medija, u kvantitativnom smislu pozitivne poruke državnih funkcionera i medija o saradnji ubedljivo vode u odnosu na kritičke tonove. Možda deluje neobično, ali Peking u domaćim medijama generiše više negativnih sadržaja kada se radi o poslovanju kineskih kompanija, nego što generiše delovanje Kine u svetu ili kineska unutrašnja politika, iako je u zapadnim medijima, sa kojih deo domaćih preuzima i sadržaje za sebe, kritika Kine učestala.
Na kraju, treća osnova pozitivne kineske predstavljenosti u Srbiji je svakako sve učestalije pojavljivanje ne previše političkih, ali dosta afirmativnih članaka o kineskoj kulturi, tradiciji, turizmu, istoriji i biznisu. Oni se pojavljuju u sve većem broju portala i mahom su preuzeti sa kineskih medija na engleskom. Dok su u 2022. oni bili sporadična pojava, od 2023. oni postaju sve stabilnija i učestalija pojava. Ovu pojavu ne bi trebalo posmatrati kao bilo kakvu konspiraciju, već samo kao značajno veće prisustvo kineske meke moći u medijskom prostoru kroz manje rizične oblasti.
Ukupno gledano, deluje da kako Kina raste kao investitor, politički saveznik, trgovinski partner i kreditor Srbije, tako i raste njena pozitivna medijska predstavljenost. Ona raste kao izuzetak u odnosu na ostale države i organizacije i deluje mnogo manje ranjivo u odnosu na Rusiju ili bilo kog zapadnog aktera politike. Potpisivanje trgovinskog sporazuma u oktobru 2023. i poseta srpskih zvaničnika Pekingu doveli su do sveukupnog vrhunca afirmacije Kine u srpskim medijima. Deluje da je glavna poruka da se saradnja sa Kinom predstavi većom nego što jeste zbog percepcije alternative u odnosu na Zapad.
U prvoj polovini prošle godine Kina je predstavljala tek oko 4% izvoza i 12% uvoza, a koji su u značajnoj meri bili povezani sa poslovanjem nekoliko kineskih giganata u Srbiji. Taj odnos je sa Evropskom unijom bio 63,6% kada se radi o izvozu, a 57,1% kada se radi o uvozu, znači skoro 20 i skoro 5 puta više, iako se tome nije pridavalo mnogo medijske pažnje. Ekonomska saradnja sa Evropskom unijom se u tom smislu uzima zdravo za gotovo, dok se i minimalna pomeranja sa Kinom medijski značajno prati. S obzirom na rastuću ulogu Kine u našoj ekonomiji, ne deluje da će se ta slika promeniti. Pre bi se moglo reći da se prokineska kampanja u domaćim medijima tek intenzivira.
Autor je programski direktor organizacije Novi treći put
Algoritam ili urednik - ljudima je svejedno
Predmet s presudom Dejanu Nikoliću Kantaru nestao u Višem sudu u Vranju
Smiljana Milinkov: Napadom na medije u Parlamentu vlast skreće pažnju sa sopstvene odgovornosti za podgrevanje nasilnog narativa u društvu
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.